Agencija za sprečavanje korupcije "ČEŠLJA" IMOVINU ŠAPIĆA: Javnost će saznati SVE DETALJE O VILI U TRSTU

Finansijske izveštaje političkih stranaka i grupa građana „pročešljala“ je Agencija za sprečavanje korupcije, a kompletan izveštaj o sprovedenoj kontroli od sutra će biti dostupan javnosti. Pod lupom Agencije zbog natpisa u medijima našao se i Aleksandar Šapić. 

Kako su poslovale političke stranke? Koliko su novca i iz kojih izvora prihodovale, koliki su im bili rashodi? Kako će se obaviti vanredna kontrola izveštaja o imovini gradonačelnika Beograda u Trstu? To su ovog jutra u "Uranku" na televiziji K1 bila pitanja za Dejana Damnjanovića, v.d. direktora Agencije za sprečavanje korupcije.

Kako je kazao, živimo u veoma interesantnom političkom okruženju, jer imamo mnogo stranaka i grupa građana koje se takmiče na političkoj sceni.

- Agencija ima interesantan zadatak da kontroliše sve njihove izveštaje. Politička borba je sve poštenija. Agencija je preventivni organ i naš zadatak je da preventivno utičemo na stranke, grupe građana i funkcionere kako bi znali koje su njihove obaveze – kazao je Damnjanović u „Uranku“. – Često ljudi naprave propust jer nisu upoznati sa Zakonom o sprečavanju korupcije. Izmenjen zakon stupio je na snagu pre dve godine. Naša uloga je velika – da ih edukujemo, ukažemo im na greške, na to koje obaveze imaju prema zakonu, ali i da sankcionišemo postupke koji su u suprotnosti sa zakonom. 

Stan u Trstu Aleksandra Šapića

Gradonačelnik Beograda, a tada predsednik opštine Novi Beograd, u izveštaju o imovini i prihodima koji je podneo Agenciji 22. januara 2019. godine prijavio je da je tokom 2018. kupio stan u Trstu na određenoj adresi. Međutim, prema pisanju određenih medija to nije stan od 150 kvadrata koliko je prijavio, već vila od 399 kvadrata prema podacima iz italijanskog katastra. 

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

Jovana Joksimović Damnjanoviću je postavila pitanje da li je Aleksandar Šapić u međuvremenu podneo neku novu dokumentaciju u vezi sa ovom nekretninom.

- Funkcioneri imaju obavezu da nakon stupanja i prestanka funkcije podnesu redovan izveštaj o imovini i prihodima i isto tako, na kraju godine, odnosno u narednoj godini (sada do 15. maja) podnesu vanredni izveštaj zbog bitnih promena, odnosno, ukoliko je u prethodnoj godini došlo do bitnih promena. Upravo je to osnov zašto je gospodin Šapić u januaru 2019. godine, tačnije 22. januara, podneo izveštaj u kome je naveo podatke o svojoj imovini. O čemu se radi? Ti podaci se štite i po članu 73 našeg zakona tačno se zna koji su podaci javni, a koji nisu, i mi objavljujemo samo javne podatke. Kada se desilo šta se desilo u četvrtak, kada su se u BIRN-u i Vremenu pojavili ti naslovi, mi smo krenuli da analiziramo podatke i videli da postoji diskrepanca između onoga što stoji u izveštaju i onoga što stoji u novinarskim tekstovima. Mi ne smemo po zakonu da kažemo gde se nekretnina nalazi, ali zahvaljujući njegovoj volji, Aleksandar Šapić nam je dao saglasnost da mi možemo da objavimo te podatke. U petak smo objavili saopštenje u kojem smo rekli da gospodin Šapić poseduje nepokretnost u Trstu i na kojoj adresi, ne precizirajući ništa dalje. Ta razlika koja postoji u pogledu veličine nekretnine u medijima i u izveštaju je bila razlog za pokretanje vanrednog postupka. U vanrednom postupku koji smo pokrenuli u petak popodne, a po članu 81 našeg zakona, ja više ne mogu da govorim ni o jednom detalju koji se odnosi na vanrednu kontrolu. Tek je počela – kazao je Damnjanović u "Uranku". 

Redovni VS vanredni postupak kontrole

Nema velike razlike između redovnog i vanrednog postupka, kazao je Damnjanović danas na televiziji K1. 

- Za redovnu se zna unapred i zna se koji su to funkcioneri koji će biti u redovnoj kontroli i mi ćemo to objaviti za deset dana. Vanredna kontrola nastaje kada dođe do pisanja u medijima ili kada mi dođemo do određenih saznanja - ako su navodi koje je funkcioner dostavio sporni. Svaki funckioner podnosi izveštaj za koji se formular nalazi na sajtu Agencije i za koji dobija bar-kod koji potpisuje. Mi možemo samo navode koje nam je dostavio da objavimo na našem sajtu. U prvo fazi, kada nam stignu izveštaji, ne bavimo se dokazima. Sada neko spominje ugovor o tom stanu u Trstu... Kada počne kontrola mi tek onda sve stavljamo na proveru. Upravo radimo na spisku funkcionera koji će biti kontrolisani, to je oko 270 ljudi. Funkcionera u Srbiji ima mnogo, oko 30.000 otprilike. Moramo da napravimo katalog funkcionera – kazao je Dejan Damnjanović, v.d. direktora Agencije za sprečavanje korupcije u "Uranku". 

Šta podrazumeva vanredni postupak?

Nije bilo planirano da Aleksandar Šapić bude kontrolisan u redovnoj kontroli već je zbog navoda u medijima pokrenut postupak vanredne kontrole, kazao je Damnjanović. 
- Pošto je postupak počeo, mi o tom slučaju više ne možemo da govorimo. Redosled stvari je ovakav: obraćamo se najpre javnom funkcioneru da se izjasni i trenutno se spremamo da se obratimo gospodinu Šapiću, a obratićemo se i svim relevantnim državnim organima s kojima sarađujemo tokom kontrole, a to su MUP, Poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca, RGZ... Proveravamo šta ima on i sa njim povezano lice, a to je bračni ili vanbračni partner i deca do punoletstva koja sa njima žive u zajednici. Državni organi daju nam relevantne podatke. Ono što je interesantno u ovom slučaju je to što moramo da se obratimo i vlastima u Italiji i imamo instrumente za to – međunarodnu pravnu pomoć. Preko Ministarstva pravde moći ćemo da dobijemo uvid, a i Uprava za sprečavanje pranja novca takođe preko svojih međunarodnih partnera ima pristup bazama podataka. Ti podaci se moraju prevesti i onda ćemo kada sve podatke prikupimo da ih analiziramo. Kada sve bude završeno i utvrdimo činjenice, izlazimo u javnost sa ishodom postupka. 

Foto: YouTube screenshot

Krivično delo?

Po zakonu nije zabranjeno da neko ima nekretninu u inostranstvu. 

- Samo istražujemo razliku u kvadratima, i ako se ispostavi da je nekretnina veća nego što je prijavljena, moramo da istražim osnov, odnosno zašto je prijavljena drugačija kvadaratura. Možda je objekat u fazi izgradnje. Ako postoji namera prikrivanja onda je to krivično delo. Namera se uvek procenjuje - da li postoji namera funkcionera da prikrije ili lažno predstavi podatke našoj Agenciji. To je krivično delo sa zaprećenom kaznom od šest meseci do pet godina zatvora – objasnio je Damnjanović. 

Obaveze funkcionera

Prema rečima v.d. direktora Agencije za sprečavanje korupcije, predmet izveštaja je sve ono za šta se plaća porez.

- Sve što se vodi na vas. Ono što je vaše morate da prijavite, sve za šta ste potrošili svoj novac. Ako ste potrošili novac s računa – to je bitna promena u imovini, u vrednosti i imate obavezu da prijavite na šta ste potrošili novac. Kolik oće postupak da traje ne zavisi od nas, ali je naša obaveza da budemo ekspeditivni. Radimo po hitnom postupku. Ni gospodinu Šapiću ne odgovara da se dugo nalazi u ovakvoj situaciji. Što pre dođemo do rešenja to će svima više odgovarati. Krivo mi je kada neki mediji pišu da Agencija pokušava nešto da prikrije. Mi moramo da štitimo integritet funckionera i da damo samo podatke koji su javno dostupni. Važno je da budemo brzi, u našem je to interesu – istakao je Damnjanović danas na televiziji K1. 

Postupak može potrajati i nekoliko meseci

Kako je kazao Damnjanović, Agencija mora da javno istupi i javnosti saopšti ishod postupka.

- Za to nam ne treba saglasnost funkcionera. Čim saznamo ishod - to je javni podatak i obavestićemo javnost. Javnost ima pravo da zna da li je pokrenut postupak i protiv koga, ali ostale detalje ne. Postupak će trajati sigurno nekoliko meseci, dok se obratimo italijanskim vlastima, dok nam pošalju podatke... Ja nemam iskustva sa tim i ne znam koliko traje taj proces od momenta dok im se obratimo dok nam ne pošalju podatke. Mi smo državni organ i službeno to radimo. Da je nekretnina u Srbiji bilo bi jednostavnije. Šapić mora da se izjasni na okolnosti, a onda i na ono što ćemo mi dobiti od podataka. Mi znamo da poseduje tu nekretninu, stan u Trstu, ali pitanje je da li je to ista nepokretnost. Ako je prodao i kupio novu to je promena u strukturi imovine i obaveza je funkcionera da to prijavi.  

Šta sve spada u imovinu funkcionera?

U imovinu spada sve ono što funkcioner, njegov bračni drug i deca poseduju. 

- To su podaci o plati, svim računima u svim bankama (ti podaci nisu javni), o nepokretnostima (njihovoj strukturi, površini i procentu kojim raspolažu) i pokretnim stvarima (autmobili, čamci, brodovi, konji, oružje), odnosno, svemu što je podložno registraciji – objasnio je Dejan Damnjanović u „Uranku“. – Agencija može da pokrene prekršajni postupak, da podnese izveštaj Tužilaštvu, ili da podnese krivičnu prijavu. Imamo veliki broj vanrednih kontrola tokom godine, ovo je samo prva u ovoj godini. Dešava se i da ljudi anonimno nekoga prijave, i postupamo po tim prijavama. Imamo obavezu da to radimo.

Redovna kontrola za deset dana

Dešavaju se, kako kaže Damnjanović, nova imenovanja – državnih sekretara, pomoćnika ministara... 

- I oni će ući na spisak koji trenutno formiramo. Pravimo listu i ona će biti na našem sajtu za deset dana i imaćemo redovnu kontrolu. 

Ostavite komentar