AKO PADNE SNEG – BIĆE BERIĆETA, AKO JE VEDRO – GODINA PLODNA Na Savindan se prašta, jer Sveti Sava ne voli neslogu

Sveti Sava, jedan od najvažnijih svetitelja u srpskoj istoriji, proslavlja se svake godine 27. januara. Kao utemeljivač Srpske pravoslavne crkve i prvi srpski arhiepiskop, Sveti Sava je ostavio neizbrisiv trag u duhovnom i prosvetiteljskom životu naroda. Pored njegovog istorijskog značaja, kroz vekove su se razvili brojni narodni običaji i verovanja vezani za ovaj praznik.

Shutterstock

Sveti Sava kao zaštitnik porodice i škole

Smatra se da Sveti Sava donosi mir i blagostanje u domovima svih koji ga poštuju. Na ovaj dan se porodice okupljaju kako bi zajedno obeležile praznik molitvom i trpezom. Posebno se vodi računa o međusobnoj slozi i praštanju, jer se veruje da Sveti Sava ne voli svađu i neslogu u domu.

Takođe, ovaj svetitelj je poznat i kao zaštitnik učenika i škola, zbog čega se u obrazovnim ustanovama širom Srbije organizuju priredbe, recitacije i drugi svečani programi.

Narodna verovanja o Svetom Savi

U narodu postoji verovanje da je Sveti Sava "svetac koji hoda po zemlji" i da tog dana obilazi domove blagosiljajući ih. Takođe, smatra se da na njegov dan treba biti posebno milostiv prema siromašnima, jer će im svetitelj višestruko uzvratiti dobrotom. Postoji i izreka: „Ko slavi Svetog Savu, taj ima sreću i blagostanje cele godine.”

Još jedno zanimljivo verovanje kaže da ako na dan Svetog Save padne sneg, smatra se da je to njegov blagoslov za dobru i rodnu godinu. Ukoliko je dan vedar, narod veruje da će godina biti bogata i plodna.

Tanjug/Nemanja Jovanović

Običaji na dan Svetog Save

U mnogim krajevima Srbije postoji običaj da se rano ujutru na Savindan deca bude pesmom posvećenom ovom svetitelju. U kućama se pali slavska sveća, a na trpezi se obavezno nalazi posna hrana, jer Sveti Sava uvek "pada" u vreme zimskog posta. Na meniju se često nađu pasulj, riba, kiseli kupus i druga tradicionalna jela.

U nekim selima i danas je prisutan običaj da se deca daruju jabukama ili orasima, simbolima zdravlja i blagostanja. Veruje se da ovi plodovi donose sreću i napredak u narednoj godini.

Sveti Sava kao putujući svetac

Narodno predanje kaže da je Sveti Sava često putovao po srpskim krajevima i pomagao ljudima, pa su mnogi običaji vezani za njegovo putovanje i dobročinstva. Smatra se da je umeo da se prerušava u običnog čoveka kako bi testirao ljudsku dobrotu i spremnost da pomognu drugima.

Tanjug/Nemanja Jovanović

Sveti Sava je mnogo više od istorijske ličnosti – on je simbol srpske duhovnosti, obrazovanja i zajedništva. Narodni običaji i verovanja vezana za njega prenose se sa generacije na generaciju, čuvajući duh ovog svetitelja u srcima vernika. Običaji i verovanja koja su se razvila kroz vekove pokazuju koliko je Sveti Sava duboko ukorenjen u narodnoj svesti i koliko je njegov lik značajan u svakodnevnom životu Srba.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar