ŠAPIĆ OTVORENO o tome KAKO JE VODITI BEOGRAD: Uvek moraš da budeš KORAK ISPRED, postoji svetlo na kraju tunela

Grad Beograd je toliko kompleksan sistem da morate da se trudite da vodite računa o svemu. Da pokušate da idete korak ispred, da preduhitrite neke stvari, istakao je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, gostujući u "Uranku" K1 televizije.

U otvorenom i dinamičnom razgovoru sa voditeljkom Jovanom Joksimovič, Šapić je govorio o brojnim temama važnim za prestonicu, a iz njegovog izlaganja jasna je poruka da svetlo na kraju tunela postoji i da s Beogradom uvek treba biti "korak ispred". Kako je istakao, ne postoji "najvažnija tema" u Beogradu, jer su sve teme najvažnije.

- Onaj ko ide na posao gradskim prevozom za njega je gradski prevoz najvažnija tema. Onaj kome su ispred zgrade radovi pa ne može da parkira kola, njemu je to najvažnija tema... Meni su sve to važne teme.

Kada je reč o tom koraku ispred, ukazao je prvo na rekonstrukciju Brankovog mosta i odgovorio na pitanje koje se uvek postavlja: Zašto baš sada?

- Kada sam došao na mesto gradonačelnika rečeno mi je da od 1954. nije rađena sanacija spojnica dva dela mosta. To je sigurno moglo da sačeka još nekoliko meseci, ali su mi rekli da je veliki rizik da se stubovi javne rasvete koji su korodirali sruše. Već je pet stubova skinuto od 20 koji postoje tako da meni ljudi koji se time bave ne mogu da garantuju da, ne daj Bože ako bude nekih snažnijih vetrova tokom zime, neki od tih stubova javne rasvete zbog korozije neće pasti. Pošto bi svakako morali da zatvorimo deo mosta zbog stubova javne rasvete, onda sam rekao da završimo sve. Da li bi za takve stvari trebalo da termin bude avgust – trebalo bi, ali ovo su situacije na koje ne možete da utičete. Morate da donesete odluku i da slušate struku. Nemam pravo da preuzimam tu vrstu odgovornosti da se neki stub sruši i da napravi štetu ili da neko zbog toga strada – kazao je gradonačelnik Beograda.

Foto: YouTube screenshot

Kako je rekao, gradska vlast je krenula u rekonstrukciju više od 30 ulica u gradu.

- Ponovo svi pitaju: Zašto baš sada? Zašto niste radili tokom leta? Kada sam došao na ovo mesto to uopšte nije bilo u planu da se radi. Nije bilo novca ni za jednu ulicu, a ne za 30. Imali smo mnogo posla da nađemo novac tokom leta pa smo rebalansom budžeta obezbedili oko milijardu dinara, a to je blizu deset miliona evra za sanaciju,  rekonstrukciju i oporavak velikog broja ulica. Moglo je i to da čeka sledeće leto ali neke stvari treba da se rade čim se za to ukaže prilika i čim ih percipirate kao problem. I u letnjim mesecima sledeće godine mnogo ćemo da radimo. Ja ću oko 15. decembra izaći pred javnost sa fotografijama svih ulica - kako su izgledale pre, a kako posle radova. Sredinom septembra smo počeli da radimo i za tri meseca smo uradili mnogo ulica – rekao je Šapić.

Istakao je i da se nijedna ulica nije radila dva puta.

- Ono što smo novo uveli je to da se više neće desiti da se u dve godine diže adfalt dva puta. Zašto se to dešavalo? Telekom ili EPS zaborave da razvuku svoje kablove kada se radi rekonstrukcija, a zašto zaborave? Zato što neko iz Grada ili javnog preduzeća nije s njima bio sinhronizovan. Mi sada imamo telo koje se zove "Lice grada" i koje se sastaje svakog ponedeljka i tada dolaze svi ljudi iz republičkih i gradskih preduzeća i upućeni su u sve radove koji se odvijaju. Pozivaju se sve službe i preduzeća koja eventualno tu treba da izvedu neke radove, da nam se ne bi dešavalo da se dvaput diže asfalt iz potpuno različitih razloga – kazao je Šapić u "Uranku". - Kao što se više ne dešava da kada se neka ulica završi da se ostavi "svinjac" žargonski rečeno iza onih koji su radili. Pokušavamo sve to da umrežimo i da nakon završetka radova sve bude čisto.

