Poznati SRPSKI EKONOMISTA TVRDI: Postoji način da PENZIJE BUDU DVOSTRUKO VEĆE

Ekonomista Milorad Ilić ima sumorne prognoze da će kriza trajati još dugo i dodao da niko ne može da izračuna, ono što se svi pitamo - kolika je realna inflacija u Srbiji.

On je u emisiji "Uranak" na K1 televiziji rekao da je ovo samo početak propadanja banaka, iako je normalno da se to dešava. 

- Ali, nije normalno baš da propadne banka koja je stara 160 godina, kao što je Kredi Svis. Propala je zbog krize, ali rat u Ukrajini je nastao da bi se producirao problem u ekonomiji. On nije nastao zbog bezbedonosnih i drugih stvari, već kao završnica sukoba koji traje već 30 godina, a to je sukob između Amerike i Evrope - kazao je Ilić u "Uranku".

Rat između dolara i evra

Raspad bivše Jugoslavije, kako je kazao Ilić, bio je u funkciji sprečavanja uvođenja evra, a sada je na delu rat između dolara i evra.

- Američki stratezi su neke stvari prespavali. Oni su tokom osamdesetih i početkom devedesetih godina bili usmereni protiv Evrope i osnivanja EU, ali koliko god su bili protiv, svako je znao da će proizvod EU biti stvaranje zajedničke valute. A jedino što je Ameriku držalo kao silu je dolar kao svetska rezervna valuta. Dolar jeste skočio, ali ovaj rat će dugo da traje. Dolar je uvek jačao dok su se negde dešavali ratovi, ali sada imamo rat u Evropi i FED diže dvostruko brže referentnu kamatnu stopu nego što to radi Evropska centralna banka. Dolar uopšte nema neki veliki rast, da ne kažem da poslednjih meseci ima i pad. To samo govori o tome da dolar ima ozbiljne probleme i da će ovaj rat duže da traje – istakao je ekonomista na televiziji K1.

Ilić je ocenio da je napravljena strašna greška sa konfiskacijom imovine ruskih oligarha i ruske države.

- To je kod ostalih zemalja samo ubrzalo bežanje iz dolara. To je osnovno zbog čega se ovaj rat vodi. Gadafi je hteo da pravi afrički dinar sa podlogom u zlatu, da faktički protera dolar, pre svega. Sadam Husein je kazao da će prodavati naftu isključivo za evro, i sutradan je bukvalno portparol Stejt departmenta rekao da je cilj napada na Irak svrgavanje Sadama Huseina. Ne znamo kako će se sve završiti, verovatno će svetska ekonomija ići u pravcu stvaranja nadnacionalne valute koja će služiti za međunarodne transakcije i nadamo se da će tako biti, jer su pametni ljudi još 1946. godine to predvideli i govorili o tome. Pre svega će se o tome dogovarati azijske zemlje, a posle i afričke. Amerika će nažalost morati da se zadovolji samo sa potpunom kontrolom Evrope i ništa više od toga - dodao je on.

Rat će trajati godinama

Ilić kaže da će ovaj rat dugo trajati, čak godinama, i da će morati da se završi ili porazom Rusije ili potpunom okupacijom Ukrajine.

- I jedna i druga situacija zahteva veoma mnogo vremena. Ovaj rat nastao je i da bi se podigla inflacija i opšti nivo cena, da bi postojeći nivo novčane mase i kontrole koju finansijski sektor na Zapadu drži doveli do toga da smanje opterećenost javnih dugova velikih zemalja u odnosu na njihov bruto društveni proizvod, odnosno, da bi mogla da se nastavi dalja emisija novca, prevashodno Amerike i Evrope - kazao je Ilić.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

On je dodao da su Evropa i Amerika saveznici i da su svi ekonomski problemi, prevashodno, nastali zbog cene energenata.

