Danas je VELIKA SUBOTA, samo tišina i MOLITVA: Ko učini DOBRO DELO, višestruko će mu se VRATITI

Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti, posle Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti. Zbog toga se Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hrist proveo u Hadu, podzemlju, provodi se u molitvi i tišini.

Reč je o danu uoči Vaskrsa, u kojem se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja odeća, boje jaja (ko nije stigao da ofarba u petak), po pravilu izjutra obavezno pre izlaska sunca. U Homolju se, na primer, mesi kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muke na raspeću.

Stari veruju da zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinju siromašnima, veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.

Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili "maste" u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, treba da boji isključivo ženska čeljad.

Sveštenici kažu, da iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, a za vreme posta rešava se na ulju, na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.

Ostavite komentar