Najvažnije je, kako je kazao gradonačelnik Beograda, da se poštuju rokovi.

- Mislim da u poslednjih sedam ili osam godina nije urađeno toliko koliko smo uradili u ova tri meseca. Po logici tog pitanja Zašto baš sada, hajde da čekamo neko bolje vreme – imam da kažem to da nema boljeg vremena. Želeli smo da postavimo nove standarde i mislim da smo u tome uspeli. U načinu izvođenja radova, rokova, kvaliteta radova...

Istakao je Aleksandar Šapić ovog jutra da nikada u Beogradu nije bilo ovoliko automobila, te da je to najvažniji uzrok gužvi u saobraćaju.

- Beogradu u poslednjih 30 ili 40 godina nikada nije bio na ovom nivou ekonomskog razvoja. Nikada beogradska infrastruktura nije bila ovako razvijena. Možete da uvezete i vozite automobil koji u Evropi ne može da se vozi. Još nismo na tom nivou standarda da ljudi kupuju nova kola. Kako raste standard, raste i broj automobila. Metro je suštinsko rešenje saobraćaja u Beogradu i dok on ne bude bio spreman, a to je realno tek za nekih osam do deset godina, moramo da se dovijamo na razne načine – kazao je Aleksandar Šapić. - Kada sam davao primere pre nekoliko meseci kako su drugi evropski gradovi rešavali probleme sa javnim prevozom i uvodili restriktivne mere, svi su me napali. A danas pitaju: Kako da rešimo? Ja nikome ništa neću da zabranjujem, samo sam davao primer kako se u razvijenim zemljama rešavaju problemi zagađenja u centru grada ili gužvi u centru grada. Mi ćemo pokušati. Radimo na detekciji problema gradskog prevoza kojih ima puno i ustanovili smo da postoji značajan broj autobusa koji se vode kao da izlaze na ulice, a ne izlaze. Neko upiše da je izašao na ulicu, a nije. Nema dovoljno autobusa  naročito u "špicevima". Ako je autobus na ulici, onda to mora da se plati, a kada se ne vozi nema troškova ni amortizacije. Radimo na tome da dođemo do pravog broja vozila koje imamo na ulicama. Druga stvar, potrebni su nam kvalitetniji dispečeri koji će voditi računa kad koji autobus kreće.

Foto: Tanjug/Beoinfo/Google Maps

Kazao je Šapić u „Uranku“ da će suštinski da se pozabavi problemima kojima niko nije želo da se bavi. Neke decenijske probleme nemoguće je promeniti za dva do tri meseca, kazao je Šapić.

- Odgovorno tvrdim da otkako sam došao na mesto gradonačelnika i otkako je postavljena ova gradska uprava da su pokrenuti procesi i da smo spremni da uđemo u rešavanje stvari za koje niko nije bio zainteresovan. Ne iz zle namere nego zato što im se to nije isplatilo. To su stvari na kojima možete politički da nastradate. Ja se 12 godina bavim ovim poslom, lokalnom politikom, i nisam došao na čelo Beograda da bi me prepoznavali na ulici, da bi mi se ljudi dodvoravali i da bih gostovao u televizijskim emisijama. Došao sam da pokušam da nešto ostavim iza sebe, a da li ću uspeti – to zavisi od mnogo faktora. Odustati sigurno neću.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je na K1 televiziji da bi do kraja novembra trebalo da bude raspisan Konkurs za licitaciju budućih lokacija za splavove na Savskom keju.

- Došli smo do toga da imamo sve zakonske osnove da tu stvar uradimo, i to niko do sada nije ni pokušao da uradi. Ušli smo u pretposlednju fazu pripremanja terena, projekata, licitacije i poslednja faza je naravno postavljanje splavova na adekvatnim mestima. Savsko šetalište će izgledati onako kako mu dolikuje. Sada splavova ima oko 100, a plan je da ih ima 30. Urađen je projekat i mislim da bi do kraja novembra trebalo da se raspiše Konkurs. Postoji zakonski početna cena od koje se kreće i svako će da licitira za određenu poziciju. U Sekretarijatu za privredu otvorene su kancelarije gde ljudi mogu da dođu da se raspitaju. Obeležene su na Savi, na šetalištu, buduće pozicije i uzeti su u obzir svi faktori kada su birane lokacije – protivpožarna zaštita, rastojanje, gde se nalaze reni bunari tu nema splavova.

