Ursula fon der Lajen i Oliver Varhelji u BRISELU: Šta su poručili Beogradu i Prištini?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i komesar za proširenje Oliver Varhelji predstavljaju u Briselu Paket proširenja 2023 - Godišnji izveštaj o Srbiji i novi Plan rasta za Zapadni Balkan, u vrednosti od 6 milijardi evra, kojim se dodatno podržava i ubrzava integracija u EU državama regiona koje dobro napreduju na evropskom putu.

Predsednica Evropske komisije kaže da je u interesu Prištine sprovođenje nacrta statuta ZSO i da bi to bio veliki iskorak, dok je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji istakao da Priština mora da udvostruči svoje napore da dijalog sa beogradom uspe.

Ona je to rekla nakon predstavljanja izveštaja EK o priširenju, na pitanje albanskog novinara šta je sa zahtevom tzv. Kosova za pristupanje.

- Za Kosovo je važno da postoji jasan cilj učlanjivanja i to da bude jasno šta od Kosova očekujemo, a to je sprovođenje nacrta statuta ZSO. To bi bilo veliki iskorak, to je u interesu Kosova. Ako pogledamo Kosovo iSsrbiju važno nam je da svakoj zemlji damo mogućnost da se približe EU. Podsticaj je mnogo pozitivniji i pitanje je šta ste vi uradili da se približite EU - rekla je ona.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da postoji zahtev Prištine da se pridruži EU i da je on u Evropskom savetu.

- Savet još nije zatražio mišljenje od EK. Mi smo spremni da ga damo. Naš utisak je da kada je Kosovo u pitanju evropski put se ostvaruje putem dijaloga. Kosovo mora da udvostuči napore da dijalog bude uspešan - istakao je Varhelji.

Ursula fon der Lajen izjavila je i da je usvojen izveštaj o proširenju i Kosmisija je predložila otvaranje pregovora o proširenju sa Ukrajinom i Moldavijom i BIH kada se ostvare uslovi, kao i sa Gruzijom.

Ukrajina je i dalje suočena sa tragedijom i ratom, ali sprovodi reforme.

Komisija na temelju toga preporučuje otvaranje pregovora o pristupanja i da se ui savete otvore okviri", rekla je ona.

Oliver Varhelji izjavio je danas da se Beograd i Priština pozivaju da se konstruktivnije uključe u dijalog i sprovedu dogovorene sporazume, što, kako je istakao, podrazumeva uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom i normalizaciju odnosa.

Rekao je i da je Srbija napredovala u usklađivanju spoljne politike sa EU, ali da razlog za brigu ostaje neuvođenje sankcija Rusiji.
Kada se radi o Prištini konstatovao je da je primetan napredak u legislativnom tadu, ali da je situacija na severu uslovila nekoliko kriza.

- Nedostatak odlučnih postupaka za deeskalizaciju je uslovio mere. Veselimo se 1. januaru i viznoj liberalizaciji - rekao je Varhelji.

Kada se radi o Albaniji on je rekao da se nastavlja sveobuhvatna reforma pravosuđa i sudstva i da je cilj da se otvori prvi klaster do kraja godine.

- Severna Makedonija je pokazala predanost evropskom putu, ali slučajevi korupcije zabrinjavaju. Parlament i vlada su predani postizanju ustavnih promena i svi treba da je podrže. U crnoj Gori je napredak prema reformama zastao, nova vlada treba da se fokusira na reforme EU. Ispunjavanje merila iz poglavlja 23 i 24 biće presudno, do tada druga poglavlja se neće zatvarati - rekao je varhelji.

Kada se radi o Turskoj, on je rekao da su pregovori o pristupu zastali i da ta zemlja nije preokrenula negativni trend udaljavanja od EU i da to izaziva zabrinutost.

- Očekujemo saradnju sa tom zemljom. Imamo strateški interes na istočnom sredozemljom - rekao je evropski komesar.

Prema Varheljijevim rečima cilj za Zapadni Balkan je jačanje privrede.

 

- Želimo da se zapadni Balkan postupno integriše u jedinstveno tržište i pre punog članstva. Plan za rast pomoćiće ubrzanje temeljnih reformi. Želimo da pojčamo finansijsku podršku, a to je paket od šest milijardi evra od kojih su dve nepovratna sredstva, a četiri povratni zajmovi. Cilj je postići usklađivanje do 2030 - rekao je Varhelji.

 

On je na sednici, na pitanje izvestioca za Crnu Goru tonina Picule o dešavanjima u selu banjska 24. septembra rekao da je jedino moguće rešenje da se odgovorni izvedu pred sud.

Varhelji je kazao da je za Beograd i Prištinu važno da aktivno učestvuju u dijalogu i sprovedu sporazume.

- To je sastavni deo Plana rasta - rekao je Varhelji.
Kada se radi o Moldaviji ona je predmnet stalnih destabilizacija i suočena sa sajber ratom.

Kada se radi o BiH Ursula fon der Lajen je kazala da je EK prepoznala brojne pozitivne korake, poput napretka u borbi protiv kriminala, ali i konstatovala da je Republika Srpska usvojila određene neustavne zakone zbog kojih se odlaže predlog za kandidaturu do marta 2024. godine.

Ona je istakla da su dosadaspšnja proširenja donela velike prednosti.

- Svi smo mi pobednici za nove građane, benefiti su veliki, sve to povećava prosperitet i stabilnost - rekla je ona.

Prema njenim rečima proširenje je investicija i u bezbednost i stabilizuje nas.

- U ovim vremenima proširenje nam daje jači glas u svetu. To je jedinstvena prilika i za nas i zemlje kandidate - zaključila je ona.

Pregovora posle ispunjenja kriterijuma

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas na konferenciji za novinare u Briselu da se Bosni i Hercegovini otvara put za pregovore za pristupanje Evropskoj uniji, onda kada budu ispunjeni traženi uslovi.

Dodala je da se za otvaranje vrata za BiH, moraju poduzeti konkretni koraci.

- BiH preporučujemo otvaranje pristupnih pregovora nakon što određeni kriterijumi budu ispunjeni. Otvaramo vrata široko i pozivamo BiH da kroz ta vrata prođe. Da bi se to napravilo, BiH mora pokazati rezultate i napraviti korak ka napretku da bismo nastavili pregovore sa BiH za pristupanje u EU - navela je Fon der Lajen.

Kaže da su prepoznati koraci koji su napravljeni u BiH, od brzog formiranja Saveta ministara BiH, ali i predanost cilju pristupanja Evropskoj uniji.

- Istrajanost političkih subjekata urodila je plodom. Vidimo borbu koja se vodi protiv organizovanog kriminala, pranja novca i terorizma, ali isto tako sa zabrinutošću vidimo 'protivustavne mere od strane reprezentativaca Republike Srpske'. Zbog toga će BiH morati uskladiti određene principe, a datom o napretku će Evropska komisija obavestiti u martu 2024. godine -  istakla je Fon der Lajen
 

Ostavite komentar