- Energenti su dolazili iz Rusije. Ako imam kao saveznika Evropu, a omražanog neprijatelja Rusiju, a ja sam Amerika, šta bih ja uradio? Ja bih naterao Evropljane da puste Severni tok 2 pre nego što su uopšte razmišljali da ga puste i da tako obezbedio veću dostupnost energenata. Kada imate veću dostupnost energenata, onda je i njihova cena niža. Doveli bi do toga da Evropa kao naš saveznik ne bi imala nikakav problem, ni sa inflacijom niti problem sa cenama energenata. Vi s druge strane Rusiji koja je vaš neprijatelj onemogućavate da mnogo zarađuje zbog poskupljenja energenata. Time što ste sabotirali Severni tok napravili ste problem Evropi, a jel to vama logično ako vam je Evropa saveznik? Meni to nije logično  - rekao je Milorad Ilić u „Uranku“.

Struktura potrošnje

Kada ekonomisti kažu da je inflacija u padu, u pravu su, ali kada je reč o pojedinim zemljama, smatra Ilić.

- Veoma je teško izračunati koliko realno iznosi ta inflacija. Ja neću da kažem da ljudi koji izračunavaju inflaciju imaju lošu nameru ili da nešto falsifikuju. Samo je pitanje kako ćeš ti doći do te računice i šta će ta računica tebi da pokaže. Ne možete da poredite inflaciju u Srbiji i u Evropskoj uniji kao što to neke moje kolege umeju da rade. Nije to uvezena inflacija zbog cene energenata kako kažu, nego smo joj i mi doprineli prevashodno zbog toga što je Vlada imala pogrešne mere u smislu davanja pomoći tokom kovida. To stvarno nije bila dobra mera, naročito zato što je bila linearna, ali reći da je to uzrokovalo dodatnu inflaciju u Srbiji je potpuna budalaština. Zato što u Evropi prosečan građanin EU troši na hranu 20 - 30 procenata, a u Srbiji troši 60 procenata - dodao je ekonomista. 

S truge stane, kako je rekao ekonomista, struktura potrošnje je potpuno drugačija

- Hrana je jeftin proizvod bez obzira na to koliko se nama čini da je ona skupa. Kada se transportuje, proizvodi, distribuira, ta cena energenata i transporta mnogo opterećuje jeftine proizvode. Ukoliko bi vozili dijamante, ne bi vas zanimalo koliko košta transport, ali pošto vozite šleper koji košta 5.000 ili 10.000 evra – vas jako zanima koliko košta transport. Struktura potrošnje u EU na hranu je mala, shodno tome, i inflacija je manja, a kod nas je obrnut slučaj - objasnio je ekonomista u "Uranku".

Smanjenje inflacije

Ilić je stava da Srbija nije dobro odreagovala kada se desila situacija s energentima i da je trebalo da uvedemo akcize koje su obrnuto srazmerne u odnosu na kretanje cena energenata na svetskim berzama. 

- Dešavala se i nekoliko meseci pre nego je počeo rat u Ukrajini, a mi smo ovo trebali da uradimo deset ili 20 godina ranije. Šta da uradimo? Da uvedemo akcize koje su obrnuto srazmerne u odnosu na kretanje cena energenata na svetskim berzama. Šta to znači? U ceni goriva i energenata više od 50 odsto učestvuje država kroz akcize, porez na dodatu vrednost, i druge takse, a manje od 50 odsto uzimaju distributeri i proizvođači. Vi biste uveli akcize koje će da se kreću tako da kada skoči cena nafte na berzama, vi spuštate akcizu odmah, a ne Vlada da donosi odluku - kaže Ilić. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1

On dodaje da se to radi po automatizmu.

- Kada se desi da cena energenata padne, vi podignete akcizu i tako imate stabilne cene energenata. Na srednji rok, kao što se sada desilo, doći ćete do toga da se praktično ti plusevi i minusi iznivelišu. Sada su se manje-više cene energenata vratile na predratni nivo.  Eventualni minus koji može da se pojavi može da se reši tako što će Ministarstvo finansija da emituje recimo akcizne obveznice koje će ako nema ko da ih otkupi, da ih otkupi Narodna banka Srbije. Naplaćivaće ih u onom momentu kada akcize krenu u suprotnom pravcu - kaže Milorad Ilić.

