Vesti > Srbija

Šta je SISTEMSKA PORODIČNA TERAPIJA i kome je sve POTREBNA?

Bolji porodični odnosi su lek za sve probleme individue, a ljubav roditelja je osnova za stabilnost ličnosti deteta

Autor: K1info/stetoskop.info

13/12/2022 > 08:15

podeli vest:

Šta je SISTEMSKA PORODIČNA TERAPIJA i kome je sve POTREBNA?
Foto: Pexels.com


U procesu odrastanja deteta i formiranja njegove ličnosti porodica ima veliku koja će umnogome kasnije odrediti njegov život. Kada ne funkcioniše kako treba, dolazi do krize u čitavom porodičnom sistemu.

Koreni Sistemske porodične terapije

Istorijat Sistemske porodične terapije idejno ima korene u Frojdovoj psihoanalizi, koji izučava dinamiku porodičnih odnosa i stavlja porodicu u epicentar psihičkog i psihoseksualnog razvoja ličnosti.

Psihoanaliza naglašava unutrašnju dinamiku porodičnih odnosa koja najviše zavisi od emocionalnog funkcionisanja roditelja. Struktura ličnosti, emocionalni obrasci i ponašanja u najvećoj meri su plod odnosa između roditelja i deteta.

Porodica zauzima značajan status u razvoju svih međuljudskih i društvenih odnosa, naglašava Adler, dok bihejvioristi i teoretičari učenja istražuju načine na koje će moći da kreiraju ponašanje deteta u okviru porodice mehanizmima učenja.

Značaj porodice za razvoj i samopouzdanje deteta

U okviru sistemske porodične terapije oslanjamo se na cirkularni kauzalitet, pri čemu razmatramo pojavu simptoma u povezanosti sa drugima koji uzrokuju recipročni odgovor. Sistemska porodična terapija, kao metod psihoterapije i psihosocijalne intervencije usmerena je na porodicu, kao sistem u celosti, pri čemu postoji cilj da se postigne promena u funkcionisanju porodice, na nivou psihološkog ili psihijatrijskog problema.

Porodica predstavlja živi sistem, koji se nalazi u konstantnoj dinamici, odnosno promeni. Ponašanje članova porodice razume se kao proizvod sistema koji funkcioniše prema principima kružne uzročnosti sagledava se značaj i smisao povezanosti simptomatskog ponašanja člana porodice i porodičnog sistema. Nenarušena, celovita porodice je presudna za harmoničan razvoj ličnosti, ukazuju empirijska istraživanja.

Foto: Unsplash.com

 

Srdačni odnosi i ljubav roditelja su od neprocenjivog značaja za stabilnost ličnosti deteta. Skladan i topao odnos roditeljskog para, odnosi sa braćom i sestrama, bakama i dekama su takođe važni elementi koji utiču na psihološki razvoj i integritet deteta.

Iz svega navedenog uviđamo da je delovanje porodice ključno za razvoj i samopouzdanje deteta. Sistemska porodična terapija tretira ponašanje članova porodice kao proizvod tog sistema koji kroz cirkularnu uzročnost utiče na jednog i na sve članove.

Porodična terapija kao ključ rešenja porodičnih kriza

Sistemska porodična terapija predstavlja terapiju izbora kod svih poteškoća i problema koji su nastali zbog porodičnih okolnosti, kao i problema člana porodice usled kog trpe i ostali članovi porodičnog sistema. Princip međuzavisnosti i osnova na principima interpersonalnih, relacionih terapijskih pravaca čini sistemsku porodičnu terapiju opcijom izbora kod svih bračnih, partnerskih i porodičnih konflikata.

Ponašanje jednog člana porodice koji “nosi” simptom (problem) sagledava se kontekstu porodice i njegovoj interakciji sa drugim članovima porodice. U praktičnom radu se redefiniše pitanje “zašto je problem nastao u eksplorisanje kako je problem nastao, kako se održava, usložnjava/komplikuje i traje u porodičnom sistemu. Osnovni principi/koncepti PT (porodične terapije) su:

1. porodica kao sistem (subdelovi: bračni, roditeljski, dečiji; granice, pravila, struktura, komunikacija)

2. usmerenost na problem (višeznačnost problema, razvojna ili nerazvojna kriza, transgeneracijski obrazac ponašanja)

3. relativnost postavljanja psihijatrijske dijagnoze (PT usmerena na porodične interakcije i promenu strukture)

4. “ovde i sada” (fokus na sadašnji momenat i povezivanje sa prošlošću radi preveniranja budućih problema)

5. životni ciklusi (specifične razvojne faze porodičnog sistema prolaze kroz istorijsku/vertikalnu dimenziju-transgeneracijski prenos i horizontalnu/razvojnu dimenziju – adaptabilni razvojni zahtevi)

Foto: Unsplash.com

 

6. normalnost porodičnog funkcionisanja (objedinjavanje razvojne i sistemske perspektive uz spajanje socijalnog i razvojnog konteksta).

