Nikola je UBIJEN 20 DANA PRE MATURE, Kristini je OSTAO DIPLOMSKI U LAPTOPU, a Lazar je HTEO DA KUPI NJIVU

U dokumentarnom filmu "Oni nisu inicijali", koji je emitovan u znak sećanja na žrtve krvavog pira, na Radio-televiziji Srbije, govorile su unesrećene porodice o tragičnom događaju i o svojim najmilijima koji su izgubili živote.

Nikola Milić, zvali su ga dečak sa rumenim obrazima. Uzor mu je bio brat Mihajlo. Voleo je običaje, poštovao praznike. Voleo je i razrednu Ivanu. Kad se vrati iz škole, onda dođe kod nas ovde. I uvek nasmejan, uvek sa nekom novom pričom iz škole, šta mu se desilo, pa ako nešto zaboravi on se vrati opet da mi kaže i tako. I uvek mi se priča, bukvalno, ceo njegov dan. Poslednju godinu dana, često bi, kad krenu u školu, koristio parfem svog brata. Dok to brat, naravno, nije otkrio da... Jer on stalno vidi da je sve manje i manje parfema. Međutim, to je bio Nikola. Bio je odličan đak, ali nije tako često učio. I stalno sam mu pričala, Nikola, imaš još 20 dana do kraja školske godine. Moraš i prijemni, moraš ocene da popraviš. Međutim, on je to sve manje brinuo, ništa. Bio je omiljen kod nastavnika, kod direktorke. Često bi mu otvarao vrata ujutru, kad dođu. Pozdravljao ih za dobro jutro, kako ste. To su mi svi oni pričali – kaže Nikolina mama, Dragana Vujadinović.

Petar Mitrović je bio predsednik kulturno-umetničkog društva “Malo Orašje”. Na dresu fudbalskog kluba Ravni Gaj nosio je broj pet. Pokretač je zajedničkih druženja I okupljanja. Bio je volonter za vreme korone. Bio je član lovačkog udruženja. Voli folklor, voli narodnu muziku. Igrao je kolo, igrao je sve. Osnovao je folklor u selu, KUD “Malo Orašje”. Dosta njih je igralo u početku. Posle su ovi stari malo stali, onda su došla deca, mlađa, i oni su baš nastavili da igraju – kaže Petrova majka, Biljana Mitrović.

- Mislim da je osoba koja najviše mogla da ga iznervira, to sam bio ja. Jer smo svaki dan bili zajedno, i od škole smo putovali zajedno, i svaki dan smo pravili te nestašluke i tako to, ali najviše sam mogao ja da ga iznerviram – kaže Petrov brat, Jovan Mitrović.

Marko Mitrović iz Malog Orašja bio je odličan učenik tehničke škole, stipendista Železare Smederevo. Imao je dve starije sestre, Mariju i Jelenu. Sakupljao je novac da kupi auto. Nadimak Bole dobio je po liku iz serije.

Foto: RTS Printscreen

- Bio je Marko vezan za majku i bio je baš od malih nogu mamino mezimče. Svi su ga voleli, voleo je da imitira glumce iz "Crnog Gruje" najbolje njega, i iz "Selo gori" Milašina i ostali. Gde god, uvek je bacao neku šalu, neku imitaciju i sve. I uvek smo se smejali i kada on dođe onako kaže. Mislim da čak od njegove osme ili desete godine njega zovemo Bole. Bole, naš Bole i to je naš Bole do kraja – rekao je Jovan Mitrović.

Nemanja Stevanović bio je uvek nasmejan. Bio je i verni navijač fudbalskog kluba Ravni Gaj. Voleo je društvo, kola, motore i kamione. U društvu je bio glavni za podizanje atmosfere. Radio je i sam zarađivao. Voleo je devojku Anđelu.

Lazar Milovanović je za 18. rođendan dobio psa Zifta. Sa 19 godina, sam zaradio i kupio njivu i hektar šume. Voleo da izlazi, voleo je i sestru Biljanu. Planirao je da kupuje njive. Da zasadi još voća, posebno jagoda.

 

- Lazar je jako bio dobar dečko, mnogo vredan. On išao u njivu. Baš je bio vredan i dobar, mnogo dobar dečko. Mnogo vredan, radio je, viđali smo se na pijaci, nosili smo voće i tako. Imao je i jagode, najbolje jagode. U Malom Orašju najbolje jagode on je imao - kaže Miloš Jovanović.

Dalibor ili Dača, kako su ga zvali, mladić iz Dubone voleo je sport, najviše fudbal. Voleo je da peva. Navijao je za “Crvenu zvezdu”. Hobi mu je bila fotografija. Voleo je da izlazi, voleo je da peva. Uvek je bio nasmejan sa pesmom. Njega čovek nije mogao da vidi da je tužan, da je ljut.

Foto: RTS Printscreen

- Završio je srednju školu, zaposlio se u elektrodistribuciji. Radio je i privatno. Pa da bi olakšao taj posao, on i tata su kupili kamion sa korpom. To je neka dizalica. I to mu je baš bila želja i kupili su. Pamtim, pošto je tata osmislio neki auto, napravio i da smo tu iz kraja pokušali, dok oni nisu bili kući da ga upalimo, a on je vozio. I kada smo videli da ćemo udariti u neku ogradu, mi smo svi iskočili, a on je ostao. I kad vratili na mesto da niko ne primeti, ja kažem “Dačo, molim te, nemoj da kažeš mami i tati”, i on kaže neću, dok oni nisu stigli - ispričala je sa suzama u očima Dačina sestra Suzana.

 

Milan i Kristina Panić

Bili su rođeni brat i sestra. Milan Panić iz Dubone rođen je prevremeno, sa 1.700 grama. Bio je policajac, ali službeni pištolj nikada nije držao u kući. Pomagao je roditeljima u poljoprivrednim poslovima. Voleo je fudbal, fudbalera Mesija. Kristina Panić. Roditelji su je zvali Kika. Bila je odlična učenica. Položila je vozački ispit. Spremala se za maturu. Planirala je da upiše Učiteljski fakultet. Kristinin diplomski rad ostao je u laptopu

Foto: RTS Printscreen

Aleksandar Milovanović

Rođen 28. decembra 2005. godine, od malena je bio posebno dete, dobar drug, divan brat i sin. Pohađao je Srednju tekstilno-tehnološku školu Despot Đurđe u Smederevu. Najbolji učenik u razredu, dobitnik više diploma i pohvala i jedva je čekao da završi školu kako bi otvorio svoju pekaru u svom Malom Orašju.

Ostavite komentar