ODIHR objavio FINALNI izveštaj o izborima u decembru: Pozitivno ocenjen rad RIK-a

Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je danas zvanično finalni izveštaj o izborima u Srbiji od 17. decembra, u kome je pozitivno ocenjen rad RIK-a, a u cilju unapređenja izbornog procesa iznete preporuke za određene zakonske i proceduralne izmene pre sledećih izbora.

U izveštaju se ističe da je Republička izborna komisija radila transparentno, da je vodila i emitovala onlajn redovne sednice koje su bile otvorene za medije i posmatrače i objavljivala sve svoje odluke u roku od 24 sata na svojoj veb stranici, u skladu sa zakonom.

Navodi se i da su popratni materijali blagovremeno deljeni članovima mnogo pre sednica, čime su se omogućavale "smislene diskusije" o tačkama dnevnog reda. 

U izveštaju se ocenjuje da je uoči izbora RIK u velikoj meri uživao poverenje većine zainteresovanih strana u njegove tehničke kapacitete, pri čemu su mnogi primetili poboljšanu komunikaciju i transparentnost.

ODIHR ocenjuje da je RIK efikasno sproveo izborne pripreme, ali da ograničeni ljudski i finansijski resursi ometaju njegovu sposobnost da održivo unapredi svoj rad između izbornih perioda i da je zato potrebno da poboljša  administrativne i tehničke kapacitete.

ODIHR navodi i da je pre izbora, RIK izmenio 10 postojećih uputstava i usvojio dva nova, kao i da su se te izmene delimično odnosile na prethodne preporuke ODIHR-a, uključujući i one koje su usmerene na poboljšanje pristupa osobama sa invaliditetom, rešavanje gužvi i obezbeđenja tajnosti glasanja.

RIK je obučavao komisije nižeg nivoa onlajn i lično od sredine novembra do tri dana pre dana izbora, koristeći poboljšane priručnike za obuku o procedurama na dan izbora, ali su prijavili nisku posećenost, nedostatak mogućnosti za objašnjenja, a da uprkos prethodnim preporukama ODIHR-a, učešće u obuci nije bilo obavezno.

U izveštaju se navodi i da RIK, u cilju efikasnijeg ostvarivanja biračkog prava, treba da izradi i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljan program edukacije birača koji bi se odnosio na prava birača, sprečavanje grupnog glasanja i značaj tajnog glasanja. 

U izveštaju je pozitivno ocenjen proces glasanja na 93 procenta biračkih mesta od 1.208 posmatranih biračkih mesta, a negativne ocene su prvenstveno pripisane gužvama na biračkim mestima i neadekvatnim merama za obezbeđivanje tajnosti glasanja.

ODIHR je dao 25 preporuka Srbiji, sa ciljem da se unapredi izborni proces i da se uskladi sa obavezama u okviru OEBS i drugim međunarodnim obavezama.

 

U preporukama se navodi da neophodne zakonodavne izmene treba da se iniciraju mnogo pre narednih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces izgrađen na širokom političkom konsenzusu, a da se radi dosledne primene procedura na dan izbora sprovede obuka za sve članove lokalne izborne komisije i biračkih odbora i buduće članove, uključujući prošireni sastav ovih tela. 

Među preporukama je i da bi RIK trebalo da izradi i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljan program edukacije birača, uključujući o pravima birača, sprečavanju grupnog glasanja i značaju tajnog glasanja, kao i da bi ponovo trebalo razmotriti reviziju Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera.

Preporuke predviđaju i jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje nosilaca funkcije, sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima, kao i nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Druge preporuke su i da izborna administracija treba da prikuplja i objavljuje raščlanjene podatke o zastupljenosti polova u svojim organima na sveobuhvatan način, da RIK-u treba dati dovoljan administrativni i tehnički kapacitet, uključujući sopstveni stalni sekretarijat.

Kada se radi o registraciji birača preporuka ODIHR-a je da zakonodavstvo treba dalje uskladiti sa ciljevima Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom uklanjanjem svih preostalih ograničenja glasačkih prava na osnovu intelektualnog ili psihosocijalnog invaliditeta.

Treba i da se razmotri uklanjanje ograničenja za potpisivanje podrške za više od jedne liste, preispita zakon kako bi se kandidatima omogućilo da otklone sve uočene nedostatke u dokumentima, da vlasti treba da sprovode mere koje u potpunosti primenjuju pravo svih aktera na izborima da pristupe i koriste javne prostorije za kampanju pod jednakim uslovima.

