PREDSEDNIKA DODIKA ŽELE DA UKLONE NA NEUSTAVAN NAČIN Advokat u "Uranku" otkriva pravne nepravilnosti

Sudska odluka koja je rezultirala osuđujućom presudom Milorada Dodika i kaznom od godinu dana zatvora izazvala je brojne reakcije, ne samo u Republici Srpskoj, već i širom Balkana. Ključno pitanje koje se sada postavlja jeste – da li je ova presuda politički motivisana i uperena protiv Republike Srpske?

Pored toga, pažnju javnosti privukla je i odluka predsednika Milorada Dodika da ne uloži žalbu na presudu, uprkos mogućnosti pravne borbe. Njegov advokat, Goran Bubić, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, istakao je ključne razloge koji stoje iza ovog poteza, dok analitičari razmatraju moguće posledice ovog slučaja na političku stabilnost u regionu.

Shutterstock/K1 televizija

Šta ova presuda znači za Republiku Srpsku, kakve će imati šire implikacije na Balkan i koji su dalji koraci u ovom pravnom procesu?

„Imamo jasan primer neovlašćenog mešanja pravosudne vlasti u izbornu volju građana. Predsednik Dodik se pokušava skloniti iz političkog života na neustavan način. Prema Ustavu Republike Srpske, predsednik se može smeniti isključivo voljom građana, na isti način na koji je izabran, osim u slučaju njegove ostavke“ – izjavio je advokat Goran Bubić.

On je dodatno istakao pitanje legitimiteta Kristijana Šmita:

„Šmit je nelegalan, a naše tvrdnje nisu proizvoljne. Njegovo postavljenje je pre svega činjenično pitanje. Da bi se uopšte raspravljalo o njegovoj ulozi, mora postojati akt o njegovom imenovanju, čime bi bili ispunjeni pravni uslovi definisani Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dosadašnju praksu potvrđuje činjenica da su sve prethodne visoke predstavnike imenovali i odobrili Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Čak i da se pozivamo na Savet za implementaciju mira, morala bi postojati određena odluka, koja bi bila uvrštena u sudski spis. Ovo je krivični postupak, najozbiljniji pravni proces, a Kristijan Šmit se u optužnici pominje sedam-osam puta. Odbrana ima legitimno pravo da zna u kom svojstvu se on predstavlja. Ako u sudskom spisu ne postoji nijedan dokument o njegovom imenovanju, nijedan sud ne može tvrditi da je on legitimno postavljen. Pravno stanovište može se zauzeti tek nakon činjeničnog utvrđenja njegovog statusa“ – objasnio je Bubić.

Dodao je da „bez legitimnog imenovanja Kristijan Šmit ne može biti zakonodavac u Bosni i Hercegovini“. 

„Ustav je jasan, a prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, čak i kada bi visoki predstavnik bio legitimno postavljen, ne bi imao pravo da menja ustav“, dodao je advokat.

Advokat Bubić: Protivrečnosti u statusu visokog predstavnika

„Postoji mnogo protivrečnosti u vezi sa statusom visokog predstavnika. Pomenuo sam Evropski sud za ljudska prava i slučaj Perić i drugi protiv BiH, koji se odnosi na 26 smenjenih zvaničnika. Tada je Kancelarija visokog predstavnika tvrdila pred Evropskim sudom da je deo strukture Ujedinjenih nacija i da se na nju primenjuje Poglavlje VII Povelje UN. Na osnovu te tvrdnje, sud je odlučio da se ne meša u mandat visokog predstavnika, smatrajući da to nije odluka tužene BiH, i formalno je odbio apelaciju.
Međutim, sada neko pokušava da tvrdi da visoki predstavnik nema nikakve veze sa Savetom bezbednosti, iako on svakih šest meseci podnosi izveštaj upravo tom telu o stanju u BiH. Istovremeno, u poslednje dve ili tri godine, Savet bezbednosti ga u svojim dokumentima uopšte ne označava kao visokog predstavnika. To stvara pravni paradoks i protivreči zdravom razumu.
Jedan od ključnih uslova za pristupanje BiH Evropskoj uniji jeste ukidanje funkcije visokog predstavnika. Ali taj proces zavisi upravo od njega – visoki predstavnik će biti ukinut tek kada sam podnese izveštaj Savetu bezbednosti u kojem navodi da više nije potreban BiH. A postavlja se logično pitanje – kada je neka birokratija ikada samu sebe ukinula?“ – objašnjava advokat.

Dodik odlučuje da li će uložiti žalbu ili ne

„Juče sam kratko razgovarao sa predsednikom Dodikom o tome da li želi da ulaže žalbu ili ne. U svakom slučaju, žalbeni postupak bi trebalo pokrenuti, ali konačna odluka je na predsedniku. Problem je što imamo izuzetno problematično rešenje kada je reč o žalbenom postupku, jer je čitav proces dvostepeno relativizovan. Predsednik Suda BiH određuje i sudiju koji će voditi postupak, i sastav veća koje odlučuje o žalbi, kao i sudiju pojedinca. Formalno, to se administrativno opravdava, ali u stvarnosti to nije tako. Postupajući sudija je dodeljen uz obrazloženje da su trojica sudskih službenika ocenila da nema dovoljno predmeta u radu, pa je zbog norme dodeljen upravo ovom slučaju. Umesto da se razmotri prigovor odbrane i odabere neutralan sudija – što bi bilo logično s obzirom na veličinu suda – doneta je odluka koja ne garantuje nepristrasnost. Što se tiče žalbe, još nismo u fazi donošenja odluke jer žalbeni rok počinje tek kada stigne pisano rešenje presude,“ – objasnio je advokat Bubić.

Na pitanje da li sud može da zabrani kretanje Dodiku do izricanja drugostepene presude, advokat je odgovorio:

„Ne može. Ova presuda je nepravosnažna i nema nikakvih pravnih posledica.“ - zaključio je. 

Bubić ističe da Dodiku zabrana bavljenja politikom može biti izrečena jedino u skladu s Ustavom.

„Isključenje iz politike moguće je jedino na način koji je regulisan Ustavom – istim postupkom kojim je i izabran. Pre isteka mandata, to može biti jedino opozivom na neposrednim izborima. Kao moto završne reči istakli smo govor potpredsednika Vensa, koji kaže: 'Velika pitanja se rešavaju na glasačkoj kutiji', ali to niko ne čuje u Sarajevu. Kao da se ništa ne događa,“ zaključio je Bubić.

BONUS VIDEO:

 

 

 

Ostavite komentar