Briga, depresija, LOŠ PREDOSEĆAJ... Sukob Ukrajine i Rusije UNESREĆIO SRBE

Više od polovine građana smatra da bi Srbija zbog pozicije prema Ukrajini mogla da ima probleme u budućnosti

Čak 55 odsto građana Srbije misli da će im životni standard zbog krize u Ukrajini naredne godine biti lošiji, trećina smatra da će biti isti, dok 15 odsto veruje da će im biti bolje, pokazalo je istraživanje organizacije Novi treći put koje je sprovedeno sredinom juna, na reprezentativnom uzorku od 1.285 ispitnika.

Istraživanje je, kako je rekao koordinator istraživanja Miljan Mladenović, pokazalo da da je 53 odsto građana zabrinuto i smatra da bi Srbija zbog pozicije prema Ukrajini mogla da ima probleme u budućnosti, a "loš predosećaj" u vezi Srbije zbog situacije na istoku Evrope ima trećina ispitanika, dok se njih 15 odsto oseća depresivno.

Iz istog razloga, polovina ispitanika zabrinuta je zbog inflacije za svoju, ili finansijsku situaciju okruženja.

Prva emocija građana prema ratu u Ukrajini su tuga i bes, koje oseća 40 odsto ispitanih, a dok radost, pravdu, ravnodušnost ili ponos zajedno ima 17 odsta, ostali osećaju zabrinutost, gađenje, depresiju, ljutnju, neizvesnost...

Ispitanici saosećaju sa ukrajinskim narodom i strogo osuđuju njegovo stradanje, kao i uništavanje Ukrajine, ali samu vlast u Kijevu posmatraju kao marionetu Yapada ili da ona ne predstavlja volju građana Ukrajine, naveo je Mladenović.

Takođe, smatraju i da je slanje naoružanja i finansijska podrška Ukrajini pogrešan način da se rat zaustavi, naveo je Mladenović i dodao da većina ispitanika deli stav da je teško komentarisati same uzroke sukoba zbog komplikovane i konfuzne istorijske pozadine.

Kako je dodao, ispitanici ne percipiraju Ukrajinu kao samostalnog aktera, već rat vide iz prizme sukoba globalnih sila, gde su na jednoj strani SAD i EU, a na drugoj Rusija.

Istraživanje je obuhvatilo i analizu članaka koja je pokazala da je većina relevantnih portala, više gravitirala ka Rusiji nego ka Ukrajini i da su bili više antizapadni nego proruski.

Prema rečima programskog direktora organizacije Dimitrija Milića, želja im je bila da istraživanje koje je rađeno uz analizu 18.859 članaka, sa 11 uticajnih portala, pokaže način kako se rat reflektovao na javno mnenje.

- Želeli smo da čujemo šta građani misle o sukobu u Ukrajini i kako se to reflektuje na našu budućnost iz političkog i ekonomskog ugla - naveo je Milić i dodao da je monitoring medijskih sadržaja obavljen od 1. marta do kraja aprila kao i da će nastaviti analizu medijskih sadržaja.

"Neto" odnos pozitivnog i negativnog predstavljanja u medijima imali su Belorusija (36 odsto), Kina (25 odsto) i Rusija (20), dok su Francuska i Turska imale nešto niži neto skor od šest odsto, rekao je istraživač Dragoslav Rašeta i precizirao da su svi ostali relevantni akteri zabeležili negativan neto bilans.

Umereno negativan rezultat beleži Ukrajina (9 odsto), EU (13) i Nemačka (18), a veoma negativan SAD (30), UK (29) i NATO (55).

Ruski predsednik Vladimir Putin generisao je više negativnih članaka od Rusije, te je imao sedam odsto više članaka u negativnom nego u pozitivnom tonu, najviše prilikom poređenja nezavisnosti Luganska i Donjecka sa KiM, dodao je Rašeta.

Jedina od zapadnih država, koja je imala pozitivan "kontekst" u medijima je Francuska i jedini pozitivno ocenjeni zapadni lider je - Emanuel Makron.

Negativni sentiment kod građana prema zapadnim liderima prisutniji je nego u medijima - pa je tako najgore ocene dobio Boris Džonson, predsedniku SAD Bajdenu na četiri ispitanika troje daje ocenu jedan, dok je Zelenski gore ocenjen od Ukrajine.

Najbolje na skali od 1do 7 ocenjeni su Rusija (4,9), Kina (4,7) i Mađarska (4,4), a kada je reč o liderima slede Si Ðinping (4,5), , Putin (4,4) i Orban (4,2), pokazalo je istraživanje, koje je oslikalo i to da građani za sukob u Ukrajini najviše krive NATO, za razliku od Evrope i Belorusije gde najvećeg krivca vide u Rusiji.

Tagovi: