Ako vam ide KRV NA NOS, hitno kod lekara: Onkolog o bolesti koja nam je UZELA MIHAJLOVIĆA

Beograd i Rim su u suzama. U prestonici Italije sahranjen je proslavljeni srpski fudbaler Siniša Mihajlović, koji se tri godine lečio od leukemije i na kraju izgubio bitku.

O kakvoj bolesti je reč? Koga najčešće pogađa i kako simtome prepoznati na vreme, u „Uranku“ na televiziji K1 bila su pitanja za onkologa prof. dr Vladimira Kovčina. Kako je rekao poznati onkolog, iznenadila ga je vest o smrti Siniše Mihajlovića.

- Kao i svi, i ja sam očekivao da je njegova bitka završena s tom transplantacijom koja je urađena pre dve - tri godine, jer je to jedan od načina koji je doveo do izlečenja velikog broja pacijenata sa leukemijom. Tu metodu je uveo čuveni profesor Žorž Mate koji je uradio prvu transplantaciju našim ozračenim atomistima u Vinči 1958. godine. Posle toga je to postala jedna od rutinskih metoda u lečenju leukemije. Ono što je bilo iznenađenje je da je Siniša izgubio tu bitku, jer tom metodom više od 90 odsto leukemija biva izlečeno - objasnio je onkolog.

On je dodao da leukemija nije jedna bolest, već mnogo bolesti koje nastaju od krvnih ćelija. Krv se stvara u koštanoj srži od matičnih ćelija gde se te matične ćelije u svom procesu sazrevanja dele na ćelije koje će dati crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i trombocite.

- I bukvalno svaki od tih prekursora može da da leukemiju. Ne znam tačno koju je imao Siniša, limfoblastnu ili mijeloblastnu. To su tipovi leukemija koje su prilično agresivne i koje se leče uglavnom prvo hemioterapijom da se postigne ubijanje velikog broja tih leukemijskih ćelija koje se nalaze i u koštanoj srži i u krvi. Posle toga se pristupa transplantaciji koštane srži jer se hemioterapijom pacijent uvodi u aplaziju, odnosno u stanje kada se potpuno eliminišu sve maligne ćelije, čak i prekursori u koštanoj srži. Čovek je u to vreme vrlo fragilan i može da dobije infekciju i da nastupi smrtni ishod. Zato se to radi u sterilnim sobama i vrši se transplantacija obično matičnih ćelija krvi od samog pacijenta, ali je moguće i od srodnika - objasnio je dr Kovčin.

Profesor je rekao i da postoje akutne i hronične leukemije, objasnivši da se akutne brzo dele i agresivnije su, a hronične su obično one koje se javljaju u staračkom dobu, prilično su benigne i čak se pacijenti i ne leče od njih, već se samo prate.

Foto: K1info

Leukemiju je teško otkriti na vreme

Profesor Kovčin kazao je da se ne bi složio s pojedinim medijskim napisima da je Mihajlović leukemiju otkrio kasno.

- Leukemiju je, inače, teško otkriti na vreme kada je mali broj malignih ćelija, jer da bi se leukemija ispoljila mora da se desi nešto da te leukemijske ćelije nadvladaju normalan broj naših krvnih ćelija i da dovedu do određenih simptoma. Da li je to krvarenje zbog nedostatka trombocita, da li je to anemija, ili infekcija zbog loše funkcije belih krvnih zrnaca koja su promenjena. Leukemija ima neke svoje tipične simptome, ali se relativno kasno otkriva - kazao je profesor.

- Kod mladih ljudi se bolest kasnije otkrije upravo zbog toga, što njihov organizam može da podnese mnogo. Ne samo toleranciju na bol već fizički spremna osoba dosta dugo kompenzuje nedostatak crvenih krvnih zrnaca i oksigenaciju tkiva. To je moguć razlog zašto se kod Siniše relativno kasno otkrila bolest.

Simptomi

Simptomi leukemije su vrlo nespecifični, dok se ne posumnja na leukemiju, istakao je dr Vladimir Kovčin.

- Možete je lako otkriti preko analize krvi. Posle toga sledi analiza koštane srži i jednostavno se otkriju maligne ćelije, koje cirkulišu. Mogu da podsećaju na neke druge bolesti. Anemija može biti izazvana i drugim bolestima. Zatim infekcija može biti uzrokovana bilo kojim uzročnikom, a krvarenje može da nas povuče na dijagnozu leukemije i brzo se može proveriti broj pločica trombocita. Ako je snižen - sumnja se na leukemiju. Bol u preponi o kojem je Mihajlović govorio u medijima je nespecifičan. Ne znam kakav je bio nalaz na magnetnoj rezonanci, ali bol može da se javi zbog anemije, zato što mišići kod anemičnog čoveka na neki način trpe nedostatak kiseonika. Najčešće je to bol u leđima.

