EVROPSKA UNIJA PRESUDILA Hrvatska je gora od Bugarske i Rumunije

Hrvatska je među najkorumpiranije članice Evropske unije i nalazi se na 63. je mestu Indeksa percepcije korupcije (CPI) organizacije Transparensi internešnala (IT) za 2024. godinu. 

Od svog uvođenja 1995., CPI je vodeći globalni pokazatelj raširenosti korupcije. Na godišnjem niovu rangira zemlje po njihovom percipiranom niovu korupcije u javnom sektoru, u skladu sa stručnim procenama i istraživanjima javnog mnenja.

Indeks rangira 180 zemalja na lestvici od 100 (bez korupcije) do 0 (visoka korumpiranost).  

Danska, koja ima 90 bodova, sedmi put zaredom zauzima prvo mesto, a na drugom mjestu je Finska (88). Slede Singapur (84), Novi Zeland (83), Luksemburg, Norveška i Švajcarska sa (po 81).  

S druge strane, najkorumpiranije zemlje na svetu su su Južni Sudan (8), Somalija (9), Venecuela (10), Sirija (12), Libija (13), Eritrea (13), Jemen (13) i Ekvatorijalna Gvineja (13).  

Hrvatska ima 47 bodova i zauzima 63. mesto, što je za tri boda manje nego 2023. godine, kad je bila na 57. mestu. No, Hrvatska je među najkorumpiranijim članicama EU: a gore su Rumunija (46) i Malta (46) na 65. mestu, Bugarska (43) na 76. i Mađarska (41) na 82.  

Percepcija korupcije mnogo je niža u Sloveniji (60) koja se nalazi na 36. mestu.

- Sistemska korupcija u javnoj nabavci postoji u nekoliko zemalja EU-a... U Hrvatskoj (47) ministar zdravstva smenjen je zbog sumnje da je primao mito u zamenu za odobrenje nabavke robotske medicinske opreme od određene firme po prenaduvanim cenama za nekoliko javnih bolnica - navodi se u izveštaju.  

Problem sa korupcijom je to što je zemlja korumpiranija, to je i siromašnija jer disfunkcionalne države su prirodno siromašne. Naime, u takvim zemljama preko veze se u javnu upravu ne zapošljavaju oni s doktoratom ili diplomom s Jejla, nego s diplomom iz Prnjavora jer korupcija je mreža nesposobnih koje se vezuje u strankama da bi živeli puno bolje nego što zaslužuju.

Po Svetskoj banci oko pet posto BDP-a se "zamrači", što direktnom krađom, što nameštanjem poslova za stranačke ljude. Taj postotak BDP-a u Hrvatskoj odgovora za oko četiri milijarde evra godišnje.  

- Mislim da je bagatelna nabavka oko dve milijarde godišnje, a javna oko 10 milijardi evra pa se s korupcijom zamračuje svaki treći evro iz nabavki - rekao je za zagrebački Jutarnji list predsednik Udruženja Glas preduzetnika (UGP) Boris Podobnik, profesor Univerziteta u Rijeci i prodekan na Zagrebačkoj školi ekonomije i menadžmenta (ZŠEM).

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar