44 nesreće na PRUŽNIM PRELAZIMA od početka godine: Ne oslanjajte se NA SREĆU, poštujte PRAVILA

Teretni voz udario je petnaestogodišnjeg dečaka na pružnom prelazu u Nišu. Prema prvim informacijama dečak je imao slušalice na ušima i nije čuo sirene. Dete je zbrinuto u Urgentnom centru bez težih povreda.

Tim povodom u "Uranku" na televiziji K1 gost je bio Nenad Stanisavljević iz "Infrastruktura železnica Srbije" i objasnio šta se to dogodilo u Nišu, ali je govorio i o tome koji su veliki infrastrukturni projekti u železničkom saobraćaju u toku.

- Rampa je bila spuštena i dečak ima prelom nekoliko rebara. Nadamo se da će se oporaviti, ispitivanja su u toku i juče i danas i poslednja informacija koju imamo je da mu je stanje stabilno, iako su povrede ozbiljne. Prema izjavama svedoka, mašinovođe iz teretne kompozicije i ljudi koji su tu bili, dečak je imao slušalice i hodao je paralelno uz prugu. Hodao je na dovoljnoj, propisanoj udaljenosti od pruge. Spremao se da pređe preko putnog prelaza i jednostavno nije pogledao, a kad se našao na pruzi „ukočio se“ kada je video da voz ide na njega, kazao je mašinovođa.Prava je sreća da je preživeo, jer se takvi slučajevi uglavnom tragično završavaju - rekao je Stanisavljević u "Uranku".

- Voz nije išao velikom brzinom pa je to doprinelo da bude više sreće u ovoj situaciji i da dečak preživi. Bio je to trenutak nepažnje. Možda ljudi i ne shvataju da je voz izuzetno opasan. Prenebregne se to, ljudi ne obrate pažnju. Rampa je bila spuštena, signalizacija je radila i ceo putni prelaz je bio u funkciji i radio potpuno ispravno - objasnio je Stanisavljević.

Kako je objasnio, postoji tačna procedura i ko god se vozi vozovima zna da postoje žute linije koje ograničavaju dokle smemo da priđemo pruzi a da ne uđemo u profil voza.

- To je nekoliko metara i to je tako svuda u svetu. Ova nesreća se dogodila u ulici Dimitrija Tucovića u Nišu, to je jedna od centralnih gradskih ulica, veoma prometna. Dozvoljeno je kretanje uz prugu, a dečak je na nedozvoljen način prelazio prugu kada je rampa bila spuštena. Sve evropske železnice imaju obeleženo gde ne smete da prilazite. Ljudi priđu preblizu, imali smo takve slučajeve, i voz ih narodski rečeno "zakači" - objasnio je Nenad Stanisavljević na televiziji K1.

Foto: K1/Printscreen

Teretni voz koji je udario dečaka kretao se prugom iz Niša ka Dimitrovgradu.

- To je bio privatni prevoznik. Istraga je u toku ali postoje izjave svedoka, i koliko mi znamo postoji i snimak sa lokomotive. Teretni vozovi idu brzinom od tridesetak, četrdesetak kilometara na sat. U pitanju je naseljeno mesto pa je brzina manja, i teretni vozovi se inače kreću manjom brzinom osim na brzoj pruzi kada se kreću brzinom od 80 kilometara na sat. Da je bio drugi voz, dečak nažalost ne bi preživeo. Zbog neopreznosti i nepažnje ljudi gube živote - kazao je Nenad Stanisavljević.

Nesreće na putnim prelazima i prugama

Na godišnjem nivou u Srbiji se dogodi oko pedesetak nesreća na putnim prelazima.

- U ovoj godini imali smo do sada 44 nesreće na putnim prelazima. Pet osoba je poginulo, a 10 osoba je teško povređeno. Od 2016. do danas život je izgubilo 49 osoba i 133 osobe su povređene. Ono što je zabrinjavajuće, a što je problem i železničkog saobraćaja u Evropi, prema zvaničnim policijskim izveštajima u periodu od 2000. do danas u 99,7 odsto slučajeva odgovornost za sve nesreće na putnim prelazima je bila na vozačima drumskih vozila, pešacima i učesnicima u drumskom saobraćaju. Sličan je procenat i na evropskim prugama gde zvanični podaci pokazuju da u 93 odsto, kada dođe do nesreće na putnom prelazu, odgovornost bude na vozaču ili pešaku koji zaobilaze branike, neoprezno prelaze pruge, ponekad i bahato voze. To je problem sa kojim se svi suočavamo. U Nišu smo imali prugu gde je rampa radila i bila spuštena, a imali smo ove godine još takvih primera. Signalizacija radi ali opet dolazi do nesreća – kazao je u "Uranku" Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnica Srbije.

Međunarodna železnička unija preporučuje i insistira na stalnoj edukaciji svih učesnika u saobraćaju.