Biće, kako kaže Šapić, delova šetališta u dužini od 100 ili 150 metara gde splavova uopšte neće biti.

- Jasno je definisana i dimenzija pontona na kojima će splavovi stajati. Daće se rok ljudima da splavove koji nisu dobili lokaciju pomere, a u međuvremenu radimo na projektu legalnog uvođenja vode i struje, i imaće obavezu da imaju prečišćivače otpadnih voda koje odlaze u reku. Kada se to bude završilo, ljudi će da imaju reku i da je vide. Niko nije protiv splavova jer smo po tome prepoznatljivi, ali moraju postojati jasni uslovi, licitacija i cena. Videćemo da li ćemo uspeti za sledeću godinu da ubacimo u budžet i rekonstrukciju čitavog Savskog šetališta koja će trajati dve ili tri godine. Ja kao Novobeograđanin dozvoljavam sebi da budem subjektivan i da kažem da verujem da će kada to bude gotovo biti jednako lepo kao Beograd na vodi, ako ne i lepše.

Foto: Beoinfo

Aktivisti su tokom vikenda protestovali ispred Predsedništva zbog zagađenja vazduha u Beogradu a na pitanje Jovane Joksimović u "Uranku" postoji li plan kako da se ovaj problem reši, gradonačelnik je kazao:

- Koje su to mere koje mi možemo da sprovedemo pa da za 15 dana rešimo problem zagađenja vazduha u Beogradu? To je klasična politička zloupotreba. Zagađen vazduh se zloupotrebljava. Niko ne ume da objasni zašto je sada toliko zagađen vazduh, a zašto četiri godine pre toga nije bio tako zagađen. Šta je radikalno promenjeno pa se on očistio, a šta je negativno da bi se vazduh opet isprljao? Što predsedniku nisu u prethodne četiri godine aplaudirali i vikali mu "bravo" kada nije bio zagađen. Poršle godine smo bili 73. grad u svetu po kvalitetu vazduha, kada uzmemo prosek – rekao je Šapić na televiziji K1. - Ogroman novac država ulaže u zelenu energiju. Ministarstvo životne sredine i Vlada Republike Srbije kao niko do sada su u prošlom i pretprošlom mandatu opredeljivali sredstva za to. U Beogradu ćemo i ove godine menjati kotlarnice na mazut po vrtićima i školama. Na sve moguće načine pokušavamo da uđemo u proces koji je na desetogodišnjem i petanestogodišnjem nivou kako bismo došli do boljeg kvlaiteta vazduha. Postoje neke stvari na koje ne možete da utičete. U Beogradu ne postoji teška industrija, za mesec i po dana neće vazduh biti ovakav i nećemo to spominjati više. Niko ne voli da mu je vazduh zagađen i da vidi na aplikaciji da smo "u crvenom", ali i ta aplikacija je diskutabilna. Mislim da će Vlada pokušati da pronađe način da se meri kvalitet po evropskim stadardima, da to bude kredibilno merenje. Nije fer da se takve stvari zloupotrebljavaju u političke svrhe. Možete da idete ispred Predsedništva ali nećete ga hvaliti kada vazduh bude u "zelenom". Ja mislim da država puno čini, ali naravno da uvek može više – istakao je Šapić.

Ukazao je i na to da mnoge kuće kojima je sproveden gas i dalje ne koriste taj energent jer za to nemaju novca.

- Šta da kažemo čoveku koji ima izvučen gas do kuće, ali priključak košta nekoliko hiljada evra i on neće da se priključi jer mu je skupo? I greje se alternativnim načinima, a to su individualna ložišta koja su uz automobile najveći izvori zagađenja. Šta ako biste zabranili da se voze Euro 2 i Euro 3 motori, a ljudi nemaju novca da kupe Euro 4 ili Euro 5? To znamo više od deset godina, da je strahovito veći broj automobila. Zbog standarda svake godine je na desetine hiljada novih automobila. U Beogradu je više od 70 odsto automobila sa motorima koji u EU prestaju da se voze. Mora stalno da se balansira između ekonomije, zagađenja, emocija ljudi. Nije to tako lako i jednostavno – rekao je Šapić. - Pokušao sam sa dobrim delom opozocije da razgovaram, dosta stvari sam i prihvatio ali onda u jednom momentu vidiš da njih suštinski istina ne interesuje niti to da zajedno nešto uradimo jer će sutra i oni kada budu došli na vlast imati neku korist od toga. Neke teme moraju da budu van politike ali onda ne idete ispred Predsedništva.

