DECA za primer i PONOS: Osmaci priredili RAZREDNOM slavlje za PAMĆENJE, "tičer Velja" sakrio SUZE radosnice

Biti nastavnik u osnovnoj školi, naročito u ovo vreme jako je izazovno i nimalo lako, a biti razredni starešina jednog odeljenja tek to sa sobom nosi brigu i odgovornost.

Đaci često čuju pohvale od svojih nastavnika, ali u selu Pranjani desio se i jedan drugačiji nesvakidašnji događaj. Učenici osmog razreda pokazali su veliku ljubav i poštovanje prema svom razrednom starešini, kada su mu priredili rođendansko iznenđanje koje će ovaj prosvetni radnik pamtiti čitavog života.

- Ostalo je da obavimo čas odeljenskog starešine i da radnu sedmicu privedemo kraju. Kada sam ušao u učiniocu video sam đake obučene u jakne, sa rančevima na leđima, a stolice podignute kao da je čas već završen. Pomalo iznenađen, spremajući se u sebi za neku neuobičajenu situaciju, od mojih đaka sam dobio jedno vrlo neobično pitanje da li bi mogli da izađemo napolje i da oni predlože lokaciju gde bismo mogli da održimo čas. Složio sam se sa predlogom, razmišljajući o čemu se radi, ne sluteći dalji razvoj situacije - rekao je za RINU nastavnik Velimir Aleksandrov.

Posle izlaska iz školske zgrade za njega je tek usledio šok jer se dvorištem prolomilo jedno gromoglasno i horski uvežbano "Srećan rođendan", a nekoliko spremnih automobila sa roditeljima je bilo na parkingu škole. Objasnili su mu da za njega imaju rođendansko iznenađenje u vidu zajedničkog ručka u obližnjem restoranu.

- Vidno zbunjen i veoma uzbuđen nisam mogao da odbijem ovakav gest i time poremetim njihove, očigledno višednevne i pažljive pripreme. Ovakvo iznenađenje se zaista retko dešava u životu, pogotovo u današnje vreme - ispričao je ponosni odeljenjski starešina Aleksandrov.

U restoranu ga je dočekao postavljen sto za jedanaest osoba sa savršenim rođendanskim dekoracijama.Vedra i nasmejana lica učenika, prijatno ćaskanje i evociranje lepih uspomena iz proteklih godina zajedničkog druženja. Ono što ga je dodatno raznežilo jeste da su učenici sav protokol uvežbavali i prethodnih dana. Morao je da ih pita kako su došli na ovu ideju i ko je mozak operacije.

- Sve su mi u potpunosti priznali i izneli svoje pripreme do najsitnijih detalja, priznajući da su morali da angažuju i neke "saveznike" iz nastavničkih redova, aludirajući pre svega na nastavnicu istorije Jelenu, moju suprugu, koja je uspela da sve vešto prikrije i nabavi im i rođendansku tortu i svećice bez moga znanja. Dolazimo do svečanog čina duvanja rođendanskih svećica, pevanja rođendanske pesmice i degustacije torte na kojoj sa namerom stoji ćirilični natpis "Tičer Veljo". Tako me u poslednje vreme oslovljavaju iz milošte neki od učenika, iako nisam nastavnik engleskog jezika nego geografije, ali to su neke naše interne stvarčice. Jedva sam uspeo da sakrijem suze radosnice, koje se pojavljuju u krajevima očiju, pokušavajući da zadržim svoj karakterističan stav i ton, po kome sam njima prepoznatljiv - kaže tičer Veljo.

Posle ručka, đaci su sa svojim omiljenim nastavnikom prošetali pored Čemernice i obišli turistički kompleks gde su ćaskali i šalili se. U dogovoreno vreme roditelji su se stvorili i razvezli decu kućama sa predlogom da se ovo druženje mora ponoviti.

- Pristigavši kući, pun lepih utisaka i još uvek iznenađen i uzbuđen svim dešavanjima, na roditeljsku Viber grupu sam uputio samo jednu poruku, jer zaista nisam mogao u tom trenutku da izaberem reči, kojima bih izrazio zahvalnost, znajući da ipak iza svega najviše stoji njihova svesrdna podrška: "Od srca vam hvala za jedan od mojih najlepše provedenih rođendana u dosadašnjem životu! Ne bojim se za ovu našu decu, jer su već postali pravi ljudi, puni odgovornosti i zdravih pogleda na svet oko njih!"

- Neka nam budu živi i zdravi i neka ih sreća prati na svakom koraku u daljem životu i radu! - ponosno ističe Aleksandrov.

 

 

Ostavite komentar