- Insistira se na tome da se vodi računa o signalizaciji i saobraćajnim propisima na putnim prelazima. Procena je da jedino edukacija može da pomogne i to je obaveza i za „Infrastrukture železnice Srbije“. Učesnici u saobraćaju moraju da znaju kakve posledice mogu da budu ako se ne poštuje sobraćajna signalizacija i na prugama i uopšte u saobraćaju. Imam utisak da se tome ne posvećuje dovoljno pažnje u obrazovnim instutucijama i na drugim mestima. "Infrastrukture" su imale kampanju u osnovnim školama širom Srbije i to u onim mestima gde dugo nije bilo vozova pa je posle rekonstrukcije pruge ponovo uspostavljen železnički saobraćaj. Više hiljada dece je bilo obuhvaćeno tom kampanjom i to je međunarodna preporuka - da edukacija počne od najmlađih učesnika u saobraćaju kako bi do godina kada steknu mogućnost da budu vozači imali osećaj odgovornosti u saobraćaju. To su deca koja još uvek ne umeju da lažu i kada smo čuli šta su nam sve ispričali o tome kako se u saobraćaju ponašaju njihovi roditelji, bake i deke, braća, ujaci... Kako prelaze prugu, šta im se dešavalo... Ostali smo zgranuti. Mnogo mora na tome da se radi i nažalost korona nas je sprečila da to nastavimo da realizujemo, ali nastavićemo sigurno - kazao je Stanisavljević.

Spuštena rampa i svetlosna i zvučna signalizacija znače da se pruga ne prelazi.

Foto: Pixabay.com

- Vozači često subjektivno reaguju i tri do četiri minuta čekanja im izgleda predugo. U takvim situacijama dolazi do nesreća. Za svaki putni prelaz, u zavisnosti od toga gde se nalazi i kakva je frekventnost saobraćaja, propisuje se poseban pravilnik za funkcionisanje putnog prelaza. Za svaku lokaciju se posebno određuje koliko će rampa biti spuštena. Ne možemo mi odrediti je l to minut ili dva u idealnim uslovima.Šta ako se ugasi auto, nešto se dogodi na prelazu, dođe do sudara automobila? Zbog situacije u lokalnom saobraćaju, činjenice koliko brzo može voz da zakoči, kolika je frekventnost putničkog drumskog saobraćaja rampa bude spuštena nekoliko minuta. Takođe, imamo i jedan broj putnih prelaza gde od saobraćajne situacije na drugoj lokaciji zavisi koliko će rampa biti spuštena.Ništa ne sme da se prepusti slučaju. Na putnim prelazima ne smemo da govorimo o sreći, već postoje pravila.Ako dolazi do ukrštanja vozova na kilometar dva od putnog prelaza – moramo da predvidimo sve što može da se desi. Ne smemo da se igramo sa ljudskim životima. Pet do sedam minuta je prosečno vreme spuštanja rampe. Rampa može i da se pokvari, to je tehnika, pa da ostane dugo spuštena, naravno. Ali, nema prelaska kolko god vam dugo delovalo da čekate, jer vi ne znate šta se dešava na pruzi.

Najmanje nesreća dešava se na putnim prelazima gde signalizacija funkcioniše.Češće je to na putnim prelazima gde nema rampe, branika i polubranika. Kako je kazao Stanisavljević, od 2.200 putnih prelaza četvrtina je obezbeđena rampama, branicima i polubranicima.

- To je na evropskom proseku, nije lošija situacija nego u Evropi. Gde nema rampe, obavezna je pažnja vozača i moraju da stanu pre pruge, zaustave se, imaju „Andrejin krst“ i znak „Stop“ koji upozoravaju na opasnost. U nesrećama na tim prelazima najčešće stradaju lokalni stanovnici iako znaju da je tu pruga, oni po zvuku znaju red vožnje, koliko je voz blizu...,ističe sagovornik K1 televizije.

Kočenje

Nenad Stanisavljević iz „Infrastruktura železnica Srbije“ kaže da ljudi nisu svesni koliko je vozu potrebno da zakoči.

- Zaustavni put voza teretne železničke kompozicije je između 700 i 1.000 metara. Ako je mašinovođa video da pešak prelazi prugu i iste sekunde nagazio kočnicu, još 1.000 metara ta teretna železnička kompozicija nastavlja da se kreće. Svaki mašinovođa će pokušati da stane. On signalizira, on koči iste sekunde, ali nesreća je često neizbežna. Ne rade to samo kod putnih prelaza, već i na otvorenoj pruzi.Koliko smo samo puta tokom gradnje brze pruge Beograd-Novi Sad, što je u žiži interesovanja javnosti, videli kada smo išli u probne vožnje da iako je pruga bila ograđena ljudi su probijali ogradu da ne bi išli 100 ili 200 metara okolo. Pretrčavali su brzu prugu. Svaki put sanirali smo te rupe i insistirali na većim kaznama i pojačali obezbeđenje. Ali, ako ljudi sami o sebi ne vode računa, sve to je uzalud - kaže Stanisavljević.

