KOSOVSKI ČVOR: Da li LAJČAKOVA diplomatska misija daje rezultate? Koji je ishod jučerašnjih PREGOVORA u BRISELU?

U našoj delegaciji je bilo još 18 eksperata, koji su razgovrali i sa ekspertima EU.Glavni pregovarači Kosova i Srbije Miroslav Lajčak juče se sastao sa delegacijama Beograda i Prištine, a sastanci su završeni bez trojnog sastanka koji je bio najavljivan. Da li Lajčakova diplomatska misija daje rezultate? Zašto nije bilo trojnog sastanka? 

O tome, kao i zašto predstavnici Beograda i Prištine ne žele, već ko zna koji put, da sednu za isti sto u emisiji "Uranak" na K1 televiziji govorili su Zoran Anđelković, nekadašnji predsednikom Izvršnog veća KiM i Miroslav Stojanović, spoljnopolitičk komentator. 

Stojanović je rekao da činjenica da se eksperti sastaju i govore o konkretnim temea ohranbruje, ali da će se teško rešiti rasplet kosovskog čvora. 

- Ohrabruje me uvek kada se pojave eksperti i kada se govori o konkretnim temama, jer je rasplet tog kosovskog čvora, te kvadrature kruga, je nemoguć, ali je moguće rešavati te konkretne stvari koji izazivaju veliki politički naboj, vrlo često  naizgled na bizarnim stvarima, od recimo tablica, do toga da ne možete robu prebacivati, pa čak ni lekove. To se mora rešavati, i to je ono što sam uvek računao da taj put normalizacije kad se ostavi po strani, sasvim pitanje statusa,  jer su tu pozicije potpuno suprotstavljene i zbog toga verujem da je ta misija presecanja čvora kosovskog, jednostavno i brzo nemoguća. Lajčak je očigledno išao na varijantu koja će mu se bar malo politički isplatiti.  U ovom prostoru među prostoru, on je pokušao da skupi nekoliko poena na konkretnim stvarima. Dogovor je napravljen oko nestalih lica što je veoma važno, jer je to tema koja izaziva jake emocije. Koliko čujem na putu su da naprave neki sporazum oko energetike. To je ta cela lista pitanja koja treba rasčiti kako bi se lakše živelo, izvesnije živelo u Pokrajini. Računam, da su juče stigli na način neki lepi signali. Mi smo sad u izbornoj kompaniji, sledeće godine je Evropska unija je u  izbornoj kampanji oko evropskog parlamenta gde će se mešati političke karte, te ova garnitura koja je sada na političkoj sceni neće biti, pa čak ni Lajčak,  moguće i ulazi se u ozibljnije i sudbonosnije američke izbore - rekao je Stojanović.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

U našoj delegaciji je bilo još 18 eksperata, koji su razgovrali i sa ekspertima EU, a Anđelković je objasnio šta su bili zahtevi Beograda, a šta Prištine. 

- Beograd je insistirao na tome da se formira ZSO. Ako želimo da sačuvamo mir i ekonomski razvoj, ako želimo da ljudi i kapial funcioniše na normalan način, neophodno je da rešavamo konkretna pitanja. A pre svega o obezbednosti Srba na kosovu i Metohiju, a preduslov je ZSO. U Ohridu je dogovorena mapa puta, a prva stvar koja je trebala da se uradi jeste da Priština reši pitanje usvajanja ZSO. Da je Priština to uradila, odmah po Ohridu, kako je Kurti tada obećao i prihvatio, ne bi došlo do svih onih incidenata koji su se desili na Kosovu i bilo bi mnogo manje napada, mnogo manje incidenata usperenih protiv srpske zajednice. Međutim, tada pritisak nije vršen na Krutija, jer su tada iz Prištine ili iz zemalja Kvinte napravili niz pogrešnih koraka. Mislim na legalizaciju izbora na Severu Kosova, koja je omogućila da sa 3 odsto dođu tamo sa Severu dođu u te 4 opštine albanski gradonačelnici i to je stvorilo jednu ozbiljnu tenziju. Druga stvar, koja je zagovarana u Priština je ta da oni hoće da se potpiše celina  Francusko -Nemačkog sporazuma, Ohridskog mapi puta u kome jeste to da ih je Beograd priznao. A stvar Beograda je precizan, i glasi da sve što je doprinosi bezbednosti srpske zajednice, jeste nešto na čemu Beograd želi da radi i da razgovara, ali da mi de facto prihvatimo Kosovo - od toga nema ništa. Kada su videli da su pogrešili sa legalizacijom izbora onda su krenili da traže da se organizuju ponovo izbori, ali Kurti objektivno ne želi SZO - objasnio je sagovornik. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Anđelković je rekao da je suština da ne može da se osnuje ZSO koja će da ima naslov, nego da ona ima onu suštinu ulogu koja je usvojena još 2013. i 2015. godine.

- Tada je jasno zaključeno 23 uslova i koja to ovlašćena imaju ZSO. Važno je da one bude direktno finansirana iz budžeta Srbije, kao i da ima ovlašćena u zdravstvu, prosveti, u komunalnim poslovima, u mogućnosti da ona brine u razvoju lokalnih sredina i u delu bezbednosti. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Miroslav Stojanović kaže da je siguran da se i sledeće godine ništa neće realizovati.

- Čak je i EU na neki način relativizovao ovu temu. Vi se sećate kada je Lajčak dolazio na ideju da u EVropi postoji 15 različitijh varijani oko autonomije koje bi trebalo koristiti. To je bilo upozorrenje da se neće držati onog što je potpisano 2013. i 2015. godine. Stav Beograda jeste da to mora biti uvaženo. Bez formiranja opština, nema formisanja zajednica. Za to treba veliko vreme. Da li to treba realizovati u sklopu Ohrida ili van Ohrida? Jer Ohrid je velika zamka, pisan je po sporazumu iz 1973. godine između dve Nemačke. Nekoliko prvih stavki je doslovno prepisano, samo što se tamo ne pominju Istočna i Zapdna Nemačka, već Srbija i Kosovo. U tim prvim stavkama se pominje da i jedna druga kao država neće ometati nikakva odlučivanja samostalna, da ćče dobrosusedski ponašati - objasnio je Stojanović. 

Anđelković je objasnio i da Kurti insistira na međusobnom priznaju, dok je Beograd jasan da do toga nikad neće doći.

- Ne čini mi se da će nešto da se reši u skorijoj mogućnosti. Znajući političku aktivnost, filozofiju i delovanje Kurtija, siguran sam da on neće da prihvati ništa ZSO. Ja ne mislim da njemu pada rejting na Kosovu. Više je pitanje koliko zemlje Kvinte žele da reše pitanje bezbednosti na KiM i normalno funkcionisanje građana. Sve vreme imamo udvaranje balistima i separatistima na KiM. O tome govori i činjenica da njima čak i spomenik smeta - dodao je Anđelković. 

 

 

 

Ostavite komentar