Vesti > Srbija

Danas su VELIKE ZIMSKE ZADUŠNICE: Znamo šta se radi OBAVEZNO, ali šta je NEPRIKLADNO na današnji dan?

Cela nedelja naziva se zadušna i uvek je to treća nedelja pred post

Izvor: K1info/novosti.rs

18/02/2023 > 08:00

podeli vest:

Danas su VELIKE ZIMSKE ZADUŠNICE: Znamo šta se radi OBAVEZNO, ali šta je NEPRIKLADNO na današnji dan?
Foto: Pexels.com


Vernici srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Zadušnice. Na ovaj dan, vernici obilaze grobove svojih najmilijih, daju pomen i pale sveće za dušu pokojnika. Na Zadušnice se molimo Bogu za oprost grehova naših predaka.

Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom. Prve zadušnice padaju ove godine 18. februara. Reč je o zadušnicama koje su vezane za početak Vaskršnjeg posta, pa su i one "pokretne", odnosno nemaju određeni datum. Zovu ih još i Velike zimske zadušnice.

Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.

Dani namenjeni dušama preminulih uvek padaju u subotu. Žito se nosi na groblje, ne da bi se "nahranio" pokojnik, kako se ponekad u narodu veruje, već da bi se nahranila sirotinja koja u molitvama pominje pokojnika.

Ne treba preterivati u pripremi hrane i crkveni velikodostojnici često upozoravaju da su gozbe na daćama, parastosima i zadušnicama potpuno neprikladne.

Zadušnice u 2023. godini

18. februar - Zimske

3. jun - Letnje

7. oktobar - Miholjske

4. novembar - Mitrovske (jesenje)

Verovanja za Zadušnice

U Srbiji postoji verovanje da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica. Takođe, rasprostranjeno je verovanje da ako se na zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku. U istočnim krajevima postoji verovanje da se na Zadušnice ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene kako bi i vučje čeljusti bile zatvorene.

Ko živi daleko od grobova najmilijih, treba da odnese žito i vino u crkvu, po običaju, kao i da upali sveće - simbol male žrtve bogu. Običaj je i da se na zadušnice deli milostinja. Posebno ne treba zaboraviti duhovnu milostinju - poklanjanje knjiga duhovnog sadržaja. One se mogu pokloniti onima koji ne mogu da je kupe, ali i bibliotekama, kako bi bile na raspolaganju što većem broju ljudi.

Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crveno vino označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koji je rekao: "Ja sam svetlost svetu".

Posle liturgije u crkvi se služi parastos, a zatim se ide do grobova pokojnika.

Šta se nosi na liturgiju?

Na liturgiju, kada pođemo u crkvu, treba poneti kuvano žito i malu sveću koja se postavlja uz žito, crveno vino, male sveće za upokojene zbog kojih obeležavate zadušnice ili jednu veću sveću, a u tom slučaju treba da napišete spisak imena svih vaših upokojenih rođaka i prijatelja.

 

Ostavite komentar