Normativne razvojne krize i nerazvojne krize takođe su povod za rad sa individuom ili porodicom, pa se porodični terapeut često sreće sa problemima nastalim na „raskrsnicama“ životnih ciklusa.

Postporođajna depresija, kao i nedostatak roditeljskih veština u svim uzrastima dece, takođe su poteškoće koje porodice donose u terapijsku sobu.

Adolescentne krize, poremećaji ponašanja, poremećaji ishrane, ali i sve bolesti zavisnosti, svoje rešenje najčešće nalaze upravo u sistemskom pristupu. Osim navedenog, sistemska porodična terapija je indikovana u situacijama traumatskih iskustava, okolnostima porodičnog nasilja i okolnostima gubitaka i tugovanja (kao i drugim porodičnim krizama).

Životni ciklus porodice

Život porodice se tokom vremena odvija kroz specifične faze razvoja koje se zovu životni ciklus porodice. Svaka faza razvoja porodičnog sistema ima svoje zadatke i izazove koje porodica treba da reši i zadovolji kako bi funkcionalno prešla u narednu fazu životnog ciklusa. Ti zadaci i izazovi se mogu nazvati i razvojne krize. Baš kao i razvojne krize kod individualnih životnih ciklusa, tako i u porodici, njihovim prevazilaženjem postiže se ravnoteža i prelazi se spiralno na novi, viši nivo funkcionisanja.
Po Duvall-u (1971.), postoji osam razvojnih porodičnih ciklusa:

1. Početna porodica / zasnivanje porodice – period od venčanja do rođenja prvog deteta

2. Porodica sa malim detetom – obuhvata trudnoću, rađanje prvog deteta i period do predškolskoguzrasta deteta (3 – 5 godine)

Foto: Pixabay.com

 

3. Porodica sa predškolskim detetom – od 3 – 5 godine deteta do polaska u školu

4. Porodica sa školskim detetom – od polaska deteta u škole do njegovog puberteta5. Porodica sa adolescentom – kada dete uđe u pubertet i traje do odlaska deteta iz kuće

5. Porodica koju napuštaju deca – najnovija i najduža faza u životnom ciklusu porodice i veoma složena po svojim brojnim zadacima; odlikuje je najveći broj izlazaka i ulazaka članova porodice

6. Postroditeljska porodica – prema folklornom mitu naše kulture za ovaj stadijum je karakterističan sindrom "Praznog gnezda" – bračni par ostaje bez dece.

7. Porodica koja stari – zbog izmenjenih psiho-socijalnih i ekonomskih uslova u ovom stadijumu je neophodna reorganizacija porodičnog sistema. Smanjenje ekonomskih prihoda (penzija), opadanje funkcionalnih sposobnosti zbog starosti i bolesti dovodi stare ljude u zavisnu poziciju.

Nerazvojne krize

U nerazvojne krize spadaju i bolesti, gubici, traume kao i razne nesretne okolnosti u kojima se jedan ili više članova porodice mogu naći. Kada se radi o nesrećama globalnog karaktera, krizne intervencije su osmišljene na specifičan način i pokrivene su sistemskim okvirom koji ih i određuje. Istraživanja dalje naglašavaju da je privremeni ili trajni gubitak člana porodice poremećaj celokupne strukture i dinamike porodičnih odnosa.

Izvanpartnerske veze, kao i razvod, takođe pripadaju nerazvojnim krizama i čest su uzrok traženja stručne pomoći kroz terapijski proces. Problemi koji postoje u partnerskoj/bračnoj zajednici, a koji se najčešće ne (raz)rešavaju su prisustvo nasilja, okolnosti ponižavanja, prezir i mržnja. Gubitak poverenja, kao i hronični nedogovoreni disbalans moći takođe mogu nekada predstavljati nepremostivu prepreku.

Foto: Pexels.com

 

Sistemski pristup porodici u krizi je da vidi porodicu kao interaktivni sistem. Kratkoročan rad usmeren na rešenje, orijentisan je na ponašanje, tj. promenu ponašanja. Radi se na aktuelno prezentiranom problemu ono što se sada dešava, što ih ugrožava i onom ponašanju koje doprinosi da problem nastaje i da se održava i da se komplikuje; odnosima koji mogu biti i toksični i lekoviti.

Kako pomoću Sistemske terapije porodica prevazilazi krizu?

Problem nikad nije u individui, u jednom članu porodice, on je u porodičnom kontekstu.

Koristeći se specijalizovanim tehnikama, porodični terapeut pruža mogućnost poboljšanja odnosa, održanja relacijskog zajedništva, pospešivanja međusobne empatičnosti, kao i podržavanja i poštovanja individualnih razlika. Pruža pomoć i podršku za bolji i kvalitetniji život porodice.

Najbolji rezultati se postižu ukoliko svi članovi porodice učestvuju u terapiji, ali ukoliko je to teško ostvarljivo, rad i sa samo jednim članom može dovesti do promene u svim porodičnim odnosima. Sistemski pristup disfunkcionalne oblike ponašanja vidi kao pokušaj da se spasi sistem (porodica).Bolji porodični odnosi su lekoviti za sve naše probleme.

 

Ostavite komentar