Selo Koviona je RAJ NA ZEMLJI nadomak Beograda, ali ima i jedan "MALI" PROBLEM - tamo vlada ZAKON JAČEG

Najviša i najlepša kota između Avale i Kosmaja – Koviona, nalazi se nadomak Beograda. Na samo tridesetak kilometara od centra grada, u stoletnoj bagremovoj šumi, na Parcanskom visu, u blizini Trešnje, a između Ripnja i Ralje, Koviona je oaza svežeg vazduha, uz bogatstvo flore i faune.

Nazvati ovo samo "vikend naseljem" bilo bi pogrdno – sve je više onih koji su pobegli od gradske vreve i tu žive, a i onih koji su vremešniji  i zaslužno otilši u penziju koji tu borave i po devet meseci godišnje, sve dok ih duboki sneg na kratko ne vrati u uzavreli, bučni grad.

Poslednjih godina, a posebno tokom i posle pandemije, Koviona je postala sigurno utočište i spas starosedeocima, kao i sve većem broju "pridošlica" željnih svežeg vazduha, mira, tišine.

Ali, među novim stanovnicima Kovione, sve je veći broj onih koji su ovu zelenu oazu rešili da unovče. Sve je veći broj luksuznih kuća sa bazenima – namenjenim za iznajmljivanje na dan. I sve bi bilo u redu da oni koji izdaju kuće, kao i zakupci znaju za bilo kakav red (čast izuzecima) i da svojim nekulturnim, egoističnim ponašanjem ne urušavaju sinergiju ove energetske tačke i ljudi. Da se poštuje kućni red, ali iznad svega – priroda.

Kućni red podrazumevao bi – veselje vremenski ograničeno, sa posebnim akcentom na kontrolu buke. Dakle – svako u svom okviru ima pravo da radi šta želi sa svojim imetkom, ali to ne sme uznemiravati okolinu. Ali, to na Kovioni već duže vreme nije slučaj.

Jedan od primera su vlasnici kuća u podradarskom delu Kovione koji se već nekoliko godina suočavaju sa terorom buke koja dopire iz iznajmljenih kuća. Neretko po celi dan i celu noć.

I tužno je što se sa ovom pošati neuspešno bore i policijske patrole, koje reaguju na vapaj roditelja čija deca duboko u noć ne mogu sa zaspu ili onih (čak više od 80 godina) koji su saterani da se od preglasne muzike i vike sakriju u kuće zatvorenih vrata i prozora. Vrh nepoštovanja ljudi i sistema je kada policijska patrola opomene i ode – muzika se pušta još jače.

Još jedan primer: komšije su uporno prijaviljivale jednog od vlasnika, postoji pet prekršajnih prijava, ali već devet meseci se ništa ne događa - očekuju se parnice. U međuvremenu, muzika je sve glasnija, gosti sve agresivniji u remećenu javnog reda i mira, a stanovnici Kovione (a i šire) – sve očajniji.

Još uvek većina Kovionaca su treća generacija vlasnika kuća koji žive decenijama u skladu sa prirodnom i komšijama i bez ideje su da pristanu na "zakon jačeg". Da li je rešenje pristati na teror bukom ili možda otići, ostaviti očevinu i dedovinu i sakriti se u još dublju šumu, dok ne dođu i tu? Gde je rešenje, bolje rečeno – spas?

Ostavite komentar