Na njih se LJUTiMO, ali im IPAK VERUJEMO: Danas je svetski DAN METOEOROLOGIJE

Svetski dan meteorologije, koji se ove godine obeležava pod sloganom "Budućnost vremena, klime i voda iz perpsektive različitih generacija", prilika je da se i srpski meteorolozi osvrnu na svoja važna dostignuća, ali da se podsete na dugu i blistavu tradiciju, rekao je direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić.

On je naglasio da Srbija ima jednu od najdužih tradicija meteroološke delatnosti od 175 godina, kada je profesor Vladimir Jakšić uveo prva meteorološka merenja, a naša zemlja jedan je od osnivača Svetske meteorološke organizacije.

- Stoga imamo odgovornost i obavezu ne samo da očuvamo nasleđe, nego i da kroz implementaciju tehnoloških dostignuća damo bar neki doprinos društvu - kaže direktor RHMZ-a. 

Naglašava da je institucija koju vodi lider u regionu u pomenutoj oblasti.

- Pokrenuli smo konzorcijum za jugoistočnu Evropu gde smo ulaganjem alata i znanja, doprineli unapredjivanju vremenske prognoze u čitavom regionu, a pored ostalog smo implementirali i jedan model koji je uradio naš čovek i koristi se u SAD i još oko 20 zemalja - napominje Nikolić. 

Direktor RHMZ-a navodi i da se vremenske prognoze, koje imaju veliku verovatnoću ostvarenja, izrađuju izračunavanjem budućeg stanja atmosfere, koristeći takozvane numeričke modele različitih razmera uz pomoć računarskih sistema vođenih sa više hiljada procesora. Dodaje da se početni uslovi u ovim numeričkim modelima dobijaju sa prostora hemisfere, koji je širi od nacionalnih granica, međunarodnom razmenom zbog toga što vazdušne mase koje određuju karakter vremena dolaze u sklopu opšte cirkulacije sa različitih strana.

Kada je reč o radu RHMZ-a, istakao je da je osnovna delatnost meteorologa u Zavodu blagovremena najava svih značajnih činilaca kroz analizu i što tačniju prognozu. 

Kako postati meteorolog?

Kada je reč o potencijalnom bavljenju meteorologijom, istraživač saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Milica Tošić naglasila je da svako ko hoće time da se bavi mora da upiše taj fakultet Univerziteta u Beogradu.

- Studenti smera meterologija na početku stiču sva neohodna znanja iz oblasti mehanike, termodinamike, matematike, statistike i, ono što je pomalo neočekivano, iz programiranja, dok na višim godinama dobijaju stručne predmete od vazduhoplovne i dinamičke meteorologije do prognoze vremena - navela je ona.

Istraživač pripravnik na Fizičkom fakultetu Darko Savić istakao je da je ta ustanova vodeća naučno-istraživačka organizacija kada je reč o atmosferskim procesima.

- Veliki procenat onih koji su ovde završili meteorologiju zaposlio se u inostranstvu i radi na različitim projektima - od jurenja tornada do primenjene meteorodlogije u vazduhoplovstvu - naveo je Savić.

Istraživač saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Irida Lazić napomenula je da meteorologija ima veliki procvat naročito otkada su dostupni super računari i najmoderniji sateliti, pa su moguća merenja širom sveta, čak i na komercijalnim letovima.

- Moderan svet ne može se zamisliti bez prognoze, pa je meteorologija prisutna i vazduhoplovstvu, poljoprivredi, šumarstvu, a meteorolozi se trude da ukažu na nepovoljne meteorološke uslove, ali i da iskoriste povoljne - rekla je ona.

Načelnik Službe za vazduhoplovne i meteorološke usluge Olgica Lazić istakla je da je meteo-služba na aerodromu koncipirana tako da pruža usluge vazduhoplovne meteorolgije za Srbiju i Crnu Goru, a poslove obavlja po svetskim standardima i opremljena je najnovijim tehnološkim dostignućima.

- Numerička prognoza vremena je dostigla ostvarivost od 85 odsto u prva 72 sata, a mi na aerodrumu izrađujemo prognoze za kraći period od 24 sata, dok se određene prave i za periode od dva sata - navela je načelnica. 

Šef operativnog odeljenja za vazduhoplovne i meteorološke usluge Nemanja Krpić kaže da piloti imaju obavezu da se pre leta informišu o meteorološkim uslovima kako bi let obavili na što bezbedniji način.

- Meteorolozi daju meteo-informacije, a naš posao je da osmotrimo vreme, da izdamo prognoze i upozorenja, na osnovu čega piloti i avio-kompanije donose odluke da li će da polete - naglasio je Krpić.

 

 

 

Ostavite komentar