KAKO DA TUMAČIMO VOJNI SAVEZ HRVATSKE, ALBANIJE I TZV.KOSOVA Poruka Srbiji ili strateški manevar?
Izvor: K1info
21/03/2025 > 10:46
podeli vest:
Foto: K1 televizija
Hrvatska, Albanija i takozvano Kosovo potpisali su vojni sporazum koji predviđa zajedničke vojne vežbe i obuke, što je izazvalo veliku pažnju u regionu. Dok jedni smatraju da je ovo strateški potez usmeren ka jačanju regionalne bezbednosti, drugi upozoravaju da bi mogao imati ozbiljne posledice po stabilnost Balkana.
Da li je Zagreb samo paravan za vojno zbližavanje Tirane i Prištine? Kako će Beograd reagovati i da li će o ovom savezu obavestiti Savet bezbednosti UN? O ovoj temi govorili su Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografije.
K1 televizija
Stamenkovski: Hrvatsko-albanska koalicija sada dobija i vojni oblik
„Hrvatsko-albanska koalicija bila je nagoveštena onog trenutka kada je Aljbin Kurti, na zajedničkoj konferenciji za medije s Andrejem Plenkovićem u Zagrebu, kao jedinu temu kandidovao Srbiju. Tada je javno podržao destabilizaciju naše zemlje, uz prisustvo svog hrvatskog kolege. Ova osovina, koja danas poprima i vojnu dimenziju, nije nikakva novost. Setimo se da su početkom devedesetih albanski paravojni ekstremisti, predvođeni Agimom Čekuom, popunjavali redove hrvatske paravojne jedinice 'Zenge', gde su stekli borbena iskustva koja su kasnije preneli na formiranje OVK,“ rekla je Milica Đurđević Stamenkovski .
Dodala je da ovakvi potezi jasno pokazuju prelazak u ofanzivno delovanje:
„Svaka država ima pravo da brine o svojoj odbrani i bezbednosti, ali ovim gestom šalju jasnu poruku – imaju metu koju ciljaju. Stvaraju iluziju nevidljivog neprijatelja od koga se navodno brane, a ta meta je Srbija, iako je ne preciziraju direktno. Dok čitav svet teži miru, neko ponovo podgreva tenzije i sprema teren za novi sukob na Balkanu,“ rekla je Stamenkovski i ističe:
„Ovo je nesumnjivo atak na Srbiju i jasno kršenje sporazuma o razoružavanju iz 1996. godine, koji izričito definiše da države nemaju pravo da se naoružavaju u svrhu napada na druge države,“ dodala je.
„Tokom mandata Aljbina Kurtija, tzv. Kosovo je čak četiri puta povećalo svoj vojni budžet. Deo međunarodne zajednice na to ćutke prelazi, a neki ga čak i aktivno podržavaju. Dok ozbiljni državnici teže miru, oni koji profitiraju od sukoba i ratova - kao i odlazeće političke strukture u SAD nezadovoljne težnjama za postizanjem dogovora - žele da otvore novo žarište. Balkan im je uvek najpogodniji teren, jer su ovde ostavili nerešene račune kako bi mogli iznova da potpiruju nove sukobe. Naravno, u savezu Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova prepoznajemo ozbiljnu pretnju srpskom faktoru i srpskom narodu. Ova pretnja je još izraženija kada uzmemo u obzir trenutne unutrašnje izazove u Srbiji, ali i situaciju u Republici Srpskoj, gde se pokušava eliminacija srpskih političkih predstavnika iz političkog života,“ dodala je.
„Ovo je ozbiljno upozorenje za sve nas. Moramo da se osvestimo i shvatimo da su naše političke razlike u ovom trenutku potpuno nebitne u odnosu na odbranu bezbednosti i sigurnosti našeg naroda i otadžbine,“ zaključila je.
Milica Đurđević Stamenkovski ističe da trenutna dešavanja nisu slučajna i da postoje brojni problemi unutar zemlje, ali da njihovo rešavanje ne sme voditi ka urušavanju države.
„U našoj zemlji postoji mnogo nerešenih pitanja – od lokalne infrastrukture do nesavesnih funkcionera i korupcije na tim nivoima. Apsolutno prepoznajem te probleme i bolje ih poznajem od mnogih koji danas demonstriraju. Ne samo ja, već i moje kolege, pratimo te procese i težimo ka tome da stvorimo bolje i efikasnije društvo i sistem. Naš cilj je ekonomski napredak države, veća socijalna davanja, više zaposlenih i funkcionalan sistem. Međutim, to što sistem nije savršen ne znači da treba da ga rušimo. Za jednu državu najvažnije je da ima kontinuitet i stabilnost, kao i institucije koje funkcionišu. Hoće li u tim institucijama biti nesavesnih ljudi? Hoće. Ali ono što je ključno jeste da sistem nastavi da radi. Uvek je bolje imati sistem koji funkcioniše, makar uz greške, nego potpuno blokiran ili urušen poredak. Ekonomske blokade u poslednja četiri meseca iscrpljuju Srbiju. Država koja ekonomski posrne neće moći da se odbrani ni od čega, a kamoli od nekih vojnih saveza. Od početka kako je sve ovo krenula, pravim razliku između ljudi koji demonstriraju iz nekih svojih zdravih pobuda i onih koji sve to organizuju naslonjeni na spoljni faktor, koji vrlo dobro zna šta radi" - rekla je Stamenkovski i napominje:
„Kada je protest održan 15. marta, oni koji su planirali 'Dan D' nisu napali vlast, već studente, optužujući ih da su ih razočarali i potrošili nacionalnu energiju. Teško prihvataju činjenicu da su se studenti distancirali od njih,“ istakla je.
„Priču o zvučnom topu plasirali su upravo oni koji su bili nezadovoljni što taj dan nije postao 'Dan D',“ rekla je.
Savez Mađarske i Srbije
„Svedočimo formiranju političkih tabora, dok se postavlja pitanje kako će se Bugarska opredeliti, kakav će stav zauzeti Crna Gora i Makedonija, te kako će se sve odraziti na Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku. U tom kontekstu, savez Srbije i Mađarske predstavlja partnerstvo dva suverenistička lidera i dva naroda sličnih političkih stavova u ovom trenutku. Ova saradnja može imati tendenciju širenja i ka Slovačkoj, gde bismo mogli pronaći zajednički pristup prema Briselu i Ukrajini, kao i nastojanju da uspostavimo stabilne odnose na međunarodnom planu.
"Ono što je ključno jeste da se ne oslanjamo previše na reakcije iz inostranstva, jer one nikada neće biti potpuno povoljne po nas. Moramo koristiti sopstvene resurse, biti proaktivni na diplomatskom polju i jasno ukazati međunarodnoj zajednici na opasnosti koje ovaj sporazum nosi. Ipak, najvažnije je da stabilizujemo situaciju u sopstvenoj zemlji, jer samo kao jaka država možemo biti konkurentni na Balkanu. Ako to ne učinimo, drugi će odlučivati o našoj sudbini,“ zaključila je.
Ostavite komentar