KAKO ĆE BEOGRAD FINANSIRATI BESPLATAN JAVNI PREVOZ Ovo su svi detalji o velikoj olakšici za Beograđane

Posle turbulentne godine, tokom koje su vođene brojne rasprave o prioritetima glavnog grada, usvojen je budžet Beograda za 2025. godinu. Ključna pitanja sada su kako će se raspodeliti sredstva, koji kapitalni projekti će dobiti zeleno svetlo, a šta će morati da sačeka povoljnije okolnosti.

Beograđane posebno zanima da li će od 1. januara moći da koriste javni prevoz besplatno i ko će preuzeti teret finansiranja ovog ambicioznog poteza. Takođe, jedno od aktuelnih pitanja je i dokle se stiglo sa pripremama za EXPO 2027, manifestaciju koja treba da predstavi Beograd svetu u najboljem svetlu.

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja daće nam predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, koji je bio gost u jutarnjem programu "Uranak" na televiziji K1.

Na pitanje kakav je budžet grada Beograda, Nikodijević kaže.

- Kada radite u dvomilionskom gradu, uvek želite da imate više sredstava. Sećam se da je pre oko 12 godina budžet Beograda iznosio 650 miliona evra, što je u poređenju sa današnjih milijardu i šest stotina miliona evra značajno manje. Međutim, i sada, kada raspolažemo tolikim sredstvima, uvek težimo ka većem. Beograd je pre nekoliko godina ušao u ozbiljan investicioni ciklus koji se i dalje nastavlja. Pred nama su ključni infrastrukturni projekti koji su decenijama čekali na realizaciju, a sada su konačno počeli, i to sve iz budžeta grada Beograda. Najveće kapitalne projekte realizujemo uz podršku Vlade Republike Srbije - izjavio je Nikodijević i najavio kapitalne projekte koji će se u narednoj godini finansirati iz gradskog budžeta.

- Reč je o zajedničkom finansiranju, a ono što nam je trenutno najvažnije jeste da grad Beograd finansira deo infrastrukture za izgradnju EXPO 2027. To nije samo izložbeni prostor u Surčinu, već projekat koji obuhvata sve kapitalne investicije širom Srbije. Tako, u okviru EXPO-a, imamo otvaranje brze saobraćajnice Šabac–Loznica, prošle nedelje deo puta od Kruševca prema Vrnjačkoj Banji, a do kraja januara otvaramo deo puta od Požarevca prema Velikom Gradištu. U roku od mesec dana otvorićemo preko 120 kilometara autoputa, što je zaista impresivno - objasnio je Nikodijević.

U okviru EXPO-a obuhvaćeni su i izgradnja novog mosta, dunavsko-savskog tunela koji će povezati Novi Beograd i Karaburmu, kao i izložbeni prostor, nacionalni stadion i kompletna komunalna i saobraćajna infrastruktura za taj deo grada, koji će postati razvojni pravac Beograda.

- Radimo i železnicu, što je prvi put da se ovako kapitalno investira u taj sektor. Projekti uključuju Prokop, Novi Beograd, Zemun Polje, aerodrom Beograd i nacionalni stadion, uz drugu fazu koja povezuje opštinu Obrenovac. Prvi put železnicom ćemo povezati aerodrom sa budućom linijom beogradskog metroa. To su izuzetno važni projekti koji suštinski menjaju sliku Beograda - naglasio je Nikodijević.

- Kroz konfiguraciju terena i određivanje linija metroa, najteži deo posla je projektovanje, jer zahteva vreme i stručnost. Kada krtice započnu kopanje, proces će teći mnogo brže, ali one kopaju isključivo prema unapred isprojektovanim planovima. Očekujem da će izgradnja beogradskog metroa biti završena do 2029. godine, dok će 2030. uslediti puštanje u rad nakon testiranja, koje će trajati oko šest meseci. Izgradnja metroa se sprovodi uz podršku Vlade Republike Srbije - rekao je predsednik Skupštine Beograda i dodao da grad ima dovoljno sredstava da realizuje projekte koje je započeo.

- Prvi put imamo stabilnu ekonomsku situaciju. Aleksandar Vučić i Siniša Mali vode čvrstu ekonomsku politiku, koja nam omogućava da ovoliko investiramo u zemlju i privučemo veliki broj stranih investicija, zahvaljujući kojima možemo finansirati ovakve projekte - istakao je.

Do početka EXPO-a 2027. godine, mnogi infrastrukturni projekti moraju biti završeni:

- Moramo završiti železnicu i saobraćajnice koje će povezati EXPO sa autoputem i Novim Beogradom. Takođe, potrebni su nam dodatni smeštajni kapaciteti, što će zahtevati izgradnju velikog broja hotela. To su privatne investicije, koje ne finansira država - dodao je.

