ČETBOTOVI i srpsko školstvo: Da li VEŠTAČKA INTELIGENCIJA pomaže đacima, ili ih ZAGLUPLJUJE?

Ukoliko četbotovi postanu opšte prihvaćeni, postavlja se pitanje u kom će pravcu ići obrazovanje u Srbiji i, možda više od toga, kakvo nam je obrazovanje potrebno.

U Njujorku je zabranjeno korišćenje četbotova u školama, zabranjuju ga univerziteti u Indiji i Evropi, "proteruju" ga najveće banke Volstrita. Nijedna zabrana, međutim, nije izolovano ostrvo.

Srđan Verbić, bivši ministar prosvete i profesor na FEFA fakultetu, Srđan Verbić, koji je doktorirao na veštačkoj inteligenciji, kaže da nema opasnosti da će zbog četbotova sistem obrazovanja biti promenjen na brzinu i da su mnogo veće šanse da školsko obrazovanje postane irelevantno ukoliko se ne bude menjalo.

- Četbotovi bi mogli da pomognu, pre svega, pri učenju pisanja u raznim formama, učenju komunikacije na stranom jeziku i sagledavanju teksta iz različitih uglova.koliko to nisu veštine koje se zaista razvijaju u školi, onda komunikacija sa četbotom ne može mnogo da pomogne. Nema opasnosti da će sistem obrazovanja biti promenjen na brzinu i da su mnogo veće šanse da školsko obrazovanje postane irelevantno ukoliko se ne bude menjalo - kaže Verbić.

Tehnologija za učenje

Prema njegovim rečima pravac kojim idemo je jasan, a to je - automatizacija svega što radimo.

- Ne kažem da je to baš ono što želimo, ali je svakako ono što se događa. Mi ne treba da se takmičimo sa mašinama u onome što rade bolje od nas, već treba da razvijamo kompetencije koje nas čine drugačijima od veštački inteligentnih mašina kao što su npr. kritičko mišljenje, svest o opštem dobru ili empatija. Razvijanje tih kompetencija je pravac u kom obrazovanje mora da ide -  kaže Verbić.

Na pitanje mogu li čet-botovi da pomognu da učenje bude više saznajno nego reproduktivno, Verbić kaže da je vrlo važno da učenici budu na pravi način motivisani za korišćenje čet-botova i da je ključni element u promeni motivacije - način ocenjivanja.

- Ako je motivacija samo da ispune formu, da urade domaći i odgovore na pitanja, onda će ih samo tako i koristiti. Poenta je da tehnologiju koriste za učenje, da istraže temu i saznaju više. Ključni element u promeni motivacije je način ocenjivanja. Ne treba ocenom nagrađivati puko ispunjavanje forme i reprodukciju gradiva i ne treba ocenjivati domaće zadatke. Domaći zadaci postoje da bi se vežbale nove veštine i produbljivalo znanje, a ne da budu deo ocene - ističe Verbić.

Foto: Freepik.com

On navodi i primer kalkulatora, za koji kaže da je jedna od tih inovacija čija je upotreba decenijama zabranjivana u školama, iako je njena upotreba u poslu postala neizbežna.

- Slično će biti i sa četbotovima. Videćemo verovatno kako ih programeri koriste da brzo naprave kostur traženog programa, književnici da razbiju kreativnu blokadu ili kopirajteri da naprave više verzija svog teksta. Za to vreme će verovatno u većini škola četbotovi biti zabranjeni. Nadam se da grešim i da će mogućnosti učenja svima biti važnije od potrebe da se ocenjuje rutina - ukazuje Verbić.

Igra: Fer - nefer

On dodaje da će biti sve teže da utvrdimo da li je tekst pisao čovek ili ga je generisala veštačka inteligencija.

- Četbotovi biraju "tokene", odnosno elemente teksta sa određenom verovatnoćom i neće svaki put na isto pitanje odgovoriti na isti način. To znači da bi, uz male varijacije, četbot mogao da napiše različite pismene zadatke za sve učenike iz odeljenja - objašnjava Verbić.

Trud koji bi se uložio, dodaje Verbić, da se da utvrdi odakle potiču te rečenice bio bi preveliki.

- Sa učenicima u školi, odnosno decom kod kuće, mnogo ranije mora da se radi na razvijanju svesti o tome šta je fer, a šta nije. Ja bih rekao da je korišćenje četbota kao inspiratora ili korektora fer. Kopiranje celih rečenica nije, bez obzira na to da li su ih pisali ljudi ili mašine - ističe Verbić.

Bojana Janjić, profesorka srpskog jezika u Računarskoj gimnaziji, kaže da ako dopustimo đacima da koriste internet za pisanje sastava iz srpskog jezika, to ne mora nužno da znači da će đaci nekritički prepisivati.

- U krajnjoj liniji, čitav naš civilizacijski napredak zasnovan je na tome koliko smo dobro čuvali ono što znamo i koliko lako je bilo dostupno to isto znanje našem potomstvu. Čovečanstvo je zasnovano na prepisivanju. Mi čitamo radove naših predaka, obogaćujemo ih i pišemo svoje radove koje će naši potomci čitati i obogaćivati. Dakle, prepisujemo zato da ne bismo morali sve uvek da počinjemo iz početka i da ne bismo svi morali da budemo geniji poput Njutna, Ajnštajna ili Aristotela – oni su ogroman posao već uradili za nas - navodi Janjićeva.