Vreme otkrivanja bolesti kod leukemije nije u tolikoj meri važno koliko je kod drugih malignih bolesti.

Foto: Unsplash.com

- Bolest se otkriva kada broj leukemijskih ćelija nadvlada normalnu koštanu srž i počnu da se javljaju nedostaci proizvodnje krvi i javljaju se različiti simptomi. Metoda lečenja je ista, osim analize koštane srži i krvi radi se i citogenetika, odnosno, analize mutacija koje mogu da se jave kod tih leukemijskih ćelija i na osnovu toga se postavlja tačna dijagnoza o tipu leukemije - objasnio je dr Kovčin.

Kako izgleda procedura lečenja

Doktor je objasnio da se ovbolelima prvo daje hemioterapija koja ima zadatak da pobije sve leukemijske ćelije, i u krvi i u koštanoj srži kako bi se ona potpuno ispraznila od malignih ćelija i da se nadoknadi novom zdravom koštanom srži, ili se matične ćelije pre lečenja vraćaju da proizvedu novu zdravu krv ili od srodnika.

- U velikom broju je uspešna. Šta se desilo kod Siniše? Moguće je da nisu pobijene sve leukemijske matične ćelije koje su se posle dve-tri godine aktivirale, i obično dolazi do transformacije tih ćelija u maligniji oblik. Agresivnije su, javlja se rezistencija na prethodno datu hemioterapiju i najverovatnije se to i desilo kod Siniše - da se pored koštane srži koja je razvila zdravu krv, razvila i ta loza koja je dala novu leukemiju koja je bila otporna na terapiju - kazao je dr Vladimir Kovčin.

Istakao je, međutim, da se bolest ne vraća tako često.

- Ne znamo zašto može da dođe do ponovnog vraćanja leukemije. Najčešće zbog toga što nismo uspeli sa potpunim uništenjem koštane srži da uništimo klon koji pravi leukemiju. Može da se desi i da čovek dobije potpuno novu leukemiju iz nekog razloga. To je potpuno nepoznato. Bolest može da se razvije u nekoliko nedelja. Možete da uradite krvnu sliku danas i za mesec dana da imate potpuno nenormalne nalaze koji bi ukazivali da se nešto dešava u koštanoj srži, odnosno da je krv poremećena u svom nastanku - rekao je Kovčin..

Najbitnije je, naglašava doktor, da ako čovek primeti neke simptome, da ponovi svoje analize bez obzira na to što je bio možda nedavno na sistematskom pregledu.

- Mada, ljudi generalno retko idu na sistematske preglede. Pitanje je da li postoji anemija koja može da bude praćena zamaranjem i bolovima u mišićima i kostima, da li postoje znaci krvarenja, čak i kada čovek pere zube, ili kod kašlja kad dođe do pucanja krvnog suda. Krvarenje iz nosa može da bude jedan od simptoma. To se vrlo često dešava, ali na te stvari treba obratiti pažnju, ako se to ponavlja. Ne treba čekati da to samo prođe, nego proveriti najobičnijom krvnom slikom i da se ako je potrebno krene u dalju dijagnostiku - savet je onkologa.

Ne zna se uzrok nastanka maligniteta

Prof. dr Vladimir Kovčin kazao je da nažalost nismo ni blizu saznanja šta uzrokuje maligne bolesti.

- Sve maligne bolesti su bolesti multifaktorijalnog uzroka, odnosno, postoji više različitih uzroka zašto se javljaju. Pad imuniteta zbog stresa i drugih stvari može da bude okidač ali nije uzrok. Uzrok leukemija vrlo retko može da bude jedan od virusa i to su poznate leukemije i one su hronične i nisu agresivne. Štetne hemijske materije kojima je neko profesionalno izložen mogu da budu uzroci. To su ugljovodonici, derivati naftnih proizvoda. Tokom bombardovanja piralen je izliven u naše vode, u vazduh, a to je jedna od najkancerogenijih supstanci za koju sam čuo u mojoj karijeri onkologa. To su neke od hemijskih materija koje mogu biti izazivači i uzročnici ne samo leukemija nego karcinoma uopšte.

Broj obolelih stalno raste

Podaci pokazuju da će jedan od pet mukaraca i jedna od šest žena tokom života oboleti od raka, dok će jedan od osam muškaraca i jedna od 11 žena umreti od nekog oblika maligne bolesti.