Govoreći o radnoj snazi, Nikodijević je istakao problem nedostatka radnika:

- Nažalost, suočavamo se s nedostatkom radne snage, pa ćemo morati da uvozimo radnike. Sve češće viđamo ljude iz inostranstva koji rade u Beogradu. To je dobro, jer znači da posla ima i da se ekonomija razvija. Istovremeno, to pokazuje da naši građani više ne žele da rade bilo kakve poslove, već mogu da biraju bolje prilike. Raduje me što se veliki broj naših državljana, koji su prethodnih decenija napustili zemlju, vraća u Srbiju, jer smo postali mesto pristojno za život. Iako još uvek ne žive svi idealno, nastavićemo da radimo na tome da ekonomska situacija i životni standard budu još bolji.

Beplatan previoz u Beogradu od 1. januara

- Gradski prevoz je devedesetih godina počeo da se tretira kao socijalna kategorija, usled ratova i sankcija. Autobusi su bili prepuni, karte se nisu plaćale, a prevoz se posmatrao kao neophodna socijalna usluga. Nakon toga, niko nije imao hrabrosti da uvede red i reši taj problem, pa je takav sistem nastavljen. Posle 2000. godine uveden je BusPlus sistem, ali bez adekvatne kontrole. Mali broj ljudi je plaćao karte, a zatim je grad Beograd preuzeo naplatu karata preko sopstvenog preduzeća. Međutim, prihod od prodaje karata nije se značajno povećao, čak je u nekim periodima i opao, s obzirom na niske cene karata. Na kraju, stav gradonačelnika bio je da, ako je već reč o socijalnoj kategoriji, gradski prevoz treba da bude potpuno besplatan - objasnio je Nikodijević.

Dodao je da se na godišnjem nivou od prodaje karata zarađivalo oko 4 milijarde dinara, dok su subvencije za GSP iznosile 2,8 milijardi dinara, a kapitalne investicije 3,8 milijardi dinara. Ukupni troškovi gradskog prevoza dostižu 24 milijarde dinara godišnje.

- Napravićemo uštede na drugim mestima kako bi Beograđani mogli da uživaju u besplatnom prevozu. Veliki broj kapitalnih investicija realizujemo zajedno sa Vladom Republike Srbije, što nam omogućava više prostora za socijalna davanja. Nijednu socijalnu kategoriju nismo ukinuli, već smo ih samo povećavali, po čemu je Beograd specifičan - rekao je.

Što se tiče poslodavaca, Nikodijević je naglasio da zakon nalaže obavezu poslodavaca da obezbede prevoz zaposlenima, iako je cena mesečne markice za prevoz sada 0 dinara.

- Tražimo pravo tumačenje ovog pitanja, jer se prevoz više ne plaća, ali obaveza može biti definisana na drugi način, na primer za one koji koriste sopstveni automobil ili druge vidove prevoza. Smatram da radnicima treba obezbediti sredstva za prevoz, bez obzira na to što je država preuzela finansiranje javnog prevoza. Poslodavci ne bi smeli da umanjuju prava radnika, posebno u trenutku kada država ulaže da bi olakšala život građanima - naglasio je Nikodijević i dodao da će gradski prevoz do daljnjeg ostati besplatan.

Održavanje i modernizacija gradskog prevoza

- Deo linija sada obavljaju privatni prevoznici, koji su novim ugovorima obavezani da koriste nova vozila. Ako koriste vozila starija od pet godina, plaćamo im manje po kilometru. Zbog toga već od ove godine imamo preko 650 vozila iz 2023. i 2024. godine u privatnom prevozu, što osigurava bezbedan i prijatan prevoz - izjavio je.

Kada je reč o GSP-u, istakao je da je naručeno 150 novih autobusa, od kojih je 30 već stiglo, dok će preostalih 120 stizati sukcesivno. Takođe, naručeno je 25 novih tramvaja, čija isporuka počinje sredinom 2025. godine i završava se do februara 2026. godine.

- Posebno vodimo računa o obnovi voznog parka GSP-a. Kapitalne subvencije koje grad pruža GSP-u ove godine iznose oko 3,8 milijardi dinara, što pokriva rate za plaćanje autobusa i tramvaja. Na Skupštini smo takođe doneli odluku da postepeno prelazimo na električni prevoz, odnosno elektro autobuse umesto trolejbusa, jer oni omogućavaju veću autonomiju u radu - dodao je.

Nova autobuska stanica i gradska uprava

- Nova autobuska stanica je ogroman objekat sa značajnom kvadraturom. Trenutno koristimo privremenu staničnu zgradu, koja je pristojno uređena i funkcionalna. Međutim, za završetak glavne stanične zgrade potrebno je još najmanje godinu do godinu i po dana - rekao je.

Naveo je i da budući kompleks neće sadržavati samo autobusku stanicu, već će veći deo objekta biti namenjen Gradskoj upravi Beograda.

- Izgradnjom ovog objekta rešavamo ne samo problem autobuske stanice, već i problem nedostatka kapaciteta Gradske uprave - zaključio je.

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar