MUCANJE nije doživotno: Češće se javlja kod DEČAKA, a OPORAVI SE čak 75% DECE

Mucanje se mnogo češće javlja kod dečaka, koji imaju čak dva do tri puta veće šanse da razviju ovaj problem od devojčica.

Obično nastaje posle 3. godine, pri polasku u školu, a može se javiti i u pubertetu, ali te situacije su veoma retke.

Mucanje je poremećaj govora koji se karakteriše ponavljanjem zvukova, slogova ili reči, ali i prekidima u govoru, poznatim kao 'blokade'. Osoba koja muca tačno zna šta bi želela da kaže, ali ne može da održi normalan tok govora. 

I dalje nije potpuno jasan razlog nastanka mucanja. Postoji mnogo teorija o tome zašto do njega dolazi, a neke od njih su da je mucanje nasledna osobina, da je uzrokovana oštećenjem mozga, posebnim psihološkim uslovima u toku razvoja govora ili uticajem sredine u kojoj dete raste. 

Zašto mucanje nastaje?

Nekada se verovalo da je mucanje skoro uvek psihogeno, odnosno, uzrokovano psihološkim faktorima koji nastaju usled emocionalne traume, međutim danas se zna da je ovaj tip mucanja vrlo redak. 

Imajući to u vidu, mucanje se obično grupiše u dva tipa.

Prvi je razvojno mucanje koje nastaje u fazi kada dete i dalje uči jezik, onda kada njegove govorne i jezičke sposobnosti nisu dovoljno razvijene da održe korak sa onim što dete želi da kaže. Primećeno je da razvojno mucanje može biti nasledno. Ovo je najzastupljeniji tip mucanja i dete ga obično prevazilazi. 

Foto: Freepik.com

Drugi tip je neurogeno mucanje koje se može javiti nakon moždanog udara ili traumatskih povreda mozga i glave. U ovom slučaju, mozak ima poteškoće u koordinaciji različitih regiona mozga uključenih u govor, što dovodi do problema u proizvodnji tečnog i jasnog govora. 

Kako prepoznati mucanje?

Mucanje predstavlja poremećaj normalnog toka govora. Pri fonaciji se javljaju klonični, ređe tonični grčevi govorne muskulature. Ponekada postoje i tzv. nuspokreti (grimase na licu, pokreti nogu i ruku i sl).

Simptomi mucanja:
* poteškoće u započinjanju reči, fraze ili rečenice
* produžavanjenje reči ili zvukova unutar reči
* ponavljanje glasa, sloga ili reči
* kratka tišina pre izgovora određenih reči
* prelomljene reči (pauze koje se prave u izgovoru reči)
* dodavanje dopunskih 'filer' reči, kao što je 'hm', ako se predviđa poteškoća pri prelasku na sledeću reč u rečenici
* napetost u licu ili pravljenje grimase da bi se proizvela reč
* ograničena sposobnost efikasne komunikacije

 

Mucanje može biti praćeno i brzim treptajima očiju, tremorima usana i vilice, tikovima i stezanjem pesnica. 

Kod osoba koje mucaju gotovo uvek postoji strah od govora (logofobija). Ono se takođe može pogoršati kada je osoba uzbuđena, umorna ili pod stresom.

Ono što je interesantno jeste da se za vreme pevanja mucanje ne javlja, a takođe, osoba koja muca često može da govori potpuno tečno kada priča sama sa sobom.

Kada treba potražiti stručnu pomoć?

Iako veliki broj dece prevazilazi fazu mucanja, nekada je potrebno potražiti stručnu pomoć. U periodu između 2. i 5. godine života, dete može proći kroz fazu mucanja, koja se vremenom može sama od sebe rešiti.

Međutim, onda kada se situacija ne popravlja, potrebno je obratiti se stručnom licu. Potrebno je zakazati pregled ukoliko mucanje traje više od 6 meseci, ukoliko se pogoršava i ako ga prate drugi problemi u govoru, kao i ako se javi kod odrasle osobe.

Foto: Freepik.com

Takođe pomoć stručnjaka treba potražiti ako se mucanje javlja praćeno mišićnim grčevima i vidljivim teškoćama u pričanju, utiče na sposobnost deteta da efikasno komunicira u školskim uslovima ili u društvenim interakcijama, ali i ako dete postaje anskiozno i mucanje mu izaziva emocionalne probleme, kao što je strah od situacija u kojima je potrebno govoriti.

Lečenje mucanja

Otprilike 75 odsto dece se oporavi od mucanja. Za preostalih 25 odsto koji i dalje mucaju, ono može opstati kao doživotni komunikacijski poremećaj.

 

Kada se utvrdi da postoji problem, lečenje može ići u nekoliko smerova. Danas se koristi više alata za postizanje što boljih rezultata:

* Fonijatrijska rehabilitacija - Terapija govora može da nauči dete da uspori govor i nauči da primeti kada muca. U početku ovakve logopedske terapije moguće je da će dete govoriti veoma sporo, ali će se vremenom postići prirodniji tok govora. 

* Psihoterapija - kognitivno-bihejvioralna i porodična terapija mogu mnogo doprineti tome da dete prepozna i promeni način razmišljanja koji može da pogorša mucanje. Uz to, psihoterapija pomaže detetu da se reši anksioznosti i stresa koji se javljaju kao posledica mucanja, a takođe daje roditeljima alate kojim se mogu služiti kako bi podržali dete u lečenju mucanja. 

* Elektronska pomagala (logoprotetika) - nekoliko elektronskih uređaja je dostupno za smanjenje simptoma mucanja i poboljšanje toka govora. Odložena zvučna povratna informacija će pomoći detetu da uspori govor ili će u suprotnom on zvučati izobličeno kada zvuk prođe kroz mašinu. Ovo će ga naterati da uspori i izbegne zamuckivanje, stvarajući fluentni govorni obrazac. Logoprotetika se koristi kao dopunsko sredstvo u terapiji mucanja, ili će nekad biti neophodni terapijski alat, kada se govorno-jezički poremećaj ne poboljšava fonijatrijskom rehabilitacijom.

* Medikamentozna terapija - iako se dejstvo mnogih lekova ispitivalo, nijedan nije pokazao da direktno leči mucanje. Ono što se može koristiti, kao propratna terapija za nuspojave mucanja, kao što je anksioznost, prenaglašen stres ili depresija, jesu sedativi, anksiolitici ili pak antidepresivi.

 

 

 

Ostavite komentar