Sednica je počela malo posle 21 sat i nju je otvorila šefica UNMIK-a i specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Karolin Zijade koja je rekla da ta organizacija podržava dijalog o normalizaciji odnosa i pozvala na uzdržavanje od jednostranih poteza i konstruktivno rešavanje problema.
Ona je rekla da su joj kada je posetila sever AP Kosova i Metohije krajem marta ove godine sagovornici ukazali na stalan deficit poverenja izumeđu institucija i zabrinutost za budućnost obzirom na dešavanja u regionu.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić u svom obraćanju je rekao da međunarodni principi moraju da se poštuju jednako i dosledno.
On je naglasio da stav Srbije ostaje jasan i dosledan - da snažno podržava kontinuirano prisustvo i puno angažovanje UNMIK-a.
Đurić je istakao da posle više od 25 godina mandat misije još uvek nije ispunjen, a da izazovi na terenu postaju sve složeniji iz dana u dan.
Đurić izjavio je istakao da se usled jednostranih poteza i etnički motivisanih incidenata koje je počinio aktuelni vladajući režim u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem situacija na terenu na Kosovu i Metohiji pogoršava, a da Srbi plaćaju cenu.
Đurić je naveo nekoliko incidenata koji ilustruju, kako je istakao, uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u rečima Aljbina Kurtija "Srbi moraju da pate i da plate".
"Priština je poslednjih meseci eskalirala svoju kampanju sistematske demontaže srpskih institucija širom Kosova i Metohije. Ovo nisu simbolični gestovi. Imaju direktne, bolne svakodnevne posledice po konkretne ljude. Ukinute su plate, penzije, socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva za opstanak mnogih naših sunarodnika su dovedena u opasnost", istakao je šef srpske diplomatije.
Tanjug video
On je podsetio da smo 15. januara ove godine bili svedoci i koordinisanih napora Prištine da zatvori srpske institucije u Kosovu Polju, Gračanici, Lipljanu, Velikoj Hoči, Orahovcu i drugim enklavama južno od Ibra.
To nije bila samo politička provokacija, istakao je Đurić i dodao da je to bio i proračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u tim sredinama.
"Teško je zamisliti da bi iko mogao da smatra da takvi postupci pogoduju dijalogu ili pomirenju. Samo nekoliko nedelja kasnije, 21. februara, centri za socijalni rad u četiri opštine sa srpskom većinom na severu su nasilno zatvoreni, čime je više od 1.500 ugroženih pojedinaca ostalo bez pristupa osnovnim uslugama. Kako u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji ili izgradnji poverenja", upitao je Đurić.
Šef srpske diplomatije je ukazao da primeri koje je naveo ponovo vraćaju na pitanje koje Beograd postavlja već 12 godina, a to je kada će biti uspostavljena Zajednica srpskih opština.
"Odgovor, kao što je jasno pokazano Kurtijevim postupcima, jeste da u Prištini ne postoji politička volja da ispuni ovu pravno obavezujuću obavezu. Umesto toga, vidimo etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja. Ono čemu svedočimo nije slučajno - to je direktno ispunjenje obećanja samog Aljbina Kurtija", naglasio je Đurić.
On je podsetio da je u septembru 2023. godine Kurti izjavio da će "Srbi morati da pate i da plate" i istakao da te reči nisu puka retorika, već su postale politika, a njihove posledice se odvijaju svakodnevno pred očima celog sveta.
Kako je dodao, ista strategija bila je i srž Kurtijeve izborne kampanje uoči izbora održanih na AP KiM 9. februara.
"Uslovi za učešće Srba bili su sve samo ne slobodni ili pošteni. Bilo bi teško, ako ne i nemoguće, opisati ove izbore kao slobodne i poštene u bilo kom značajnom smislu. Više od mesec dana nisu objavljeni zvanični rezultati lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, navodno zbog softverske greške. Na kraju je jedno poslaničko mesto, koje je s pravom pripadalo srpskom predstavniku, praktično oduzeto. To je učinjeno kroz orkestrirano učešće etničkih Albanaca da glasaju za predstavnika koga je odabrao Kurti, čime je kandidatu omogućeno da pobedi ne kroz podršku srpske zajednice, već pretežno glasovima Albanaca", rekao je Đurić.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja izjavio je da je jasno da Evropska unija nema način da utiče na Prištinu, najoštrije kritikujući odnos vlasti privremenih prištinskih institucija prema Srbima na KiM.
