Sve što niste znali o POPISU STANOVNIŠTVA U CRNOJ GORI i da li oni utiču na POLITIČKE PROMENE?

Popis stanovništva u Crnoj Gori otvorio je pitanja identiteta i pripadnosti, stavljajući u fokus dva ključna aspekta: nacionalnost i jezik.

Da li je jedno važnije od drugog kada je u pitanju identitetska odrednica? Šta su podaci popisa otkrili o tim pitanjima i kako se to odražava na političku i društvenu scenu zemlje? 

Posebno se postavlja pitanje zašto prosrpske stranke insistiraju na tome da srpski jezik postane službeni. Takođe, da li će rezultati popisa uticati na buduće političke promene i preraspodele moći?

U emisiji “Uranak” na televiziji K1 govorio je politikolog, prof. Dr. Vladimir Pavićević i Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka.

Na pitanje zašto je čekano deset meseci da se objave rezultati popisa, Pavićević odgovara:

- Vredi sačekati ako će konačni rezultati, kad god budu objavljeni, biti takvi da nijedna relevantna strana ne bude imala primedbe. Ovo je trenutno stanje u našem društvu. Niko nije imao primedbi, čak ni iz Milovog DPS-a, što smatram ogromnim uspehom ove vlade. Ona je preuzela obavezu da organizuje popis u trenutku kada je trebao da počne, ali je on odložen za mesec dana. Tada su iz Milove stranke pretili bojkote. Spajić je zatim osmislio put koji je vodio ka tome da rezultati popisa budu pošteni i da odražavaju stvarno stanje. Nemamo tenzije, ali će se sigurno pojaviti zahtevi vezani za rezultate popisa, koji će biti legitimni.

Koprivica smatra da je čekanje na objavljivanje rezultata popisa neobjašnjivo.

- Iznenadilo me je što nije bilo primedaba, ali ovoliko čekanje na rezultate je jednostavno nejasno. Ovo je stanovništvo po obimu poput Zemuna ili Novog Beograda, pa još malo preko toga, a vi to obrađujete deset meseci. Kada je reč o nepostojanju primedbi, smatram da ne treba pitati samo političare, jer oni nisu relevantni za predstavljanje spektra društva u Crnoj Gori i ne moraju biti ni stručni.

Foto: K1 televizija

Koprivica dodaje:

- Kada pogledate rezultate popisa u Srbiji sprovedenog 2022. godine, primetno je da nisu prikazane desetine hiljada građana Rusije, Ukrajine, kao ni građani zemalja poput Avganistana i Iraka, koji su ostali ovde zbog migrantske krize. Šesnaestog oktobra sam pogledao rezultate i uočio da su popisani svi ljudi koji imaju prebivalište u Crnoj Gori, bez obzira na to da li su državljani ili ne. Legitimno je znati ko sve živi na vašoj teritoriji, ali ne možete ih prikazivati u ukupnom broju državljana svoje države. Prikazano je 623 hiljade ljudi koji žive u Crnoj Gori, od čega je više od 70 hiljada onih koji nisu državljani Crne Gore. Kada ih isključite iz procentualnog zbira, ispostavlja se da relativni udeo svih popisanih, a koji su državljani Crne Gore, raste. Postotak Srba u Crnoj Gori mogao bi biti između 35 i 36 procenata. Kada se izvrši ova operacija, nije 32,93%, nego 36,36%. Važno je napomenuti da ovakva statistička manipulacija može dovesti do pogrešnog prikaza da je broj Srba u Crnoj Gori ispod jedne trećine, što nije tačno. Broj Srba je sada preko 36%, što može biti relevantno kada je u pitanju uspostavljanje zahteva. Takođe, imate 12 hiljada ljudi koji su se izjasnili kao Rusi, a ova količina najverovatnije je došla nakon početka rata u Ukrajini. Neobično je da Crna Gora ima tradiciju etničkog inženjeringa među svojim državljanima.

Pavićević smatra da je potez Monstata dobar.

