PLAČE TADIĆ, silne suze roni, al' se tako RODE ŠAMPIONI!

Dušan Tadić je nesporan lider reprezentacije Srbije i ekipe Ajaksa. Nema orla među Orlovima, niti ratnika među Kopljanicima, koji bi to mogao da ospori - pogledate samo izdanja ovog fudbalskog mađioničara u reprezentativnom ili klupskom dresu i jasno vam je sve.

Ali, i liderima nekad bude teško. Ponekad i zaplaču... U podkastu "Alesto", kao gost Aleksandra Stojanovića, Tadić je upravo ispričao kako je plakao pred punom svlačionicom Ajaksa.

- Plakao sam, i u svlačionici. Svuda se dešavalo. Sećam se i jednog igrača koji je otišao iz Ajaksa, i pobedio nas. Nešto je vrištao posle utakmice. I ja ono, grizem se, da ga ne prebijem tamo posle utakmice. Hteo sam da ga uništim tamo. Završila se utakmica, ja sutradan, iznervirao sam se, ne mogu ništa od besa. I sutradan, sastanak u svlačionici, mi sedimo, tu pričamo, uvek ja krenem da pričam. Spomenem njega. "Ovaj je bre igrao kod nas, šta sad on viče, došao je na Arenu da me pobeđuje..." Krene iz mene da lije, šiklja, tresem se. Prišao mi je posle doktor, fizio uz reči: "E to je pravi lider, mora i da pusti emocije i da plače kada treba da plače".

Bilo je suza i kada je pao Portugal, posle gola Mitrovića.

- Jeste, na terenu. Bilo je pritiska, odgovornosti, iskrvarili smo za to. Bilo je naporno da se plasiramo posle dugo godina. Veliko olakšanje je bilo, moraš da izbaciš sve, ne treba ništa čuvati. Kad ti se plače, plačeš.

Setio se Tadić i jedne priče iz Ajaksa, kada je sa visokom temperaturom igrao, i ne samo to - rešio je meč. A dobro, lepo kaže naš film: "Je l' znaš ti kako se postaje šampion? Tako što izađeš na teren kad je najteže, i pobediš".

- Bukvalno, dva dana sam se raspadao, a nama je gorelo pod nogama. Taj dan, imao sam 39,2 i kažem da moram da igram. Kažu, ni slučajno, ne smeš da igraš, ne smem da ti dozvolim. Ja kažem, izvini, ja tebe slušam sve, ali potreban sam ekipi, ja i ovako polovan. Iskustvom, godinama, znanjem... Možeš da prepoznaš šta utakmica nosi. Mi igramo kod kuće, napadački fudbal, igramo kod kuće na svom terenu. I u takvim utakmicama, iako sam na 50, 30 posto, znam da mogu nešto potezom da napravim. Tako se i desilo. Nisam mogao da stojim na nogama, gubili smo 1:0 od Sparte na poluvremenu, namestio sam gol za 1:1 i dao gol za 2:1. Pobedili smo i odmah posle toga, dolazim, tresem se. Ne mogu da poveruju šta se desilo, videli su da nisam dobro. Dolazim kod trenera, samo mu kažem: "Neću sad doći dva dana, da se oporavim, napeo sam se". Poljubio me, zahvalio se, ali to je moja obaveza kao lidera ekipe - rekao je Dušan Tadić.

Bilo je to na meču Ajaks - Sparta, od 9. aprila ove godine. Tadić je asistirao Klasenu u 49. minutu, dao je gol u 62.  sa bele tačke  i čak nije ni zamenjen! Pred penal se prekrstio i pomolio, a sam penal je baš Tadić iznudio, pogodio je igrača Sparte u ruku iz slobodnjaka.

​

 

 

Ostavite komentar