Ekonomista kaže da ovaj potez nikako ne bi uticao na inflaciju u Srbiji.

- Imali bismo stabilne cene energeneta i shodno tome ne bismo pustili duha iz boce koji se zove „inflatorna očekivanja“. Shodno tome niko ne bi žurio da podigne cene jer mu je sve manje-više stabilno. Mi bismo imali neku inflaciju zbog drugih proizvoda koji se uvoze. Mi smo duboko uvozno zavisna zemlja, čak i poljoprivreda mora da uveze 30 do 40 odsto da bi se nešto proizvelo, isto kao i u IT sektoru. Nezavisno od toga inflacija bi bila daleko niža - smatra ekonomista.

Foto: Pixabay.com

Kolika je danas inflacija u Srbiji, to ne može niko da izračuna, kazao je Ilić u "Uranku".

- Ona zavisi od strukture potrošnje, a ona je individualna. Svaka država, razvijenije i sređenije, verovatno 20 odsto svog BDP-a rade na bazi nekog preračunavanja, "naoštre" oko i olovku. U Srbiji je to 30 ili 40 procenata. To se tačno izračuna srazmerno metodologiji koja se koristi, ali da li je to tačan podatak?  Na primer, na stan u kome živite a koji je vaš, država kalkuliše neku zamišljenu rentu i ona puta 12 meseci ulazi u BDP, bez obzira na to što vi nikome ništa ne plaćate. Zamislite broj stanova ili nekretnina koji postoji u Srbiji i sve to ulazi u BDP iako ne daju nijedan dinar. Tako se računa kako bismo mogli da se poredimo s drugim zemljama gde se mnogo više nekretnina rentira i manje je vlasnika - kaže ekonomista.

Grade se kompleksi

Prema njegovim rečima dolazimo u poziciju da se novac nije obrtao, a 10 odsto BDP-a vam vuče neka zamišljena renta koja ne postoji.

- Svi znamo da je prošle godine cena rente skočila zbog dolaska Rusa i sada ko od nas može da izračuna koliko je ta renta realno skočila? Pitanje je kako je u Nišu, u Brusu... To je jedan od razloga zašto nama BDP kao nije pao. Polovinom prošle godine gospodin Kovačević, direktor Zavoda za statistiku, je rekao da je građevinarstvo palo za 10 procenata ili 20. To što se gradi nije ništa, a palo je i tek će da pada. Građevinarstvo je veoma važno za BDP, jer uključuje mnogo drugih grana - dodaje ekonomista. 

On objašnjava da na jedan uložen dinar u građevinarstvu 12 učesnika može da zaradi ili da izgubi novac.

- Sada se grade kompleksi, veliki, i nama se čini da je to veliko, ali sa stanovišta broja stanova u odnosu na ono što bi Srbija trebalo da gradi je smešno. Veće su cene ali sa stanovišta komadnih broja stanova je manje ukupno građevinarstvo - kazao je ekonomista Milorad Ilić.

Nema tog broja stanova koji može da se izgradi da bi građevinarstvo doživelo katarzu, objasnio je Ilić i dodao da su kamatne stope otišle naviše, a poskupeli su i troškovi na kredite.

- Oni koji govore da su glavni kupci u Srbiji iz keša, a ne iz kredita su promašili temu. Zato što inicijalni novac koji dolazi iz kredita je taj koji pokreće građevinsku industriju svuda u svetu, pa i u Srbiji. Ako imate promet 7,5 milijardi na tržištu
nekretnina, a banke su dale 1,5 milijardi kredita – tih 1,5 milijardi su „zavrteli“ sve. Ako je kupac kupio stan iz kredita, a prodavac potom kao kupac izlazi na tržište, on se pojavljuje kao keš kupac. I to se tako zavrtelo bar tri puta - objasnio je Ilić i istakao da su cene stanova neopravdano skupe.

