ŠTA SE KRIJE IZA TRAMPOVIH CARINA? U "Uranku" otkriven odgovor na pitanje koje muči sve!

Dok svet sa pažnjom prati svaki potez vodećih svetskih sila, tenzije između Vašingtona i Pekinga dostižu novi vrhunac. Donald Tramp je doneo odluku da odloži primenu novih sankcija za 90 dana – ali samo za sve osim za Kinu. 

Istovremeno, carine na kinesku robu povećane su na čak 145 odsto, dok je odgovor iz Pekinga stigao u vidu kontraudara – carine na američku robu skočile su na 84 odsto.

Šta se zapravo krije iza ovog trgovinskog sukoba? Da li će u carinskom ratu biti pobednika, ili će i Amerika i Kina izaći kao gubitnici? O ovim pitanjima govorila je gošća emisije "Uranak" na televiziji K1, prof. dr Dragana Mitrović.

- Ovo nisu tipična ponašanja, mere i odluke – one mogu imati dalekosežne posledice jer u potpunosti narušavaju postojeći međunarodni trgovinski poredak, a samim tim i uobičajen način odvijanja međudržavnih odnosa. Time se urušavaju pravila Svetske trgovinske organizacije, najvažnijeg tela za regulisanje trgovine među državama članicama. Svi su zbunjeni, jer se radi o najvećoj ekonomiji sveta, velikom trgovinskom partneru i investitoru. Reč je o državi od koje u političkom, vojnom i bezbednosnom smislu zavisi veliki broj drugih zemalja, i svima je to izuzetno važno - rekla je profesorka i dodala da su Kina i Amerika međusobno veoma zavisne.

- Radi se o dve najveće svetske ekonomije, koje zajedno učestvuju sa gotovo 50 odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji, a njihova međusobna trgovina je ogromna i izuzetno značajna. Amerika je najveći svetski uvoznik, dok je Kina najveći svetski izvoznik i drugi po veličini uvoznik. Sve što se dešava na tim tržištima ima ogroman značaj za svaku državu na svetu.

Profesorka je objasnila zbog čega se odlaganje carina odnosi na sve zemlje sveta, osim za Kinu.

- Druge države su požurile da pronađu neka rešenja, kucale su na različita vrata, nastojeći da dođu do dogovora. Uzdržale su se od kontramera i time pokazale da pristaju da Amerika upravlja njihovim međusobnim odnosima i da ima odlučujuću ulogu – pod uslovom da šteta po njih bude što manja, a korist na strani SAD. Za razliku od njih, Kina je odgovorila gotovo istom merom, uvodeći kontracarine. Važno je, međutim, naglasiti da je pritom ostavila otvorena vrata za pregovore, odnosno pozvala na dijalog. Američka strategija, pošto su druge zemlje pošteđene, suzila je Kini manevarski prostor koji je već počela da koristi – kroz razgovore s Evropskom unijom. Sada kineski predsednik ide u posetu trima članicama ASEAN-a, pokušavajući da stvori blok, zajedničku poziciju protiv američkih poteza. Kini je izuzetno važno da se ne prekidaju globalni trgovinski lanci, u čijem je središtu upravo ona. Amerika, međutim, pokušava upravo to – da izoluje Kinu. To je njihov taktički cilj, a tek potom slede pregovori. Cilj je da izvrše pritisak na Kinu do te mere da ona prihvati ono što je Amerikancima potrebno za restrukturiranje njihove ekonomije - objasnila je i dodala:

- EU je samu sebe dovela u sadašnju situaciju ogromne ranjivosti. Ukinula je tačku energetske zavisnosti, kako su oni to definisali od ruskih energenata, da bi postali energetski zavisni od SAD-a po mnogo većoj ceni i nepovoljnijim uslovima. To je država od koje oni zavise u smislu vlastite zaštitne bezbednosti, koji njima bukvalno može da nameće politike kao što je naredba da moraju odvajati 5 odsto svog bruto prometa za odbrambene namere, kao članice NATO-a.

Gošća "Uranka" je prokomentarisala i kako će se Amerikanci, koji žele da ostanu prisutni u Ukrajini, postaviti i šta im Britanci zapravo ostavljaju.

- Britanci su javno objavili strategiju kojom žele da zadrže status velike sile, ističući da je za to od suštinskog značaja da zadrže Sjedinjene Američke Države kao ‘batinu’ svog uticaja. Međutim, od toga neće biti ništa ukoliko Trampova administracija ostane pri svom kursu. Britanska ambicija da proteraju Rusiju iz Crnog mora – što im je dugogodišnji san i cilj – po mom mišljenju, neće imati nikakvu težinu. Sve što su potpisali, moraće i da ponište. Potpisivali su gomilu takvih dokumenata, a nijednog se nisu dosledno držali - dodaje profesorka.

Da li je školska godina izgubljena?

Protesti su ušli u peti mesec, a prof. dr Dragana Mitrović je govorila o tome da li misli da je godina izgubljena.

- O tome treba da se izjasne Ministarstvo i fakulteti. Moje lično shvatanje, kao nekoga ko je tradicionalni profesor, koji je predavao i usavršavao se širom sveta, je da jeste. Jer, na način na koji su naši programi akreditovani – ovako ne možemo da ih realizujemo. Kažu da školska godina nije izgubljena, ali videćemo. Unošenje politike na Univerzitet je problematično – on bi trebalo da bude neutralan prostor, a profesor mora biti tu za svakog studenta, bez obzira na politički stav koji student ima. Mene, kao profesora, boli što se nastava ne održava, što urušavamo ugled i status naših fakulteta i univerziteta. To je udarac za celo društvo. Najviše me boli podeljenost i mržnja u društvu – mržnja prema građanima koji ne misle isto. To moramo da prevaziđemo, jer takvo stanje nikome neće doneti ništa dobro - zaključila je profesorka.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar