Vesti > Srbija

Vrhunski AUTOMEHANIČARI zarađuju više od 150.000, ali BADAVA - u majstore NIKO NEĆE

Svi bi voleli da budu direktori firme, da su čisti i da ništa ne rade

Izvor: K1info/rts.rs

15/01/2023 > 22:59

podeli vest:

Vrhunski AUTOMEHANIČARI zarađuju više od 150.000, ali BADAVA - u majstore NIKO NEĆE
Foto: Unsplash.com


U Srbiji je u poslednje vreme primećen nedostatak majstora, a iz Udruženja Auto servisi Srbije, na Dan vozača i auto-mehaničara, kažu da oni danas ostvaruju prihode veće čak i od, recimo, profesora ili lekara.

Nikola Jovanović iz Obrenovca ima samo 15 godina, a već tri godine radi u jednom auto-servisu.

- Mogu da kažem da ljubav prema automobilima datira još do malena. Imao sam mnogo autića, dok se nije desila poplava 2014. u Obrenovcu. Moj otac ima dosta prijatelja koji drže servise i kada god bi on išao da se vidi sa njima, išao sam i ja. Tako mi je mehanika ušla pod kožu - rekao je za RTS Nikola Jovanović, najmlađi serviser u Srbiji.

Dan vozača i automehaničara ustanovljen je 15. januara 1960. godine kada je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito postao počasni član Saveza vozača i automehaničara Jugoslavije.

- Svi bi voleli da budu direktori firme, da su čisti i da ništa ne rade. Ovo je posao koji je malo fizički zahtevniji i jeste da se čovek malo uprlja, ali prihodi mogu da budu kao da ste direktor u nekoj firmi. Ne znam zašto se ljudi stide ovog zanata. Ja se prvi ne stidim, a ono što je najvažnije ovo je pošten posao. Nije me sramota da u radnom odelu svratim u kafić, da odem do prodavnice - rekao je Jovanović.

U Udruženju Auto servisi Srbije kažu da je Nikola jedan od retkih primera da se mladi iskreno interesuju za zanate. Auto-mehaničar je, navode, deficitarno zanimanje.

Foto: Unsplash.com

 

- Nažalost, to je trend koji se dešava sa svim zanatima. Prema nekim procenama Srbiji nedostaje između 60 i 70 hiljada kvalifikovanih zanatlija. Što se tiče auto-servisa teško je proceniti, jer je stanje u branši prilično neuređeno. Podaci pokazuju da preko 60 posto auto-servisa funkcioniše nelegalno i to je i dovelo do toga da majstori nedostaju - rekla je Aleksandra Đurišić, menadžerka UASS.

- Naše kolege ističu da su zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa prinuđeni da spuštaju cene svojih usluga da bi bili konkurentni. U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna i to je mnoge majstore oteralo iz zemlje. Odlazili su tamo gde se zanat mnogo više ceni i plaća - rekla je ona.

- U velikim sredinama poput Beograda i Novog Sada situacija je drugačija, tu se dobro naplaćuje rad i znanje, ali i dalje nedostaje veliki broj zanatlija - rekla je Đurišić.

Danas, deca sve manje upisuju tehničke i mašinske škole, a postoji mogućnost da je to zbog predrasuda, pre svega, roditelja prema zanatima.

- Poslednjih 10-20 godina je sve veći trend da deca upisuju gimnazije i škole posle kojih se odlazi na fakultete. Sa razvojem tehnike i tehnologije se i deci i roditeljima čini da će bolje zarađivati kao menadžeri, bankari, advokati... zanatlije su smatrane za neznalice, za ljude koji ne zarađuju puno - rekla je menadžerka UASS.

- Paradoksalno je da je sve manje ljudi koji znaju da popravljaju automobile kako treba, a automobili su sve komplikovaniji i sofisticiraniji. Sigurno nam nedostaje 10.000 kvalifikovanih majstora koji se bave servisiranjem vozila - rekla je ona.

Foto: Unsplash.com

 

Majstori sve više i sve bolje mogu da naplate svoj rad i svoje znanje.

- Vrlo dobro se zna ko je dobar majstor ne samo u malom gradu, već i u velikim. Dobri majstori u Beogradu imaju platu 1.200-1.300 evra... Početnici ne mogu da dobiju tako veliku platu. Ali, one su 70.000, 80.000 dinara... Što više majstori znaju, više i zarađuju. Mnogo se ulaže u opremu, dijagnostiku... Ovo je sada mnogo čistiji posao nego pre 30-40 godina kada je nastala serija Majstorska radionica - rekla je Đurišić.

Da obrazovni sistem Srbije nije adekvatno odgovorio na ubrzani razvoj auto-industrije slaže se i Ljubiša Tjupa, nastavnik u ETŠ Mija Stanimirović iz Niša.

- Do pre 30-ak godina vozila nisu bila tako tehnički napredna i automehaničari i auto-električari su se zasebno školovali i zasebno su radili. Svako ko je vozio je znao da li je u pitanju mehanika ili elektrika. Sa razvojem elektronike, inforamtike, novih zakonskih propisa o bezbednosti i zaštiti, kao i o izduvnim gasovima, počeo je nagli prodor elektronike u vozila. I tu se javio problem kako dalje održavati to vozilo. Mehaničari i električari su bili zbunjeni - rekao je Ljubiša Tjupa.

Škola u Nišu je to prepoznala pa je đake počela da edukuje za zanimanje Tehničar za elektroniku na vozilima koji objedinjuje poslove auto-mehanike, auto-elektrike, auto-elektronike, dijagnostike i programiranja kod vozila.

 

 

Ostavite komentar