Poljoprivreda u padu

Milorad Ilić kazao je da su poljoprivreda i enegetika u padu, da su i neke grane prerađivačke industrije pale.

- I kako nam je onda porastao BDP. Pa kroz te zamišljene rente gde 6 ili 7 miliona građana živi u svojim nekretninama. Ove godine nema rasta rente, one padaju. Ako nas ne pogleda Bog oko poljoprivrede nema rasta. Građevinarstvo je u februaru ove godine već palo 10 odsto u odnosu na februar prošle godine. Veliki investitori su povukli ručnu - kaže Ilić.

Foto: RINA

Ekonomista je stava da proizvodni i uslužni kapaciteti se ne koriste dovoljno i mi treba da stimulišemo da se proizvodi više.

- NBS je mogla da uvede moratorijum na kredite na godinu dana i da olakša potrošnju, jer će se tako povećati korišćenje proizvodnih i uslužnih kapaciteta, smanjiti fiksni troškovi i omogućiti građanima da više troše novac. Banke zarađuju na moratorijumu. Kod nas banke nisu na ivici propasti zahvaljujući svom i lošem radu NBS. Potpuno su sigurne i dobro kapitalizovane. Daju nedovoljno kredita i sigurne su. Teško dobijate kredit - da biste podigli kredit u Srbiji treba da založite ženu i decu - dodaje on. 

Privreda će stalno da se batrga i da ima nedovoljnu stopu rasta.

Kada je inflacija stabilna, za Srbiju je imati rast manji od 10 odsto neoprostiv neuspeh, a mi nikada nismo dogurali ni do pet ili šest odsto.

- Mi se već 20 godina ponašamo na isti način. Vođenje ekonomske politike je isto i ove i prethodne vlasti, jedino što je Tabaković uradila je da je sprečila da banke špekulativno dižu kurs što su uredno radile do tada. Većina građana naivno misli da su banke posrednici, a to je budalaština. Banke su emiteri para u svakoj zemlji, ne narodna ili centralna banka, već poslovne banke. Svi krediti su indeksirani, a kako se kurs mrda rastu vam obaveze kao klijenta. Sva razlika ide banci kao zarada, a raniji guverneri na to nisu reagovali kako treba - objasnio je Milorad Ilić u "Uranku".

On kaže da se uveliko  govori o tome da treba da se ukine Zakon o konverziji zemljišta.

- Ne znam šta više da omogućimo investitorima? Oni i sada mnogo zarađuju. Jedan od razloga što su cene nekretnina u Srbiji toliko visoke su u previsokim zaradama investitora. Ti investitori koji su kupovali društvena preduzeća ili državna zarad građevinskog zemljišta, ulazili su u čistu špekulaciju. Konverzija je i sada besmisleno niska, na nivou 10 odsto cene zemljišta, a to je ništa. A njima je i to mnogo - kazao je Ilić, i dodao:

-  Trebalo bi da ostavimo Zakon o konverziji i da uvećamo te takse i kažemo kupcima tih firmi da država otkupi te firme od njih po ceni po koju su kupili i da poziv traje 6 meseci. Desetine milijardi vredi to zemljište. Svo to zemljište da država da PIO fondu da prodaje i tako da puni penzijski fond. Penzioneri mogu da imaju dvostruko veće penzije. Špekulanti neće zaraditi, dobiće nazad svoj novac, država neće dotirati PIO fondu, a penzioneri će imati velike penzije i više će da troše. 

 

 

Ostavite komentar

1234567890

Penzionerima treba vratiti fond koji im je država uzela za razne izgradnje od banja do fabrika i preduzeća puteva pruga i dr.

21.04.2023 23:47

1 0 Odgovori