"Posle 17 godina angažmana EU, analiza je kristalno pokazala da Evropska unija nema način da utiče na Prištinu, što je potkrepljeno činjenicom da je (premijer privremenih prištinskih institucija) Aljbin Kurti u nekoliko navrata izjavljivao da nema nameru da formira Zajednicu srpskih opština", rekao je Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti na kojoj se razmatra izveštaj o radu Unmika.
On je ocenio da je ponašanje vlasti u Prištini prema Srbima na KiM "šovinističko" i da je glavni cilj njihovo proterivanje.
Nebezja je nabrojao niz slučajeva kršenja osnovnih prava, uključujući sprečavanje dolaska na AP KiM zvaničnicima srpskih vlasti.
On je rekao da ne shvata smisao isporučivanja dronova, borbenih helikoptera i ostale vojne opreme vlastima u Prištini, jer se to kosi sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999. godine.
Kineski ambasador pri UN potvrdio je podršku teritorijalnom intergritetu Srbije, radu Unmika i pozvao na uzdržavanje od jednostranih poteza.
Kineski predstavnik u UN je istakao da su potezi Prištine, kao što je zatvaranje srpskih institucija, ugrozili srpsku populaciju u AP KiM i pozvao zvaničnike privremenih prištinskih institucija na smanjivanje tenzija.
Ambasador Kine je takođe pozvao Prištinu da nepristrasno istraži incident na kanalu Ibar-Lepenac kako bi se sprečila dalja destabilizacija.
On je istakao neophodnost stvaranja Zajednice srpskih opština i napomenio da je objektivna uloga EU u pregovorima Beograda i Prištine ključna.
Predstavnik Alžira u Ujedinjenim nacijama izjavio je da je važno preduzeti neophodne mere za uspostavljanje dugo čekane Zajednice srpskih opština u AP KiM.
Kako je rekao, važno je osigurati i predstavljanje kosovskih Srba i drugih manjina u lokalnim i pravosudnim institucijama.
Tanjug video
Prema njegovim rečima, Alžir sa žaljenjem primećuje jednostrane poteze koje sprovode vlasti na KiM, uključujući i zatvaranje srpskih institucija koje pružaju suštinski važne usluge kosovskim Srbima.
Ambasador Grčke pri Ujedinjenim nacijama izjavio je da su veoma bitni normalizacija odnosa, kao i to da Beograd i Priština ostanu posvećeni dijalogu.
"Neophodno je krenuti dalje sa normalizacijom, obe strane da se posvete dijalogu. napredak Zapadnog Balkana i odnos Beograda i Prištine su glavni za stabilnost regiona. Podržavamo i Petera Sorensena", rekao je on.
Ambasador Slovenije pri UN Samuel Žbogar rekao je da bi Beograd i Priština trebalo da reše aktuelna pitanja kroz konstruktivan dijalog.
On je na sednici Saveta bezbednosti na kojoj se razmatra izveštaj o radu Unmika rekao da bi posebna pažnja trebalo da se posveti manjinskim zajednicama, posebno Srbima i zatražio je da se istraže poput nedavnog na kanalu Ibar - Lepenac.
Ambasador Grčke pri Ujedinjenim nacijama ocenio je da su veoma bitni normalizacija odnosa, kao i to da Beograd i Priština ostanu posvećeni dijalogu.
Američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Džon Keli rekao je da Beograd i Priština moraju da rade na smanjivanju tenzija i uspostavljanju mira i stabilnosti između njih, kao osnove za bolju budućnost.
On je pozvao na ukidanje Unmika, imajući u vidu da je, kako je rekao, u pitanju mirovna misija koja pritom 85 odsto budžeta troši na plate zaposlenih.
Šef delegacije Evropske unije pri Ujedinjenim nacijama kazao je da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, da taj region deli zajedničku budućnost, da je EU spremna da posreduje, ali da obe strane moraju da budu posvećene dijalogu.
Tanjug video
Tanjug video
Ostavite komentar