Kad ODETE u BRISEL, kao da vas vode na STRELJANJE: Srpske MUKE u dijalgu sa PRIŠTINOM

Hoće li Priština na kraju odustati od preregistracije vozila i naplate kazni Srbima koji nisu zamenili tablice? O čemu je u Đerbi razgovarao sa predsednicima Francuske i Kanade? To su ovog puta u "Uranku" na televiziji K1 bila neka od pitanja za šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića.

Naravno, Dačić je govorio i o južnoj srpskoj pokrajini, kao i bezuspešnom dijalogu koji se sa prištinskom stranom vodi godinama.

- Bila je najpre Ketrin Ešton, kasnije je došla Federika Mogerini, a sada je tu Borelj. Taj format je uvek bio takav: prvo se obave bilateralni sastanci pa onda ako ima određenog pomaka ili mogućnosti za dogovore, onda se prave i zajednički sastanci. Međutim, tamo je atmosfera dosta teška, toliko da je to neopisivo. Vučić i ja smo stalno pričali o tome. Mesto gde su naše delegacije smeštene je malo izdvojeno, pa oni dolaze po nas i onda vi odlazite tamo, a to kao da traje tri sata... Kao da vas vode na streljanje. Toliko je to naporno. Morate da se suzdržavate, jako je loša atmosfera. Ne mislim tu samo na EU, nego i na Prištinu. Zavisi ko je s njihove strane, ali uglavnom se ponašaju kao da ih ništa na svetu ne tangira - kazao je ministar Dačić.

- Ja Kurtija nikad u životu nisam video, on se kasnije pojavio i ja više nisam u tome učestvovao. Njega ne poznajem, ali iz onoga što mogu da vidim i čujem, ko god ga je upoznao, pa čak i njegovi sunarodnici, govore da je on jedan od najvećih krivaca za sve ovo što se dešava. To njegovo sujetno ponašanje i stav da niko osim njega nije značajan - kazao je Ivica Dačić ovog jutra u „Uranku“ kod Jovane Joksimović.

- Nadmen je u tom stavu i on uopšte ne „zarezuje“ Evropsku uniju. On želi da napravi situaciju kao da je od njega sve počelo. Ali, došli su do duvara. Posle današnjeg sastanka suština je u tome da ili će se nešto dogovoriti u tom smislu da ne bude incidenata ili će biti incidenata - dodao je Dačić.

Simetrija krivice

Šef srpske diplomatije kazao je da je i evropski i američki pristup takav da kada postoji problem - postoji i simetrija krivice, odnosno, stav da su svi pomalo krivi.

- Međutim, mi ovde nemamo nikakvu krivicu. Ironično je i paradoksalno da se mi borimo za Briselski sporazum umesto da se EU za to bori. Ona ga je inicirala. Neki od međunarodnih izaslanika i predstavnika ne žele da to o čemu pričamo bude u javnosti, ali svima je jasno ko je ovde glavni faktor nestabilnosti i svima je više preko glave izazivanja incidenata i nestabilnosti. Uvek se postavlja pitanje: A šta da radimo? Kako da utičemo na Kurtija? Dolazimo u situaciju da sažaljevamo EU, jer je nemoćna u odnosu na Kurtija. I onda naravno da niko u to ne veruje. Niko ne veruje, naravno, pa ni ja. Ispada kao da on nikoga ne sluša, i svi pomislimo da je to neki plan, dogovor. Možda Lajčak i Borelj nisu deo toga, mislim da oni nemaju neku svoju negativnu agendu. Ali, svako ima deo neke svoje agende.

Foto: Tanjug/AP

- Nije Brisel oduševljen što postoji francusko-nemački plan. Oni bi voleli da postoji briselski plan. Kao što Francuska i Nemačka ne misle da Brisel dobro radi svoj posao. Niti oni jedni o drugima imaju dobro mišljenje, a povrh svega, Amerika misli da su svi oni neozbiljni. Kinu i Rusiju, s druge strane, sve to uopšte ne dotiče i čekaju ih na Savetu bezbednosti. Možete li da zamislite u kakvoj smo mi sada poziciji? - rekao je Dačić.

Foto: K1/Printscreen

Tunišani su ljuti

Dačić je kazao da svakog ponedeljka u ministarstvu na čijem je čelu održava sastanak kolegijuma.