Voz "Soko", kako je kazao Stanisavljević u "Uranku", funkcioniše tačno u minut.

Foto: ATA Images

- Veliki je broj vozova dnevno, veliki broj putnika. Odavno smo premašili milion putnika i sada smo već na milion i po. Veliko je interesovanje i zadovoljstvo putnika.Putovanje traje 33 minuta, voz nigde ne staje. Već imamo ljude koji ga koriste kao prevozno sredstvo da stignu do posla u Beogradu ili Novom Sadu, i veliki broj studenata i srednjoškolaca koriste ga da stignu do škole i fakulteta. Pokazalo se da je „Soko“ bio pun pogodak. Brza pruga pokazuje već i što se bezbednosti saobraćaja tiče i što se kvaliteta prevoza tiče da je to pun pogodak i postignut je maksimalan efekat - kazao je Stanisavljević na K1 televiziji.

Pruge do Subotice i Niša

Nenad Stanisavljević iz „Infrastruktura železnica Srbije“ kazao je da železničari uz pomoć države i vlade jedva čekaju da se izgradi pruga do Subotice i od Beograda do Niša.

- Intenzivno se radi deonica od Novog Sada do Subotice i trebalo bi da bude završena krajem 2024. godine. Tada će se za nekih sat i 15, sat i 20 minuta stizati od Beograda do Subotice. Godine 2025. nas očekuje i završetak pruge od granice do Budimpešte i za manje od tri sata stizaćemo od jednog do drugog glavnog grada. To je veliki iskorak - rekao je Stanisavljević.

 

- Kada je reč o pruzi ka Nišu, prva faza radova tek treba da počne. Ono što Nišlije najviše zanima je izmeštanje pruge iz Niša. To je projekat o kojem se decenijama govori. Do sada nije bilo nikakve konkretne realizacije i još uvek se ne vide konkretni radovi na terenu ali su pripreme daleko odmakle na eksproprijaciji, tenderskim procedurama... Računamo da će do kraja 2025. godine potpuno pruga biti izmeštena iz centra Niša, potpuno modernizovana pruga od Niša do Dimitrovgrada i da situacija iz ulice Dimitrija Tucovića više neće biti moguća. Kada je reč o brzoj pruzi, još uvek su u toku usaglašavanja u vezi sa brzinom, gde mogu ti vozovi da idu... i ne bismo još uvek licitirali sa rokovima. Konačno projektno rešenje još uvek nije potvrđeno, ali će svakako biti prezentovano - rekao je Stanisavljević u „Uranku“.

Najizraženiji problem putnih prelaza je baš u Nišu.

- Izmeštanje pruge je zato prioritet. Grad je rastao tokom decenija i tu je pruga izgrađena pre 130 godina. Grad je rastao oko pruge i sada imamo situaciju da pruga deli Niš na više delova, ometa funkcionisanje drumskog saobraćaja i usporava funkcionisanje železničkog saobraćaja - dodao je Stanisavljević.

- Tridesetak godina se o tome priča, a radovi će se videti na proleće naredne godine, sredstva su obezbeđena. Nikada do sada država nije obezbedila sredstva iz međunarodnih kredita, IPA fondova, iz budžeta. Ta procedura je bila malo sporija kod međunarodnih kredita, ali novac je obezbeđen. Sada je sve još uvek u domenu slanja mejlova, dopisa, sastanaka i Nišlije ne vide radove. Oni će poverovati tek kad vide prve mašine na proleće - dodao je.

Foto: Pixabay.com

Brze pruge i novi vozovi

Stanisavljević je na televiziji K1 kazao i to da na prugama gde su velike brzine nema ukrštanja i to je praksa i cilj za sve brze pruge.

- Brza pruga je ograđena, urađeni su vijadukti, podvožnjaci, nadvožnjaci. To je najviši nivo bezbednosti. Novi vozovi nisu potrebni na brzoj pruzi od Beograda do Novog Sada, već za ostale relacije. Optimalan je broj vozova između Beograda i Novog Sada, imamo šezdesetak polazaka dnevno između ta dva grada. To je brojka koja zadovoljava potrebe putničkog saobraćaja. Niko vozove ne drži na lageru i kada kažete da vam trebaju, odgovore vam: Stiže sutra deset vozova. Kolege iz "Srbija voza" već uveliko rade sa Ministarstvom na nabavci novih vozova jer nas očekuje produženje brze pruge do Subotice i od Beograda ka Nišu. Sve to zahteva nova vozna sredstva - zaključio je Stanisavljević.

Ostavite komentar