Takođe, potrebno je uspostaviti dodatne mehanizme i podsticaje za podsticanje političkih partija da promovišu učešće žena u političkom životu.

Preporučeno je i da se promovišu jednake mogućnosti za kampanju, odnosno da se razmotri ukidanje obaveze depozita za političke stranke i grupe građana koje nisu zastupljene u parlamentu i lokalnim skupštinama.

Među predlozima je i da bi zakonodavstvo trebalo dalje revidirati kako bi se otklonili nedostaci i prethodne preporuke ODIHR-a, da zakon treba izmeniti tako da se od Agencije za sprečavanje korupcije zahteva da svoje odluke o kršenju Zakona o sprečavanju korupcije bez odlaganja objavljuje prilikom izbora.

ODIHR preporučuje i da nadležni organi treba da ispune svoju dužnost zaštite bezbednosti predstavnika medija kroz efikasne i blagovremene mere, uključujući hitnu istragu i privođenje pravdi umešanih u napade i maltretiranje novinara i drugih medijskih aktera.

Među preporukama su i da mediji treba da iskoriste pravo na uređivačku nezavisnost i da izbegavaju korišćenje materijala koje proizvode stranke u vestima i informativnim programima, posebno tokom izbornih kampanja, kao i da bi trebalo razmotriti dalje preciziranje zakonskih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedure za registraciju ovih lista.

Kada se radi o rešavanju izbornih sporova ODIHR predlaže da Upravni sud treba da koristi sva raspoloživa sredstva da podrži pravo na delotvoran pravni lek u izbornim sporovima. Navodi se i da vlasti treba da garantuju adekvatne uslove kako građanima tako i međunarodnim posmatračima da obavljaju svoje aktivnosti uz nesmetan pristup svim informacijama.

Preporučeno je i da se ulože dodatni napori da se dodele adekvatne prostorije za biračka mesta kako bi se sprečile gužve, osigurala tajnost glasanja i omogućio lakši pristup glasačima sa fizičkim invaliditetom.

Takođe u izveštaju se preporučuje da zakon treba da obezbedi razumno kratak rok za Ustavni sud za rešavanje izbornih predstavki, a trebalo bi i razmotriti i izradu dodatnih uputstava za lokalne izborne komisije o suštinskom razmatranju zahteva za poništenje rezultata glasanja i pravila RIK-a o postupanju po žalbama na njihove odluke.

U izveštaju se navodi da su se u kampanji uglavnom poštovale osnovne slobode, ali da je kampanja bila poremećena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na javni sektor zaposlenih i zloupotrebe javnih resursa, a primećena je i nedovoljna zastupljenost žena u kampanji. 

Navodi se i da je izborni dan protekao glatko, ali su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česti slučajevi gužvi, kršenje tajnosti glasanja i brojni slučajevi grupnog glasanja.
ODIHR je ocenio i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zadržalo pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.

Navode da je bilo izolovanih slučajeva fizičkih napada i zastrašivanja posmatrača građana izbornog dana, ali je Međuanrodna posmatračka misija (IEOM) generalno pozitivno ocenila procedure glasanja, uz poneke slučajeve grupnog glasanja, neke slučajeve neprimerenog uticaja i neovlašćeno praćenje birača, kao i fotografisanje glasačkih listića. 

Brojanje glasova na biračkim mestima i tabelarni prikaz rezultata na LED ekranima generalno bio efikasan, ali smatraju da su proceduralne zaštitne mere bile nedosledno implementirane. 

U izveštaju se navodi da su protesti nakon izbora uglavnom bili mirni, ali da su se 24. decembra dogodili nasilni incidenti koji su doveli do hapšenja.

ODIHR je izbore posmatrao na poziv Srbije i zajedno sa delegacijom Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope i Evropskim parlamentom formirao Međunarodnu izbornu posmatračku misiju (IEOM), koja je u svojim zaključcima 18. decembra navela da su izbori bili tehnički dobro vođeni i da su biračima ponudili izbor političkih alternative, ali da je učestalost vanrednih izbora narušila poverenje javnosti u funkcionisanje demokratskih institucija.

Misiju za posmatranje izbora (EOM) je predvodio Albert Jonson, a sastojala se od 12-članog osnovnog tima sa sedištem u Beogradu i 30 dugoročnih posmatrača  raspoređenih na 14 lokacija širom zemlje.

Članovi ODIHR EOM ostali su u zemlji do 27. decembra kako bi pratili dešavanja nakon izbornog dana.

 

Ostavite komentar