- Popis je nazvan popisom stanovništva. Nije rečeno da će se evidentirati samo državljani, nego stanovnici. To podrazumeva da se da ukupan broj ljudi koji stanuju u Crnoj Gori, a koji ne moraju biti isključivo državljani. Monstat je dao pregled rezultata glasova u odnosu na broj stanovnika, ali i na broj državljana - kaže Pavićević i dodaje da ovaj potez Monstata neće zakomplikovati z

- Neće ništa zakomplikovati, jer je procenat Srba ili osoba koje govore srpskim jezikom već toliko ubedljiv da obezbeđuje legitimnost zahteva da srpski jezik bude tretiran kao službeni jezik u Crnoj Gori. 

Foto: K1 televizija

Dvojno državljanstvo

- Kada se posmatra dvojno državljanstvo, u Milovoj eri to je uglavnom bilo sagledavano tako da se prema nekim državama malo zatvaralo oči, ali sa Srbijom je to bilo teško. Takve mogućnosti su bile veoma restriktivne, što znači da moramo izvršiti reviziju crnogorskog zakona o dvojnom državljanstvu kako bismo obezbedili mnogo veći broj ljudi koji imaju pravo na to. Ključno je da, kada se radi o Monstatu, nijedan mogući kriterijum koji može biti važan nije zanemaren. Slažem se da je trajanje popisa bilo dugo, ali ipak su prvo Milovi pretili da će bojkotovati, a zatim, nakon što je Monstat uneo sve podatke, imalo se pristup proveri ispravnosti unetih podataka. Nakon toga nije bilo nijedne primedbe. Zato je vredelo čekati deset meseci - kaže Pavićević i dodaje da su neki ljudi zakonski mogli da steknu pravo na dvojno državljanstvo.

- U zakonu Crne Gore o državljanstvu nema privilegija. Jasno piše da svako ko je, uz crnogorsko državljanstvo, stekao državljanstvo 3. juna 2006. godine, uključujući i republike bivše Jugoslavije, ima pravo da zadrži i ovo drugo državljanstvo,“ dodaje.
„Milo je u jednom periodu radio na pokušaju etničnog inženjeringa, koji je trebao da vodi ka tome da imate manji broj procenta ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, a da se poveća broj ljudi koji se izjašnjavaju kao Crnogorci i da on tako pokuša da pravi neki novi crnogorski identitet, ali to mu je propalo. Da li je to u građanskoj državi važno? Važno je, jer građanska država ne eliminiše pravo da ti imaš osećaj nacionalne pripadnosti i da na osnovu tog osećaja polažeš neka prava – dodao je Pavićević.

Pavićević ističe da Srbija dobro razume situaciju u Crnoj Gori.

- Razume se trenutna situacija, ali kada govorimo o identitetu, postoji jedan važan aspekt. Većina ljudi u Crnoj Gori oseća pripadnost srpskoj ideji i identitetu, ali je takođe bitno napomenuti da postoji nešto jedinstveno u Crnoj Gori što ljudima daje pravo da se ponekad izjašnjavaju kao Crnogorci, a da pritom ne misle da je to nešto anti-srpsko. Kada su odnosi između Srbije i Crne Gore najbolji, identitetski gledano, veći deo stanovništva će se izjasniti kao Crnogorc  - kaže Pavićević i dodaje:
“Međutim, kada se postave dileme, posebno kada neko pokuša da potpuno razdvoji ova dva identiteta, dolazi do problema kod onih koji žele da očuvaju i jedan i drugi identitet. Tada se pažljivo meri svaka izgovorena reč, bilo u Podgorici ili Beogradu. Uvek se zalažem za najbolje odnose između Srbije i Crne Gore, jer, iako su to različite države, one su bratske. Na svetu ne postoji mnogo primera gde su dve države ovako bliske kao što su Srbija i Crna Gora. Insistiram na tom realnom opisu stanja i verujem da se ka tome sada ide.“  - zaključio je Pavićević u emisiji “Uranak” na televiziji K1. 

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar