Zapadni Balkan ima velike ŠANSE ako bude imao dobre donosioce ODLUKA

Premijer crnogorske vlade u tehničkom mandatu Dritan Abazović poručio je u Parizu da je Zapadni Balkan deo sveta i Evrope koji ima velike šanse za razvoj ako bude imao pametne i dobre odluke, kao i dobre donosioce odluka.

- Želimo biti partneri od poverenja, iako smo teritorijalno i brojčano mali. EU bez Zapadnog Balkana nije kompletna, želim videti zajedničku budućnost u njoj - naveo je Abazović na panel diskusiji Pariskog mirovnog foruma.

Istakao je da je zajednička budućnost regiona u EU i da je na zemljama Zapadnog Balkana da završe svoj deo posla, ukazujući da mora postojati veći senzibilitet od strane Brisela i evropskih zemalja da se konačno oživi proces proširenja.

Važno je, istakao je, da EU shvati da mi treba da oživimo proces proširenja.

- Ako ostanemo kao ''crna rupa'' u Evropi, otvoriće se mogućnost da se stvara negativan uticaj, danas možda za Rusiju, sutra za neku drugu stranu - naveo je.

Abazović je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, istakao da većina mobilnost ljudi vodi pomirenju, a pomirenje ka ekonomskom progresu.

- Zapadni Balkan može mnogo da da Evropskoj uniji i zato ne smemo ostati van procesa - kazao je Abazović.

Govoreći o reperkusijama agresije Ruske Federacije na Crnu Goru, Abazović je istakao da je globalna kriza imala negativan uticaj, naročito kroz turizam i energetiku.

- Sankcije protiv Ruske Federacije smo podržali, ne zato što imamo nešto protiv njih, već zato što mi štitimo principe, internacionalno pravo, suverenitet Ukrajinaca, štitimo pravo i mogućnost ljudi da biraju kako žele da žive i u kojoj organizaciji žele biti - rekao je Abazović.

 

Istakao je da je relacija Crne Gore sa Ruskom Federacijom pre bila prilično dobra, a da sada ne postoji.

Pored Abazovića na panelu su učestvovali premijer Albanije Edi Rama, potpredsednik Soroš Fondacije za otvoreno društvo Aleksandar Soroš i direktorka programa Proširena Evropa u Evropskom savetu za spoljne poslove (ECFR) Mari Dimulen, a razgovaralo se na temu „Upravljati reperkusijama multikriza na populaciju: osnažiti otpornost Jugoistočne Evrope”.

 

 

 

Ostavite komentar