Vesti > Srbija

Država Srbija NEMA nikakav pravac u RAZVOJU ENERGETIKE, tvrde stručnjaci

EPS proizvodi struju daleko jeftinije, nego što se ona kupuje na tržištu. Da li će se menjati cena gasa zavisi od toga kakva će biti zima

Izvor: K1info

03/11/2022 > 19:51

podeli vest:

Država Srbija NEMA nikakav pravac u RAZVOJU ENERGETIKE, tvrde stručnjaci
Foto: Youtube PrintScreen


Srbija je postigla dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o budućem stend-baj aranžmanu koji bi trajao dve godine u ukupnom iznosu od 2,4 milijarde evra i koji bi pomogao Srbiji da lakše prođe kroz krizu.

Dogovor sa MMF-om, ali i poskupljenja struje i gasa, bile su teme emisije “Uranak” na K1 televiziji, a tom prilikom gosti u studiju su bili Jelica Putniković, glavna urednica portala "Energija Balkana“ i prof. dr Goran Radosavljević.

Putniković je objasnila da je period u kojem se nalazimo turbulentan i da je osnovni cilj na planeti, a ne samo u Srbiji, da bude dovoljno energenata za osnovnu potrošnju, za građane i za privredu.

- Znamo da je Evropa suočena sa problemom energenata, čak mnogo više nego Srbija. Mi sada imamo ohrabrujuće vesti da su u Nemačkoj skladišta puna gasa 99,9 odsto, a niko ne priča o tome koliko je kompanija u Nemačkoj obustavilo proizvodnju i da možda koriste gas kao sirovinu, a ne samo kao energent. Da li će se menjati cena gasa sve zavisi od toga kakva će biti zima. Skladišta gasa su puna u Zapadnoj Evropi, a puna su i kod nas u Srbiji. Ali sada je došlo do velike ponude tečnog gasa koji je stigao tankerima do evropskih luka, a ne mogu da ga toliko brzo preuzmu. Pošto je ponuda veća od potražnje cena gasa na holandskoj berzi u jednom trenutku je bila čak i negativna. To se ranije dešavalo i sa naftom kada je počinjala kovid kriza - rekla je Putniković u "Uranku“.

Foto: Youtube PrintScreen

 

Putniković se osvrnula i na izjavu premijerke Ane Brnabić da će cene energenata poskupeti i objasnila da  MMF uvek traži poskupljivanje energenata pa će tako i struja i gas morati da "porastu".

- Za građane neće poskupeti do kraja grejne sezone. Stručnjaci iz Norveške su ovde popunili jedan upitnik sa predstavnicima naših kompanija. Norvežani su “skenirali” situaciju u EPS-u i u drugim energetskim kompanijama. Radi se o tome da će oni sada dati neke savete kako da se radi. U suštnini nije loše čuti neki glas sa strane, ali bili smo svesni da je prethodna ministarka energije bila u sukobu sa donošenjem nekih odluka i zakonskih akata. Bitno je da sada kada imamo novo ministarstvo i novu ministarku, napravimo novi plan i da se energetski sistem diže na noge, pre svega EPS. Šta god stručnjaci sa strane budu savetovali, moramo da budemo oprezni. Do sada smo imali puno saveta i nismo dobro prošli - rekla je Jelica Putniković u “Uranku” na “K1 televiziji.

Foto: Youtube PrintScreen

 

Profesor dr Goran Radosavljević kaže da je izuzetno pogrešno razmišljanje da MMF više nije važan za finansijsku stabilnost Srbije.

- Mi smo deset godina u svetu imali jeftinog novca gde niste imali potrebu da se zadužujete u međunarodnim institucijama, jer ste mogli da nađete sredstva na tom slobodnom tržištu po kamatnoj stopi od jedan odsto. Zašto bi vas neko uslovljavao sa nekim strukturnim reformama da bi vam dao sredstva kada ste to mogli bezuslovno da uzmete? Ta priča se završila preko noći. Te kamatne stope su sa jedan odsto otišle na šest, sedam, devet odsto. Sada smo se kao i celi svet okrenuli međunarodnim finansijskim institucijama. Ako imate aranžman sa MMF-om, svi su spremni da vas kreditiraju - kazao je Radosavljević.

Profesor je objasnio i koji su to uslovi koje bi Srbija trebalo da ispuni ovim aranžmanom. 

- MMF će ičekivati od nas da imamo dugoročno stabilnu makroekonomsku i fiskalnu politiku, da imamo nizak deficit kako bismo vraćali dugovanja, da dug ne raste preko određenog procenta i to su sve neke standardne stvari. Ono što je najbitnije je šta moramo da uradimo kako bismo postigli to što se od nas traži. Verovatno će biti neko restruktuiranje javnog sektora, a to je nešto što postoji u njihovim zahtevima već dve decenije. MMF neće insistirati baš na tome, oni će reći dajte nam plan za koji ćemo da utvrdimo da li je kredibilan, i pokažite da ćete imati održive finansije, a ako nam se to učini održivim - onda je to u redu. Neće oni doći i reći prodajte EPS. To će reći u nedostatku drugih argumenata i drugih mogućnosti. Slično se dešavalo i sa nekim drugim javnim preduzećima. Najčešće se dešava da nema drugih mogućnosti osim one koju MMF ponudi, jer oni objektivno gledaju vaše finansije. Recimo MMF kaže da ne povećavamo plate i penzije jer će nas to mnogo koštati, a sa druge strane mi imamo političko obećanje da će plate i penzije rasti. Ako ste u budžetima koje ste dogovorili, oni će da obezbede da vi kreditorima vratite pare i da ne dozvole da bankrotirate - objasnio  je Radosavljević.

Foto: Pixabay.com

 
Ekonomije nema bez politike

Kako je objasnio Radosavljević, MMF se uvek pojavi kada je kriza, ali ekonomija ne funkcioniše bez politike, kako u Evropi, tako i u svetu.

- Od Drugog svetskog rata ekonomija globalno ne funkcioniše bez politike. Ako neko pita zašto je porasla cena energenata vi to ekonomski možete da objašnjavate, ali prvi razlog je politika, a onda svi ostali. MMF se uvek vraća na velika vrata i njihov kredibilitet raste kada je kriza. Videćemo kako će MMF uspeti da se izvuče iz ove krize, jer ovo je specifična kriza gde ne možete samo ekonomskim argumentima da rešavate situaciju - rekao je profesor.

On je dodao da je neefikasnost glavni problem EPS-a, jer on koristi državne resure i proizvodi jeftino struju.

- Tu struju koju jeftino proizvodi, on i jeftino prodaje na tržištu. To traje do 2021. godine do kada je EPS bio profitabilan, jedno od najprofitabilnijih preduzeća u zemlji. Ono što je u EPS-u pre toga bio problem jeste neefikasan menadžment, neefikasno vođenje investicija, jer to je kompanija gde vi ne možete danas za sutra da planirate. Ako niste pre tri godine otvorili neko polje da vadite ugalj, danas nećete imati uglja. Veliki su gubici i nedostatak investicija, a nismo sagradili nijedan značajan kapacitet za proizvodnju električne energije u prethodnih 14 godina. Kada kažem EPS - to je državna kompanija, a neki upravni odbor donosi neke strateške odluke. Čitav taj sektor energetike nije išao u tom smeru da mi treba da otvorimo nešto novo, a imamo kapacitete koji su stari. To su strukturni problemi - objasnio je on. 

Ogroman problem je i to što je Srbija uvozila struju, a da će u narednih 20 do 30 godina drastično rasti cena ovog energenta.  