- Svake godine broj obolelih od kancera raste za deset odsto. Korona je napravila nezgodnu stvar u tom smislu što se mnogo pacijenata javilo u uznapredovaloj fazi bolesti jer nisu mogli da dođu do zdravstvenih ustanova na dijagnostiku. Ceo zdravstveni sistem morao je, nažalost, da bude podređen koroni. Mnogo anesteziologa je radilo na respiratorima i dijagnostika nije rađena jer su klinički centri bili namenjeni isključivo kovid pacijentima. U Beogradu su radili samo Klinički centar i Urgentni centar, a preostala četiri klinička centra su bila u korona sistemu. Kasnilo se sa dijagnostikom. Tek kada smo bili pri kraju korone došli smo do većeg broja operacija. Na Onkološkom institutu za dva meseca operisali su više karcinoma dojke nego za celu godinu. Pokušali da nadoknade propušteno.

Kovčin je istakao da je korona donela više lošeg nego dobrog, objasnivši da je dobro da smo napravili nove bolnice i nabavili novu opremu i to će unaprediti zdravstveni sistem, međutim, napravila nam je zlo jer se mnogo pacijenata javilo kasno i šanse za njihovo izlečenje su drastično smanjene. On je rekao i da će broj obolelih od malignih bolesti nažalost samo rasti u budućnosti.

- Ti brojevi će ići samo naviše. Veći broj ljudi će obolevati, takav je trend, ne samo kod nas nego svuda u svetu. Mi prednjačimo iz mnogo razloga - zbog zagađenja, bombardovanja, hemijskih supstanci koje su i u hrani i u vodi i u vazduhu. Očekuje se da će više ljudi umirati od malignih nego od kardiovaskularnih bolesti koje su sada vodeći uzrok smrtnosti. To je prognoza za narednih 30 godina - kazao je dr Kovčin.

Kada je reč o vakcini protiv raka, dr Kovčin kaže da treba biti oprezan u euforiji.

- Slušali smo takve priče i u prošlosti, kada je intereferon otkriven svi smo mislili da je nađen čudotvorni lek za rak. Ali, on vrlo malo pomaže. Koristio se kod karcinoma bubrega ali i tu je izbačen iz protokola lečenja. Slična priča je i sa vakcinom, odnosno, sa onim što su Nemci obelodanili da istražuju. Da biste znali kako da nešto izlečite, morate znati uzrok. Ne možete napraviti univerzalnu vakcinu za nešto što ne znate kako nastaje. Ta vrsta vakcine nije preventivna, već terapijska za određene tipove karcinoma gde se kod pojedinih pacijenata iz tumorskih tkiva izdvajaju pojedini peptidi odnosno belančevine koje su antigeni i koje mogu da aktiviraju imunski sistem tog pacijenta da ubija njegov sopstveni karcinom. Na tom principu rade te vakcine protiv karcinoma - objasnio je poznati onkolog.

Foto: Pixabay.com

Hemioterapija i radioterapija su nužno zlo koje će trajati još dugo.

Doktor kaže da je imunoterapija moderan način lečenja, ali da to ne znači da će dovesti do izlečenja, a s druge strane, nije ni svaki pacijent odnosno svaki karcinom pogodan za lečenje imunoterapijom.

- Prethodno je potrebno da se otkrije da li taj tumor ima na svojoj površini receptore na koje može da deluje imunoterapija. Inače, princip delovanja ove moderne imunoterapije je da prekida komunikaciju između maligne ćelije i našeg imunskog sistema. To su otkrili jedan Japanac i Amerikanac 2018, dobili su Nobelovu nagradu i napravili monoklonsko antitelo, odnosno, hiperimuni gamaglobulin koji prekida te „mostiće“ kojima maligna ćelija komunicira s imunskim sistemom i zavarava naš imunski sistem da je nenormalna i da je stranac. Tako da, kada se monoklonsko antitetlo veže za taj „mostić“, imunski sistem se probudi i počne da napada malignu bolest. To je revolucija u lečenju, međutim, pokazalo se da nemaju sve maligne ćelije taj način komunikacije i tu imunoterapija ne može da bude delotvorna - objasnio je dr Kovčin.

Kovčin je na kraju poručio, da je najvažnije da se bolest otkrije na vreme.

- Kada se pojave bilo koji simptomi koji nisu normalni za naš organizam, za naše navike, javite se lekaru. Recimo, svakog jutra većina ljudi ide u toalet. Međutim, desi se opstipacija više dana. Ako se to ponavlja, proverite o čemu se radi. Šalje nam telo signale ali ih mi ne prepoznajemo. Bol je nešto što je dobro za naš organizam, on nas opominje da se dešava nešto što nije normalno, a ako dugo traje, treba proveriti - istakao je dr Vladimir Kovčin.

Ostavite komentar