Da li LEKARI mogu da imaju PLATU 2.500 evra? Struka SUMNJA u najavu ministarke
Srbija bi mogla da primeni formulu za zaradu kakva je u Makedoniji
25.12.2022
SrbijaZakon propisuje specijalizaciju kako bi se podigla kadrovska struktura, jer drugačija je priroda posla lekara ili hirurga i rukovodilaca
podeli vest:
Novac u zdravstvu se rasipa, a moguće je uštedeti i do 18 odsto sredstava od ukupno 490 milijardi dinara koje se izdvajaju iz budžeta. To kažu iz Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali i najavljuju strože kontrole zdravstvenih ustanova, digitalizaciju i centralizaciju nabavki kako bi se zaustavilo „curenje“ novca i on uložio u brže i bolje lečenje građana.
Prema rečima profesora Vojislava Stoiljkovića iz Niša, boljom organizacijom i edukacijom mogu se ostvariti uštede i do 30 odsto.
- Zdravstvo je na platformi koja gori, ne samo u Srbiji, nego i u svetu. Troškovi su sve veći, sve je starija populacija. Korak u dobrom pravcu je inicijativa da se smanje zalihe koje bi obezbedile uštede od sto miliona evra. Zalihe su jedan od najvećih izvora rasipanja. Navešću primer koji mi je poznat iz Kliničkog centra u Nišu. Postoji Centralna apoteka, a Klinički centar ima 25 klinika, svaka klinika ima svoje apoteke, a svaka klinika ima tri ili četiri odeljenja. To stvara ogromne zalihe. Cilj je eliminisanje rasipanja iz procesa. Sve što treba da uradimo je da se ugledamo na napredne zemlje i da izbacimo sve aktivnosti koje ne dodaju vrednost. Ja sam to realizovao na tri klinike i u jednom centru u niškom Kliničkom centru 2012. i 2014 godine. Objavio sam knjigu i na srpskom i na engleskom jeziku kako se to može sprovesti, stalno je citiraju. Moramo da obrazujemo ljude kako da pojednostave procese - kazao je profesor Stoiljković na televiziji K1.
Srbija bi mogla da primeni formulu za zaradu kakva je u Makedoniji
25.12.2022
SrbijaMene će da optuže da sam veći policajac od policajca, ali ja bih svuda postavila kamere, rekla je Danica Grujićić
07.12.2022
SrbijaPrema procenama, mesečno se zahvaljujući eReceptu ostvaruju uštede od 130 do 170 miliona dinara. Profesor Stoiljković kazao je u emisiji „Mi danas“ da se uslugom eRecepta eliminisala potreba da pacijent jednom mesečno dolazi kod lekara.
- Zahvaljujući eReceptu smo iz upotrebe izbacili i papire. Kada bi se smanjilo rasipanje, čudo bi bilo. Dodajte tome i eKarton i uštede su još veće. Primenimo u snabdevanju lekovima ono što rade svi, a ne da centralna apoteka dobije odjednom ogromnu količinu lekova koje nema gde da smesti, umesto da se povuče ona količina lekova koja je potrebna za nedelju dana. Trebalo bi izbaciti apoteke na klinikama i obezbediti direktno snabdevanje na odeljenjima. Ljudi koji donose odluke, a to je Ministarstvo zdravlja, treba da dobije informaciju kako je moguće uraditi mnogo više sa manje lekova, prostora, resursa i kako povećati zadovoljstvo ljudi. Bez dinara sam to uradio sa više od 50 profesora, lekara i medicinskih sestara u Nišu. Ljudi u početku pružaju otpor, ne veruju da je to moguće, ali jeste. Ako se u punom kapacitetu koriste operacione sale i oprema, postižu se sjajni rezultati. Bez dinara se sve obezbeđuje samo boljom organizacijom - zaključio je profesor Stoiljković.
Mihailo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment u javnom sektoru koji se bavi i menadžmentom u zdravstvu, kaže da je u prethodnom periodu država uložila dosta novca u nove objekte, renoviranje postojećih objekata, u nabavku nove opreme.
- Moraju da se podignu kapaciteti rukovodilaca zdravstvenih ustanova. Imamo oko 350 ustanova, direktore ustanova, nadzorne i upravne odbore i sa manje novca mora da se uradi više, na zakonit način. Sa aspekta menadžmenta javne uprave postoje „fine“ metode o kojima se sada govori u Ministarstvu zdravlja. Jedna od njih je da se sa sekundarnog i tercijarnog nivoa određene aktivnosti spuste na primarni nivo. U tercijarnom nivou su najveći stručnjaci i najskuplje su aktivnosti. Trebalo bi da se lekari opšte prakse dodatno edukuju, da se kupi nova oprema za domove zdravlja i da se u njima više radi. Da se uvedu normativi: da se zna ko šta radi i ko šta postiže; da se zna koliko pacijenata lekar može u proseku da pregleda. Ako je ostvario normu - prima punu platu, ako je prebacio normu, može biti nagrađen - kazao je u „Mi danas“ Rabrenović.
