MARKO ĐURIĆ u "URANKU" OTKRIO: "Tačno je da su izdate preporuke za povećan oprez strancima koji dolaze u Srbiju!"

Sve više stranih zemalja upozorava svoje građane da izbegavaju putovanja u Srbiju, prenose pojedini beogradski mediji.

Ovakve poruke otvaraju brojna pitanja - da li je Srbija zaista nesigurna destinacija, ili su ovi saveti deo šire političke igre? 

U trenutku kada protesti u zemlji dobijaju na intenzitetu, njihova radikalizacija može uticati na percepciju Srbije u svetu. Dok evropski i svetski lideri i dalje pružaju podršku aktuelnoj vlasti, mnogi veruju da će razum prevladati i da će se situacija smiriti.

K1 televizija

Šta se zapravo krije iza ovih upozorenja i kako međunarodna zajednica gleda na dešavanja u Srbiji, u emisiji "Uranaka" na televiziji K1 ovog jutra analizira ministar spoljnih poslova, Marko Đurić.

- Nalazimo se u političkoj talačkoj situaciji u kojoj jedan deo društva pokušava da nametne svoju volju ostatku koristeći metode koje često prelaze granice demokratske prakse. Kada svet vidi slike parlamenta u plamenu i poslanike koji, umesto da raspravljaju o zakonima koji unapređuju kvalitet institucija i pravnu sigurnost, napadaju kolege - i to iz vladajuće većine - to šalje uznemirujuću poruku o našoj zemlji i odvraća ljude - izjavio je Marko Đurić.

Više od 10 zemalja izdalo je preporuke svojim građanima da izbegavaju putovanja u Srbiju.

- Beograd je siguran grad za posetu, ali nažalost, tačno je da su izdate preporuke za povećan oprez. One ne zabranjuju dolazak, već savetuju praćenje vesti i izbegavanje mesta gde se dešavaju neredi. Ne želim da iritiram one koji protestima izražavaju stav – to je njihovo pravo - ali crvena linija je fizičko nasilje. Nažalost, svedočili smo pokušajima zauzimanja gradskih kuća i javnih objekata. Država je reagovala tolerantno, ali za strane turiste to ne ostavlja dobar utisak. Podaci već pokazuju pad broja poseta. Trudimo se da očuvamo mir i stabilnost i da ubedimo međunarodne partnere da su stvari u Srbiji pod kontrolom - rekao  je Đurić i dodaje.

U Srbiji imamo snažne institucije koje gradimo više od 200 godina.

- Da nije tako, one bi već poklekle pred četvoromesečnom kampanjom koja sadrži mnoge revolucionarne elemente i koristi nekonvencionalne metode. Mnogi je nazivaju i "obojenom revolucijom", što nije bez osnova - dodaje.

Đurić o zahtevu za normalizaciju nastave: "Interesi dece moraju biti na prvom mestu"

Izjava rektora Đokića, Marku Đurić u nije ulila nadu da će se studenti vratiti u amfiteatre.

- Nisam čuo poruku koju bih želeo – poruku da će se nastava normalizovati i da će se univerzitetski profesori i profesori u školama vratiti svojim dužnostima. Lično smatram da nijedna dužnost nije važnija od toga da deca u osnovnim i srednjim školama, ali i na fakultetima, imaju pristup obrazovanju i da ne gube dragoceno vreme - rekao je Đurić i dodao:

- Postoje mnogi drugi načini da se iskaže protest, ali neki ljudi iz prosvetnog sistema biraju ono što je njima lakše. Ne biraju da izađu na miran i demokratski način na ulicu, već biraju ono što im je fizički najlakše – da ne rade ništa. Mogu da se ljute na mene koliko hoće, ali smatram da interesi dece u školama ne smeju biti ugroženi. Kao što oni imaju zakonsko pravo na štrajk, tako i deca imaju zakonsko pravo na obrazovanje."

O ispunjenju zahteva

- Dosledno i uporno odbijanje dijaloga od strane dela onih koji protestuju jasno mi govori da su njihovi zahtevi zapravo paravan za političke ambicije, što nije fer. Legitimno je imati političke ambicije, ali treba biti otvoren u vezi s tim. Nije pošteno ni prema većini na Univerzitetu, ni prema građanima koji žele da društvo funkcioniše normalnim tokom. Političke ambicije su legitimne, ali treba ih ostvarivati kroz institucije - izjavio je Đurić i dodao da svi u Srbiji treba da se bore za bolje.

- Odbijanje dijaloga pokazuje da oni nisu iskreni kada govore o pravnim ciljevima. Da su im ciljevi zaista oni koje su proklamovali kroz zahteve, seli bi sa Vladom i analizirali da li su ispunjeni ili ne. Umesto toga, imamo blokade koje traju četiri meseca, nasilne pokušaje preuzimanja institucija i napade na one koji misle drugačije. Ljudi su progonjeni po ulicama samo zato što ne dele isto mišljenje. Čak imamo i profesore koji pozivaju na progon neistomišljenika, a ostatak akademske zajednice na to ne reaguje -zaključio je Đurić.

BONUS VIDEO: 

 

Ostavite komentar