- Svakog dana sa dvoje ili troje ljudi iz kabineta, sa hrpom papira, razgovaramo o tome kako ćemo da glasamo o različitim pitanjima. Svaki dan je u nekim međunarodnim organizacijama glasanje o sto nekih različitih rezolucija i one se ne tiču samo Rusije, nego i Kine, Irana, Venecuele... Ne znam ni ja koga više sve ne. Ja sam sada bio u Tunisu i ne možete da shvatite koliko su ljuti što smo im uveli vize. To je sporazum koji je potpisan 1962. godine. Ljuti su, ali su morali da me zovu, jer je Srbija pridruženi član. Ne mogu da kažem da je samo EU kriva za uvođenje viza. Iz regiona Zapadnog Balkana više od 20.000 ljudi su kao ilegalni migranti došli u zemlje EU. Od toga najveći broj je Turaka, drugi su Tunišani, a treća Indija. Turska će biti sledeća zemlja za koju će da nam traže da uvedemo vize. Smešno je što toliko miliona Turaka živi u Evropi, a sada im smeta tih 5.000 ili 6.000 Turaka koji su ilegalno došli, jer mi nemamo vize s njima. Nismo to samo mi, već Turska ni sa jednom zemljom u regionu nema vize. Od juče smo Tunisu uveli vize. Sigurno će i oni nama, i to stvara bilateralne probleme u našim odnosima, a mi smo prijateljske zemlje. Takav problem može da bude i sa Kubom, jer je 3.000 Kubanaca došlo u EU. Zbog toga treba da razmišljamo da li ćemo da ukinemo sporazum iz 1965. godine - ističe Dačić.

 

- Centralno pitanje je Indija. Doći će i Kina. Govorim o viznoj politici. To su milioni takvih pitanja koje svakodnevno moramo da rešavamo. Moramo da probamo da u najboljoj mogućoj veri i volji prilazimo svim tim problemima - kazao je ministar spoljnih poslova u „Uranku“.

Susret sa Makronom

U Đerbi je, kako je kazao Dačić, bilo 85 zemalja i bilo je nemoguće razgovarati dugo i ozbiljno o bilo čemu.

- Makron je bio veoma pozitivan sećajući se svoje posete Srbiji i Beogradu i rekao mi je da to nikada neće moći da zaboravi i da će morati da dođe opet. Trudoa sam zvao da dođe i već treći put mu to govorim. Ali za mene je nešto drugo bilo otkriće kada je Kanada u pitanju. Kada smo seli na sastanak, pored mene je sedela predstavnica Ontarija, pošto i regioni imaju pravo da budu članovi te organizacije. To je jedna fina dama koja mi se obratila na srpskom jeziku i rekla mi da joj je majka Srpkinja. Ona je Karolina Malruni, ćerka Mile Pivnički koja je bila udata za Brajana Malrunija, bivšeg premijera. Ja sam im pre tri ili četiri godine uručio orden i bio sam fasciniran da imamo takve naše ljude širom sveta. I ja ću je sigurno zvati da dođe. U istom društvu bili su i Pahor iz Slovenije i Abazović iz Crne Gore i ja im kažem: Eto, vidite kakve ljude mi imamo - kazao je Dačić s osmehom.

Nova Vlada

Ivica Dačić je i prvi potpredsednik Vlade zadužen za spoljnu politiku i bezbednost.

- Uvek je to bilo tako samo što nikad niko nije obraćao pažnju na to. I u Evropi se tako radi. I Borelj je specijalni izaslanik za spoljnu politiku i bezbednost. Uglavnom se te dve stvari spajaju. Jedino kod nas ministar spoljnih poslova nije član Saveta za nacionalnu bezbednost. To je ordinarna pogreška iz vremena Koštunice i Borisa Tadića. Iz ličnih odnosa i odnosa prema ministru spoljnih poslova nisu hteli da to bude spojeno, a to ne može da se razdvoji. Mene Vučić zove na te sastanke iako ja nisam član Saveta. To su spojene stvari i to je samo nastavak onoga što sam i do sada radio. Šest i po godina sam bio ministar spoljnih poslova, šest godina ministar unutrašnjih poslova. Bio sam i premijer dve godine i dve godine predsednik Skupštine - podsetio je Dačić u „Uranku“.

Ministar je, kako je kazao, zadovoljan novom Vladom.

- Ne samo da ima novih ljudi nego ima i nove energije. Mislim da je to potrebno i da postoji želja za dokazivanjem. Na kolegijumu mog ministarstva sam rekao, mada sve ljude poznajem i ne moram mnogo da im objašnjavam: Slušajte ljudi, mene ne zanimaju vaša politička opredeljenja niti simpatije i antipatije prema nekome personalno, niti prema meni kao ministru. Ja hoću da budem najbolji ministar u Vladi Srbije. Ako ćete da radite sa mnom - sjajno, ako nećete - sklonite se. Tražim rezultat, a to znači posvećenost poslu. Ja ne čekam da me obaveštavaju, ja tražim informacije. To možda nije bio slučaj, ali ja sam zvao odmah Tursku nakon terorističkog napada da vidim da li ima naših ljudi povređenih u Istanbulu. I malo sam ih iznenadio. Ja hoću da vodim, a personalne i kadrovske promene u Ministarstvu nisu bitne. Bitna je promena u načinu ophođenja. Zamerio sam im što ja moram da zovem i pitam da li je neko povređen, umesto da mene neko o tome obavesti. Ja se time bavim 30 godina i meni to nije teško, ali biće tu mnogo drugih tema - kazao je Dačić.

Nova povlačenja priznanja Kosova

Dačić je u "Uranku" kazao da ima novih najava povlačenja priznanja Kosova, ali da o tome ne može javno da govori. 