Reč je o prvoj od ukupno četiri faze studije, tokom koje nisu zabeležena neželjena dejstva
29.01.2023
VestiDodati šećeri i veštački ukusi u napicima nisu nutritivna preporuka niti za jednu uzrasnu grupu
28.01.2023
VestiKada je reč o digitalizaciji, kako je najavila direktorka RFZO dr Sanja Radojević Škodrić, do 2024. godine imaćemo evidenciju zahvaljujući kojoj će se znati gde je otišao svaki špric, svaka gaza...
- Tako se postižu velike uštede, oko 100 miliona godišnje. Nadalje, direktori zdravstvenih ustanova trebalo bi da budu samostalniji i da odgovornije donose odluke. I obrazovanjem može dosta toga da se uradi. Šarolika je situacija u Srbiji: u nekim bolnicama imamo sjajne rukovodioce koji su se doškolovali. Zakon propisuje specijalizaciju kako bi se podigla kadrovska struktura, jer drugačija je priroda posla lekara ili hirurga i rukovodilaca bolnica - kazao je Rabrenović u emisiji „Mi danas“ na televiziji K1.
Rabrenović je istakao da je cilj da se ne stvaraju velike zalihe, i da je to dobra ideja.
Želite da se osećate bolje i da imate više energije? Doktori otkrivaju koje aktivnosti mogu da vam pomognu
28.01.2023
MozaikGalenika sprovela istraživanje o upotrebi lekova i evo rezultata...
27.01.2023
Vesti- Velike zalihe vezuju kapital ako stoje u magacinu, pa treba nabavljati samo onoliko koliko je potrebno. Zašto bi operacione sale rade samo pre podne? To je zadatak Vlade i Ministarstva zdravlja. I kultura življenja treba da se menja – pušimo, nedovoljno se krećemo. Na Zapadu se bolje i više propagira zdrav stil života i verujem da ćemo se i mi tome okrenuti. Prevencija je mnogo važna. Moramo početi da kontrolišemo šta postiže zdravstvena ustanova s aspekta finansiranja. Da počnemo da merimo zdravstvene ishode: šta je s tim pacijentima - pita se Rabrenović.
Svi onkološki pacijenti treba da znaju da moraju da se redovno kontrolišu, čak i oni koji su izlečeni
27.01.2023
VestiAko imate problem sa viškom želudačne kiseline, ovo je pravo rešenje
26.01.2023
VestiSamo sam gledala gde ima WC, non-stop sam trčala u toalet.. Nisam mogla čak ni do samoposluge da odem, priča Slavica iz Kragujevca
25.01.2023
VestiOvaj poremećaj se javlja kada produkcija slobodnih radikala nadvlada prirodnu zaštitu organizma
25.01.2023
VestiTokom noći Hitna pomoć je imala 93 intervencije
pre 2 minuta
HronikaDobro se obucite kad izlazite napolje.
pre 1 sat
SrbijaKako pišu nemački mediji, "vozač smrti" je redovna mušterija u snek baru "Saale Grill"
pre 7 sati
SvetTeleb A. (50) je sinoć automobilom udario u masu na božićnom vašaru u centru ovog nemačkog grada
pre 8 sati
RegionDroga podiže raspoloženje i može da deluje do 12 sati, ali može izazvati i vrtoglavicu i mučninu
pre 8 sati
HronikaTužan dan za ceo region...
pre 8 sati
RegionČeda je na svoj stori na Instagramu objavio zajedničku fotografiju sa suprugom
pre 8 sati
PolitikaNestanak predstavlja pravu misteriju
pre 8 sati
HronikaKako je tačno do ovoga došlo - ne zna niko.
pre 9 sati
SudbineOn je bio pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
pre 16 sati
SudbineGaboro je svetski poznat po hip hop numerama koje imaju milionske preglede na Spotifaju
pre 23 sata
SudbineRanije su postojala dva kotla od 200 kW koja su bila na ugalj, a sada imaju dva kotla na pelet po 250 kW.
19.12.2024
Green WorldJa sam borac i nastaviću da se borim, naglasila je majka nastradalog mladića
19.12.2024
SudbineVest o njenoj smrti rastužila je sve koji su imali priliku da sa njom sarađuju
19.12.2024
SudbineDve godine od Sinišine smrti, reči Arijane Mihajlović imaju posebnu težinu
18.12.2024
SudbineOvaj dobrodušni čovek priča svoju nevolju i nada se da će ipak naći srodnu dušu uskoro!
18.12.2024
Sudbine
Ostavite komentar