Možemo, kaže, da budemo i daleko praktičniji i da kažemo da komunikacija sa čet-botom može da vežba naše jezičke veštine: od ljubaznosti do jasno, precizno i tematski postavljenog pitanja.

- Moje lično iskustvo je da mi treba desetak korekcija (dakle desetak korigovanih pitanja) da ja formulišem pitanje tako da četbot uspe da zadovolji moju prvobitnu ideju - objašnjava profesorka Janjić.

Moćan alat

Sa druge strane, kaže, to je vrlo moćan alat za sintezu znanja raznoraznih oblasti.

- Na primer, ukoliko bismo želeli da učenici samostalno istražuju kontekst nekog književnog dela, mogli bismo ih uputiti da u svoje pretrage uključe i čet, jer njemu mogu da postave pitanja kao što bi postavljali nastavnicima - dodaje Janjićeva.

Janjićeva je, kaže, sklona da tehnologiju razmatra kao alat čija upotreba zavisi od namera onih koji je koriste.

- Ako želimo da koristimo veštačku inteligenciju kao saradnika, moramo se prema njoj odnositi odgovorno i sa punom svešću o tome u koje se svrhe ona koristi, koja su joj ograničenja, kako ona zapravo radi i koji su rizici. Moram da primetim da ovakva uputstva nikada nismo dobili kada su u pitanju društvene mreže, te da bi bilo dobro da sazrimo kao pojedinci i kao (globalno) društvo do odgovornijeg i ozbiljnijeg odnosa prema tehnologijama nego što je to bilo do sada - napominje Janjićeva.

Foto: Freepik.com

Ona kaže da kao najveći rizik vidi nemogućnost obuhvatanje celine i sposobnost da se uočavaju i produbljuju veze među pojmovima koji su već poznati.

 - Ako se oslonimo na veštačku inteligenciju da umesto nas tumači i analizira književnost, verovatno rizikujemo da ostanemo bez čitavog niza analitičkih sposobnosti - kaže Janjićeva.

Na pitanje da li bi čet-botovi mogli da ugroze poziciju nastavnika, Janjićeva kaže da četbot, mobilni telefon, računar, robot ili bilo koji alat ne može da zameni bilo koje ljudsko biće, pa ni nastavnika.

- To je kao da se pitamo može li čet-bot da zameni roditelja, mentora ili prijatelja – naprosto, ljudi su mnogo više od procesa razmišljanja i mnogo više od sume svog znanja i iskustva. Ne osećam se ugroženo ni kao nastavnik, ni kao profesionalac, ni kao autoritet zbog pojave čet-botova. Uloga nastavnika je da menja odnos prema tehnologiji, da je promisli, da pomogne svojim učenicima da i oni kritički promišljaju tehnologiju i sebe u odnosu na tehnologiju, svoje mesto u svetu i da budu sigurnije, samostalnije osobe - dodaje Janjićeva.

Kriva je ljudska inteligencija

Bojana Janjić kaže da ako četbotovi postanu, kao što neki upućeniji ljudi smatraju, uobičajeni dodatak profesorskim alatima, to znači da će biti upotrebljavani na svim poljima, pa i u nastavi književnosti.

- Ne smatram da je književnost, ili umetnost ugrožena pojavom veštačke inteligencije, bez obzira na to što postoje razne aplikacije koje produkuju slike, tekstove, pesme, melodije koje imitiraju umetnička dela. U tom smislu, mislim da nam budućnost nastave književnosti zavisi od položaja književnosti u društvu, a ona se ne vrednuje u svim modelima društva podjednako. Ali, za društva u kojima je umetnost nevažna, zapostavljena ili naprosto - nepoželjna nije kriva veštačka inteligencija, kriva je - ljudska inteligencija - naglašava Janjićeva.

Ona je učestvovala na velikoj međunarodnoj konferenciji o Pedagoškim inovacijama u organizaciji Izraelske organizacije MAŠAV u Jerusalimu. Napominje da jedno ozbiljno radno telo u toj zemlji pokušava da reformiše maturski ispit tako da se učenicima dozvole uslovi takozvanog "otvorenog interneta" koji bi im omogućio da se koriste pretraživačima, veštačkom inteligencijom, pa i čet-botovima pri izradi maturskih zadataka.

- Možda najdirektniji primer upotrebe veštačke inteligencije u školskom uzrastu predstavlja samo učenje o veštačkoj inteligenciji, te učenicima, na primer, nije dozovoljeno da koriste čet-botove, ali im je dozvoljeno da razvijaju i programiraju veštačke inteligencije, ili da se upuste u simulacije treniranja veštačkih inteligencija kako bi bolje razumeli šta se zapravo krije iza tog pojma - ukazuje Janjićeva, i dodaje: 

- Snažna i vrlo utešna poruka stigla je, napominje, od predavača na toj konferenciji Gaja Levija, koji je, inače saradnik OECD-a na razvoju obrazovnih strategija, a to je: ljudska inteligencija je uvek iznad veštačke inteligencije. Sve zamerke koje stavljamo veštačkoj inteligenciji dolaze od nedostataka ljudske inteligenicije, a ne iz nje same - zaključuje Janjićeva.

 

 

Ostavite komentar