PREPODOBNI BENEDIKT NURSIJSKI Monah koji je sebe pobedio i Hristu se u potpunosti predao

Na današnji dan, pravoslavna crkva se seća Prepodobnog Benedikta Nursijskog, čoveka koji je ceo svoj život posvetio tišini, molitvi i duhovnoj borbi sa samim sobom.

Shutterstock

Rođen davne 480. godine u Italiji, u oblasti Nursija, poticao je iz ugledne i bogate porodice. Ipak, svetovna slava i znanje nisu mu bili cilj – napustio je školu shvativši da je "veliki razum duše važniji od književne učenosti". Njegov put vodio je daleko od ljudi, u planinsku pećinu, gde je proveo više od tri godine u postu, molitvi i samoći.

U tim godinama tišine, otkrila se njegova snaga – kako duhovna, tako i telesna. Borio se sa telesnim iskušenjima, i kako predanje kaže, kada ga je spopala nečista pomisao, bacio se u koprivu i trnje, ne štedeći sebe, sve dok iz duše nije isterao i samu pomisao na greh.

Darovi od Boga, a ne od sveta

Bog mu je podario duhovne darove: prozorljivost, isceljivanje, izgon zlih duhova, pa čak i vaskrsavanje mrtvih. Jednom je čak, kako se predanje seća, prokrstio pehar u koji je bio sipan otrov – i čaša je pukla pred njegovim očima.

Benedikt je osnovao dvanaest manastira, u kojima je svaki imao po dvanaest monaha. Kasnije je iz tog duhovnog temelja nastao poznati benediktinski monaški red, koji i danas postoji u okviru Rimokatoličke crkve.

Shutterstock

Smrt kao svetlost

Pred samu smrt, svetitelj je – kao što samo pravi duhovnici umeju – naredio da mu se otvori grob koji je ranije pripremio. Sabrao je svoje monahe, dao im poslednji savet i u miru predao dušu Bogu.

Njegov odlazak bio je obasjan nebeskom vizijom – dvojici monaha je istovremeno otkrivena nebeska staza obasjana svetlošću, puna anđela, kojom se duša prepodobnog Benedikta uspinje ka Carstvu Nebeskom.

Danas, sećajući se njegovog života, podsećamo se i da je istinska snaga – u tišini, u molitvi, u samoprevazilaženju. Prepodobni Benedikt je pokazao da se duhovna borba vodi bez svedoka, ali njen plod vidi ceo svet.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar