Kao narodi gajimo sestrinski odnos: VUČIĆ i predsednik Severne MAKEDONIJE u Pohoru Pčinjskom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Prohoru Pčinjskom dočekao predsednika Severne Makedonije Steva Pendarovskog. Njih su u manastiru dočekali vladika vranjski Pahomije i arhimandrit Metodije koji je iguman manastira. Pendarovski je položio venac kod spomen česme u porti manastira.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u manastiru Svetog Prohora Pčinjskog, nakon sastanka sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, da su danas potvrđeni izuzetni odnosi koji postoje između dve zemlje.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

- Srećan sam što sam ugostio predsednika Pendarovskog i potvrdio izuzetne odnose između Srbije i Republike Severne Makedonije. Mi smo ne samo prijatelji, već kao narodi imamo bratske odnose, ili sestrinske, pošto je još lepše tako reći, ali verujem da će se ti odnosi i dalje razvijati. Nemamo otvorenih pitanja i samo treba da sarađujemo još bolje - istakao je Vučić.

Kazao je da je trgovinska razmena dve zemlje 1,5 milijarde evra na godišnjem nivou i izrazio uverenje da će i dalje da raste.

- Mnogo toga zajednički radimo da poboljšamo životni standard građana obe zemlje - naglasio je Vučić.

Podsetio je da je Srbija izgradila autoput do Severne Makedonije.

- Sada razgovaramo i o spajanju pruge, i izgradićemo brzu prugu Beograd - Niš, kreću radovi u dužini od 23 km na deonici Niš - Brestovac, što je oko 60 ili 70 miliona evra. Još 450 miliona evra koštaće nas pruga do Preševa odnosno graničnog prelaza sa Severnom Makedonijom - naglasio je Vučić.

Istakao je da ćemo tako biti još bolje povezani sa Severnom  Makedonijom i da je uveren da možemo još mnogo toga zajednički da uradimo. Vučić je istakao da je bio oduševljen kad je video jutros u manastiru  ljude iz Severne Makedonije, kao i da Srbi razumeju makedonski jezik, a Makedonci srpski.

- Mi Srbi volimo Makedonce i makedonski jezik i ne mislimo da on ne postoji - dodao je predsednik Srbije.

Pendarovski je u radnu posetu Srbiji došao na dan kada Severna Makedonija obeležava Ilindan - Dan Republike, a u Prohoru Pčinjskom održano je prvo zasedanje ASNOM-a (Antifašističkog Sobranja Narodnog oslobođenja Makedonije) što se u toj zemlji smatra početkom državotvornosti.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je danas, prilikom posete Manastiru Prohor Pčinjski, da se nada da će opstati dobra tradicija proslave Ilindena, najvećeg državnog praznika te zemlje, "na mestu gde je makedonska republika formirana".

Pendarovski je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na njegovom ličnom zalaganju da Severna Makedonija svoj najveći državni praznik slavi na mestu na kojem je formirana, kao i na tome što on lično ove godine predvodi srpsku delegaciju.

- Prva makedonska republika je formirana u ovom manastiru koji se sada nalazi na teritoriji Srbije. Kada je formirana, to je bila jedna državna zajednica - rekao je Pendarovski na zajedničkoj konferenciji za medije sa Vučićem.

On je dodao da, i pored toga što se manastir nalazi u drugoj državi, to ne znači da Makedonci ne treba da dolaze u Prohor Pčinjski i da odaju poštu onima koji su osnovali makedonsku republiku. Naglasio je da je Ilinden od najvećeg značaja za Severnu Makedoniju i njen narod.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

U manastiru je prethodno održana i zajednička liturgija srpske i makedonske pravoslavne crkve u prisustvu vernika.

U mestu Pelince, sa druge strane granice, održana je svečanost kojoj je prisustvovao Penderovski koji je odatle stigao u manastir Prohor Pčinjski.

On je posetio manastir i prošle godine, na današnji dan, kada je prvi put posle 80 godina zajedno služena liturgija dve pravoslavne crkve.

Manastir se nalazi na 30 kilometara južno od Vranja, a 2021. godine obeleženo je 950 godina njegovog postojanja  i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio. 

Prema predanju, podigao ga je u 11. veku, vizantijski car Roman Diogen, a u sastavu srpske države je od kada je Stefan Nemanja u ratovima sa Vizantijom između 1180. i 1190. godine osvojio oblast Vranja.

Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

U manastriru se nalaze i mošti Sv. Prohora i to u maloj pokloničkoj kapeli, a iz njih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.

Ostavite komentar