- Zbog svih problema koji su postojali, u decembru 2021. godine "ispalo" je 50 odsto kapaciteta za proizvodnju, pa smo morali da uvozimo struju. Po mom mišljenju, povećanje cene električne energije u skladu sa tržišnim uslovima nema previše smisla, jer EPS proizvodi struju daleko jeftinije, nego što se ona kupuje na tržištu. Zašto bismo dozvolili da EPS prodaje građanima struju po ceni od 350 evra, a on je proizvodi za 35? Ne uvozi, nego proizvodi za 35. To što EPS uvozi struju je nešto što se trenutno događalo. I sada ćemo mi zbog toga što se to desilo u jednom trenutku da svima podignemo cenu struje na 150 evra? Rat u Ukrajini je podigao cenu dizela na 220 dinara. Da li mislite da će se, kada se završi rat, ona vratiti na 130? Neće nikada. Ostaće 220 i posle rata. Uvek će da se nađe razlog zašto su cene visoke. Neće da se vrate na staro ni cene šećera, ni cene ulja, uvek će ostati na tom nivou – kazao je prof. dr Radosavljević u „Uranku“, i dodao:

- Nećemo imati alternativu za električnu energiju. Kao što nemate alternativu da se lečite, tako nećete imati alternativu ni za električnu energiju, ma odakle ona da dolazi. Ako cena bude bila 200 ili 300 dolara ili evra po megavatu, nemate alternativu i u velikom ste problemu

Profesor je istakao i to da je zadatak države da građanima omogući jeftin izvor čiste električne energije i to dugoročno. 

- Moramo da vidimo i gde i kako. Da li treba da popravljamo te kapacitete za proizvodnju električne energije u ovom trenutku ili treba da gradimo neke nove. Da li treba da pričamo o nekoj nuklearki u regionu? Problem sa energetikom je što ovde suštinski 20 godina nema strateškog okvira. Opasno je ako danas ne planiramo šta ćemo i kako 2050. godine, a ona je tu, iza ugla. Tako je u energetskom sektoru. To je najveći problem u čitavom energetskom sektoru, a u polju električne energije najopasniji, jer je svi koriste - objasnio je  Goran Radosavljević na “K1 televiziji.

Foto: Pixabay.com

 
Srbija nema pravac

Putniković je rekla da Srbija "nema pravac u razvoju energetike".

- Država Srbija nema pravac u razvoju energetike. EPS je od 2000. godine non-stop sa nekim v. d. menadžmentom. Imate glavnog čoveka na čelu EPS-a koji nije siguran da će tu ostati, a svoje saradnike često dobija sa partijskom knjižicom. EPS mora da ima stručni menadžment, koji će moći da pravi planove i Vlada Srbije treba da sluša šta kažu stručnjaci. Mi smo prodali NIS jer je bio u dubiozi, a ne bi valjalo da se sada proda EPS. Kada dođe stranac na čelo EPS-a sigurno neće voditi socijalnu politiku sa cenom električne energije. Struja ne bi trebalo drastično da poskupi ni za građane ni za privredu. Poslednjih dana je smanjen uvoz električne energije, a bilo je i dana kada smo i izvozili struju - kazala je glavna urednica portala “Energija Balkana”.

Potrebna promena energetske politike

Na javnoj diskusiji koju su organizovali Centar za lokalnu samoupravu i Savez energetičara, zaključeno je da je Srbiji neophodna promena energetske politike. 

Direktor CLS-a Nikola Jovanović rekao je da je neophodno izvršiti decentralizaciju proizvodnje energije, gde bi opštine u Srbiji imale značajnu ulogu u razvijanju energetskih kapaciteta i tako direktno uticale na svoj ekonomski razvoj.

- Nema opštine u Srbiji koja ne poseduje određene neiskorišćene energetske resurse, dok se, recimo, lignit nalazi na  samo pet opština. Zašto stanovništvo koje ima preko 12 milijardi evra štednje u bankama ne investira makar deo toga u isplative projekte energetske efikasnosti, važno je pitanje za novu ministarku - zaključio je Jovanović. 

Predsednik Saveza energetičara prof. dr Nikola Rajaković je naglasio da je ulaganje u solarne elektrane neophodan naredni korak, ali da država mora imati ozbiljnu krovnu strategiju za celokupnu energetiku u 21. veku.

- Ne sme se desiti da zbog aktuelne krize zaboravimo na globalne trendove i da dozvolimo sebi da trajno tehnološki zaostanemo za razvijenim svetom. Zato je bitno da razvijamo proizvodnju blizu mesta potrošnje, mikro mreže, kao i da pratimo situaciju sa vodonikom kao izvorom energije u budućnosti - objasnio je Rajaković. 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar