Kako izgleda "NEVIDLJIVA" strana ZLOSTAVLJANJA: Udarci koji najviše bole, POSLEDICE mogu biti POGUBNE

Postoji više vrsta zlostavljanja, ali ono o čemu se manje pridavala pažnja jeste psihološko zlostavljanje, koje ne ostavlja tragove na koži, ali bez sumnje ostavljaju nevidljive udarce i posledice koje će trajati celog života.

Više o psihološkom maltretiranju podelio je sa svojim pratiocima terapeut Andrija Stokić:

- Nevidljivo zlostavljanje je emocionalno i psihološko zlostavljanje koje se "ne vidi", a koje ostavlja različite posledice na naš život. Ova vrsta zlostavljanja duboko nas ranjava i uzrokuje traumu.

Emocionalno zlostavljanje su različita ponašanja u odnosima koja služe kontroli, kažnjavanju, omalovažavanju, izolovanju ili zastrašivanju druge osobe.

Emocionalno zlostavljanje je često u našem društvu, ne primećuje se, čak se i normalizuje.

Međutim ono biva često u porodici.Ukoliko smo u toku odrastanja bili emocionalno zlostavljani, to će uticati na negativnu sliku koju imamo sami o sebi, uticaće na naše samopouzdanje i nedostatak istog.

Foto: Freepik.com

Kada nas roditelj zlostavlja mi našu ljutnju, mržnju ili naš bes umesto ka roditelju, usmerimo sami ka sebi. Na taj način počinjemo da mrzimo sami sebe, internalizovanom mržnjom druge osobe (roditelja) prema nama.

-Glas našeg roditelja postaje naš unutrašnji glas, koji nas konstantno kritikuje, odbacuje, omalovažava i koji nam govori da nešto sa nama nije u redu. Glas koji negira naše emocije, našu realnost, sluđuje nas, pita se da li smo "ludi" zbog toga kako se osećamo, kako nikad nije dovoljno, kako bi trebalo da se osećamo drugačije je internalizovan glas - navodi Andrija i dodaje:

- Nevidljivim zlostavljanjem se pokušava uspostaviti kontrola druge osobe i osećaj moći - često sa strane narcisoidnih ličnosti. Ovakva vrsta zlostavljanja može dolaziti od porodice odnosno članova iste, roditelja, partnera, prijatelja, nastavika, profesora, trenera, drugara iz škole...

Osobe koje su sklone da druge ljude emocionalno zlostavljaju su deca koja su najverovatnije bila zlostavljana na ovaj način, putem kojeg su naučila da koriste ovu strategiju.

Sklonost povređivanju drugih ljudi i nanošenje bola drugima, dolazi iz nedostatka empatije.

Ono što je često kod ljudi koji su doživeli emocionalno zlostavljanje je poricanje iskustva i uticaja istog (mehanizam odbrane).

Žrtve zlostavljanja su sklone da pre svega krive sebe ili da sumnjaju u to da li su zaista proživele to što su preživele. Takođe sklone su nalaženjem izgovora za osobu koja ih zlostavlja:

Promeniće se.
Ja sam kriv za to, sigurno sam nešto uradio da to zaslužim.
Preterano reagujem i preosetljiv sam.
Ali nije uvek tako, znaš koliko puta se divno ponaša prema meni.
Sigurno nije mislila baš to što je rekla.
Samo je istrigerovan, ali smiriće se.
Verovatno da umišljam.
Trebalo bi da ga razumem, on to radi zbog svog odrastanja.

Kako bismo se zaštitili od emocionalog zlostavljanja, potrebno je da uključimo druge ljude i zatražimo podršku i stručnu pomoć u ovom procesu.Da izgradimo svoju sigurnu luku sa ljudima koji mogu da budu tu za nas.
Da radimo na prepoznavanju unutrašnjih nevalidacija i momenata u kojima mi sami sebe sluđujemo.
Da radimo na razumevanju, prihvatanju i validovanju svojih emocijama.
Da radimo na prepoznavanju, postavljanju i komuniciraju svojih granica kako bismo sebe zaštitili.
Da radimo na fizičkom, emotivnom i energetskom distranciranju od osobe koja nas zlostavlja.
Da isplaniramo način i smislimo plan na koji možemo da sebe izbavimo iz ovakvih odnosa.

 

Ostavite komentar