Televizori, tableti i MOBILNI TELEFONI su veliki NEPRIJATELJI DECE: Izazivaju SMETNJE U GOVORU, evo kako to da sprečimo

U savremenom društvu, mobilni telefoni postali su neizostavan deo svakodnevnog života, čak i među najmlađima. Međutim, sve više svetskih istraživanja pokazuje negativne posledice prekomerne upotrebe mobilnih telefona na kognitivni razvoj dece. 

Pitanje koje se nameće jeste koliko vremena deca treba da provode ispred ekrana i da li su sposobna da samostalno postavljaju granice u korišćenju ovih uređaja.

U skladu s tim, kampanja "Dečji svet je veći od ekrana" Telekoma Srbije ima za cilj da skrene pažnju javnosti na značaj ograničavanja upotrebe mobilnih telefona među decom i podstakne roditelje i odgajatelje na aktivno uključivanje u regulisanje vremena koje deca provode pred ekranima.

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, na ovu temu govorila je logoped, doc. dr Bojanom Drljan.

- Tokom ranog razvoja postavlja se pitanje koje je vrste ekrana najmanje štetno, budući da postoje ozbiljne razlike među njima.​ Prema istraživanjima, upotreba ekrana se prepoznaje kao jako nepovoljan uticaj na rani razvoj dece, a neke preporuke potiču od Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Američke asocijacije pedijatara. Prema njihovim smernicama, deca do uzrasta od godinu dana ne bi trebalo da budu izložena nijednoj vrsti ekrana - istakla je Biljana, dodajući:

- Televizor je najmanje štetan, dok tableti i mobilni telefoni predstavljaju nepovoljan uticaj na razvoj dece, utičući na posturu i razvoj vizuelnog sistema. Tehnologija nije prilagođena maloj deci ni u tehničkom ni u sadržajnom smislu. Prema preporukama, deca od 2 do 5 godina ne bi trebalo da budu izložena ekranima duže od pola sata, a maksimalno sat vremena dnevno. Takođe, kontrola sadržaja kojem su deca izložena je od suštinskog značaja i trebalo bi da bude strogo kontrolisana od strane roditelja. Često smo svedoci različitih sadržaja koji nisu primereni deci, a deca sama nisu u mogućnosti da postave granice ili kontrolišu sadržaj. Odrasli su tu da postave te granice i ograniče izloženost ekrana - rekla je Bojana.

Foto: uranak printscreen

Ona je objasnila šta predstavlja kvalitetno provođenje vremena ispred ekrana.

- Kada je reč o kvalitetnom provođenju vremena ispred ekrana, važno je da uvek bude prisutan odrasli koji će strogo kontrolisati sadržaj. Kada su deca mala, a gledaju crtane filmove ili sličan sadržaj, bitno je razumeti šta deca zapravo razumeju od toga. Takođe, stimulansi koji dolaze od ekrana nisu uvek prilagođeni razvoju kognitivnih sposobnosti deteta, kao što su pamćenje, pažnja i brzina obrade informacija. Nažalost, negativni uticaj ekrana može se protegnuti i na kasniji razvoj. Često zapostavljamo intenzivan razvoj govorno-jezičkih i kognitivnih sposobnosti u školskom uzrastu - dodala je ona. 

Na pitanje, kada možemo prepoznati smetnje u govoru kod male dece, Bojana kaže: 

- Govorne smetnje mogu se prepoznati veoma rano, čak i pre pojave prvih reči oko uzrasta od godinu dana. Pre te prve reči, postoji važan temelj - razvoj neverbalnih komunikacionih sposobnosti. Važno je obratiti pažnju na to da li dete reaguje na govor drugih ljudi i kako razume govor. Ekrani mogu uticati na ove segmente razvoja, budući da je vizuelni stimulus često primamljiviji za decu u odnosu na verbalni. Alarmantni simptomi mogu biti nedostatak očnog kontakta tokom komunikacije s roditeljima i slabija auditivna pažnja. Nedostatak pažnje može dovesti do nerazumevanja govora, a razumevanje govora je ključno za njegovu produkciju. Dete često može razumeti mnogo više nego što je u stanju da verbalizuje.

Bojana ističe da je sa decom koja imaju problema u razvoju govora ili pažnje, najbolje rešenje da se roditelji obrate stručnjajcima: 

- Prva adresa su logopedi, defektolozi, psiholozi. Zaista sada imamo dobre instrumente, pristupe i načine kako da stvorimo bogatije stimulativno okruženje. Radimo sa jako malom decom tako što smanjujemo uticaj ekrana i vežbamo neke sposobnosti koje su bitne za dalji razvoj, ne samo govorno-jezičkog, već i drugih srodnih oblasti - kaže Bojana.

Ona napominje da deca kroz igru najbolje uče.

- Igra je najbolje rešenje. Tokom igre deca saznaju mnoge stvari, uče, razvijaju mišljenje, govor, uče kako da rešavaju probleme, ali i nauče postepeno da kontrolišu svoje ponašanje. Prvo kroz igru sa roditeljima, a kasnije sa vršnjacima. Malo je teže prebaciti fokus na igru ako je dete već dugo vreme provodilo na uređajima. Nikada se ne preporučuje da se detetu u potpunosti ukinu uređaji, jer to može dovesti do vrste zavisnosti. Ovakve promene se postepeno sprovode kroz raznoliku igru. Deca vrlo brzo prihvataju aktivnosti koje su za njih interesantne i kroz koje mogu da nauče nešto novo. Nije teško osmisliti konstruktivne načine provođenja vremena sa decom kroz igru, koja će im pomoći da razvijaju sve ono što im je neophodno - zaključila je Bojana Drljan u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

 

Ostavite komentar