Ništa ne može tokom noći, kaže Šapić.

- Ako bismo odlučili da subvencionišemo priključke za gas, onda će ljudi koji su ih platili pitati: A što smo mi platili? Nema tu kraja. Ne može se radikalno i preko noći promeniti tako suštinsko i dubinsko pitanje. Svest o čistom vazduhu i čistoj ulici za početak da promenimo. Javni prevoz, da kupimo kartu da se vozimo, da ne sedamo u kola baš svaki put. Mnogi gradovi u Evropi uveli su plaćanje takse za ulazak u centar grada, jer ne mogu da izdrže zagađenje. Milano je bio jedan od najazagađenijih gradova u Evropi, a sada je centar grada prazan. Biti na odgovornom mestu je stalno balansiranje, ne mogu se donositi radikalne odluke jer povlače neke druge. Ljudima ne možete da zamerite što žele da žive bolje, morate da ih razumete. Biće izbori pa svako neka glasa za one za koje misli da može nešto drugačije da reši. Ne mogu se preko noći ukinuti individualna ložišta.

Foto: Beogradske toplane

Postavljeno je i pitanje da li će opozicija pokrenuti proceduru za njegovu smenu?

- Jako mi je zanimljivo to što smo do sada smo imali šest sednica, i na poslednjoj sam rekao: Zašto biste zakazivali posebnu na kojoj nećete imati kvorum, evo sada ga imate. Stavite tu tačku dnevnog reda - smena gradonačelnika i ne treba vam posebna  sednica. Na svakoj Skupštini možete da stavite tu tačku. I nisu je stavili. Evo pozivam ih da sačekaju novu. Na svakoj Skupštini imaju čisto i legitimno pravo da postave pitanje moje smene. Ne znam što prave predstavu da skupljaju potpise, a nemaju kvorum. Imaju pravo da budu nezadovoljni načinom na koji ja vodim Beograd. Na svakoj sednici sam bio, pokušao da odgovorim na svako pitanje i tako iskazao poštovanje. Nikada se nije desilo do sada da gradonačelnici budu na svakoj sednici. Smatram da tamo treba uvek da budem i da odgovorim na svako pitanje, ali oni čekaju da ja izađem pa onda pitaju. To je verovatno način njihove političke borbe – kazao je Šapić u "Uranku".

Novogodišnja rasveta ove godine ukrašavaće Beograd 30 dana, kazao je gradonačelnik Beograda na televiziji K1.

- Novogodišnju rasvetu ćemo držati mesec dana i kada prođe energetska kriza smatram da je to sasvim dovoljno. Da mesec dana Beograd bude okićen. Stavićemo je ove godine samo u uži centar grada, nećemo široko, zbog troškova. Frapantan je podatak koji mi je dao direktor JKP „Javno osvetljenje“ kada sam ga pitao koliko će to da nas košta. Rekao mi je da će sva novogodišnja rasveta za mesec dana da nas košta 500.000 dinara. Ssva struja koju ćemo potrošiti. I meni je to bilo fascinantno. Tako su mi rekli, triput sam ga pitao da se ne obrukam. Zvuči neverovatno. Simbolično je važno da je bude manje i da traje kraće. Gasimo svetla ranije na institucijama, trudimo se da ljudima pokažemo koliko možemo da štedimo.

O ostaloj javnoj rasveti, gradonačelnik je kazao:

- U prethodna dva do tri meseca se dešavalo da ljudi zovu zato što u toku dana budu upaljena svetla. Ispadne sklopka i upali se svetlo i onda ne može da se ugasi na prekidač nego neko fizički mora da ugasi svetlo na stubu. To je neverovatno ali to tako funkcioniše. Treba da se uloži novac da se to dovede u nivo 2022. godine u kojoj živimo. I to je jedan od gradskih problema – kazao je Šapić na televiziji K1.

 

 

Ostavite komentar