- Radimo na tome. U Tunisu sam se izljubio sa pola sale kada sam ušao, to su sve moja braća i prijatelji. Ljudi to ne shvataju, i možda to nekome nije zabavno i nije lepo. Da ne odete u Vašington, London, Pariz, Brisel nego u Kinšasu ili Ruandu. Ali, mislim da tamo imamo mnogo veće prijatelje i da to treba da iskoristimo. Predsednik Gabona mi kaže: Pa gde su vaše firme? One su nam gradile puteve, a putevi su propali. Treba nam neko ponovo. Mene je sramota da mu kažem da su te firme u međuvremenu propale. I sada treba nekoga da predložite... Ima mnogo posla u inostranstvu i formiran je u Ministarstvu sektor za ekonomsku diplomatiju. Da probamo da ostvarujemo određene ekonomske beneficije - kazao je Dačić na televiziji K1.

Foto: Tanjug/MSP/Kristina Buncic

- Kada je reč o odpriznavanju, ima jedna zemlja koja želi s nama da obnovi odnose. Ima jedna druga koja je u njenom komšiliku i čiji je ministar spoljnih poslova najbolji prijatelj sa ministrom iz te zemlje. I onda pošto je taj naš prijatelj, mi sednemo zajedno i pozovemo tog trećeg. Jedino što moram sada da obiđem sve te zemlje, a to nije tako jednostavno. Morate da pratite i promenu vlasti u tim zemljama. Ne znam da l ste pratili izbore u Vanuatuu - pitao je Dačić Jovanu Joksimović, na šta se ona glasno nasmejala.

- Veoma je dobro i veoma pozitivno to što je ministar spoljnih poslova te zemlje postao naš prijatelj. Time sam se bavio i dok sam bio predsednik Skupštine. Javljaju se ljudi i pomagali smo ministru Selakoviću i dobro je što je to rađeno i za vreme njegovog mandata. I nastavljamo sa tom praksom - kazao je Dačić.

Priština

Kada je reč o najavi da bi Kosovo moglo da podnese kandidaturu za članstvo u EU, Dačić je kazao da je razmenio mišljenja sa nekim zemljama EU koje ne priznaju Kosovo.

- Mogu da kažem, barem su Grci tako obećali, da neće podržati članstvo Kosova u EU. Španci i Kiprani naravno da neće. Rumuni i Slovaci isto tako. Mađari su rekli da neće ni oni i to je za nas dobro jer su oni priznali Kosovo. Te zemlje kažu da je stvarno neverovatno da u ovoj situaciji, kada je Priština podstrekač incidenata, da se još i prijavljuju da budu članovi EU. S druge strane, iz Finske dolazi informacija da bi oni jedva čekali da glasaju za to i da počne procedura za prijem. U Savetu Evrope Island je preuzeo predsedavanje, i ne znam kakva će biti sudbina svega. Mi sa Islandom nikada nismo imali politički kontakt i moramo sa njima da vidimo sada kako ćemo.Sledi Ministarska konferencija OEBS-a 31. novembra u Lođu u Poljskoj, a oni ne daju Lavrovu da dođe. Ulazimo u pitanje funkcionisanja međunarodnih organizacija, kazao je Dačić.

Foto: TANJUG/ VLADIMIR SPORČIĆ

Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost

Na pitanje Jovane Joksimović kada će biti zakazana Sednica saveta za nacionalnu bezbednost, Dačić je rekao:

- Čekaće se rezultati ovih razgovora u Briselu i shodno razvoju situacije zavisi kada će biti zakazana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost. Mi smo uvek otvoreni za dijalog i uvek ćemo biti ti koji će insistirati na dijalogu. Nama je interes da se sačuva mir. Nikakve incidente nećemo praviti, jedino ukoliko neko napadne Srbe. Mi to ne možemo da dozvolimo. Ne mi, Srbi će se braniti. U Briselu svašta za nas može da bude ponižavajuće. Svašta im pada napamet, pre svega Prištini zato što oni žele po svaku cenu da izguraju proširenje svog takozvanog suvereniteta na Sever Kosova i to je suština svega - istakao je Dačić.

Anegdota sa direktorom FBI

Istakao je ministar spoljnih poslova da se kada je bio ministar unutrašnjih poslova pet puta sretao sa direktorom FBI-ja.

- I ne samo sa njim, nego i sa engleskom službom i svima ostalima. Kada sam otišao prvi put kod Milera, a on je poznat jer je istraživao Trampa i bio na čelu te komisije, da mu malo podiđem, kažem mu: Slušajte, mi u Srbiji smo fascinirani pričama o FBI-ju, svim tim filmovima, serijama, time kako FBI sve probleme rešava. I on mi kaže: To je samo na filmu. U Americi postoji 15.000 različitih bezbednosnih subjekata, raznih policija, centara... Imaju železničku policiju na primer. Da li sarađuju međusobno, to je jasno bilo vidljivo 11. septembra i otišli su tada u drugu krajnost. Ljudi su počeli da se žale na preveliku kontrolu - kazao je Dačić.

Ostavite komentar