Ugledni profesor ocenjuje: Ista stvar bila je OKIDAČ za oba MASAKRA, a šta je "NARCISTIČKA TRAUMA"?

Masovne ubice Kosta i Uroš, u trenutku krvavog pira bili su uračunljivi, proračunati i prefrigani, a ne duševno bolesni, smatra ugledni profesor dr Radoslav Svičević.

On je u emisiji "Uranak" na K1 televiziji objasnio i termin "narcistička trauma" kao okidač za sve što se desilo prethodne nedelje. Ali, da bi se govorilo o ovom pojmu, kaže, neophodno je najpre objasniti šta je narcizam.

- Narcizam je vezan za ime mitološke ličnosti Narcisa, iz grčke mitologije, koji je bio zaokupljen svojom lepotom toliko da je isključio komunikaciju sa okolinom u bilo kakvom kontaktu, od emocionalnog do socijalnog. Zbog toga ga je boginja Nemezes, koja je bila zaštitnica zla, osudila na prokletstvo, pri čemu je posebno ukazala na jednu njegovu karakternu osobinu - da ljubavnik bez srca zaslužuje posebnu kaznu. Samim tim se želelo ukazati da osobe koje se mogu podvesti pod pojam narcizma imaju svoju specifičnu karakteristiku, a ona je izražena u tome da je previše zaokupljena svojom ličnosti i da živi u svome svetu, pri čemu se neguje osećaj destruktivnosti i otežanog prihvatanja socijalnih normi - kazao je u "Uranku" profesor Svičević. 

Narcisoidna ličnost

Na pitanje da li se narcizam prepoznaje, vidi i da li se može sakriti, profesor Svičević je odgovario da se u postupku psihološke obrade može eventualno zapaziti ta osobina.

- Međutim, ima jedno pravilo, a to je da poremećaj, pa na kraju krajeva i dijagnozu, pre lekara i psihologa postavlja okolina. Karakteristika narcisoidne osobe ogleda se u tome da dosta čini da maskira svoj karakter. U ovome smislu teško je to prepoznati, pogotovo ako se, u konkretnom slučaju, ima u vidu da se radi o osobi u mlađem starosnom uzrastu od nepunih 14 godina, odnosno u vremenskoj dobi kada još uvek traje proces odrastanja i sazrevanja, i kad se sve da objasniti pubertetom, odnosno adolescencijom. Što u suštini i jeste slučaj, jer pubertet predstavlja disharmoniju organizma, tokom koje hormoni bujaju – objasnio je Svičević. 

 

On je pokušao i da objasni da li je porodica ta koja je mogla da primeti bitnu promenu, bez obzira na to što je dečak u pubertetu, i da li postoji agresija neke vrste koja se ispoljava kod narcizma.

- Narcisoidna ličnost sama po sebi generiše destrukciju, a destrukcija je veći nivo pojma u okviru pojma agresivnosti. S druge strane, agresivnost je i uslov bez kog nema života. Sama po sebi, agresivnost služi opstanku, ali u meri u kojoj je to tolerantno i prilagodljivo nekim socijalnim normama - dodao je profesor. 

Formiranje karaktera

Narcisoidna ličnost je preosetljiva i istovremeno lomljiva, a prema Svičevićevim rečima, neka osoba, iako nema nikakvog razloga, na mali i beznačajan događaj reaguje izuzetno burno.

-  Šta raditi sa osobom, koja ima 13 godina i nema formiranu psihološku ličnost. Mi smo sada dovedeni u šizofrenu situaciju, a rascep je između zakonske odredbe i dela koje je učinjeno. Jer zakonska odredba je formalizovana tako da ovaj momak nije kriv, nema krivične odgovornosti. S druge strane, imate delo koje je takvo da je mala stvar reći da to može da počini najteži duševni bolesnik. Ima mnogo ljudi sa šizofrenijom, i oni čine neka dela, ali na tako malom uzrastu nije zabeleženo. Ali opet sve podvodimo pod karakter. Ima mnogo različitih karaktera i svi živimo sa određenim karakterom. Sam pojam karakter odnosi se na nešto što je urezano. To su temelji ličnosti na kojima počiva sve ostalo i nadograđuju se. Ostaje pitanje šta utiče na formiranje određenog karaktera. Sada se u ceo sistem objašnjavanja konkretnog slučaja može uvesti i uloga porodice - kazao je dr Svičević. 

Na pitanje da li misli da su njegovi roditelji znali da sa Kostom nešto nije u redu, prof. Svičević je u "Uranku" na K1 televiziji odgovorio: 

- Siguran sam da nisu znali. Na čemu zasnivam tu sigurnost? Postoje različiti tipovi roditelja u odnosu na svoju decu. Postoji grupa roditelja koja se označava kao "agresivni i osećajno hladni“. Karakteristika takvih roditelja je da se iz njihovog odnosa po principu identifikacije kao osnovnog mehanizma u razvoju ličnosti takvo ponašanje prenosi i na decu. Ako su u konkretnom slučaju roditelji bili agresivni i u svojim osećajima hladni, oni nisu mogli da primete da se nešto dešava, jer i sami imaju tu osobinu. Međutim, roditelji imaju svoju konstruktivnu mogućnost da sve to manifestuju kroz neke druge procese ličnog življenja, međusobnih ličnih porodičnih odnosa, da kompenzuju svoje nedostatke na druge, kreativne načine. 

Profesor je dodao i da su narcisoidne ličnosti emotivne isključivo prema sebi.

- Kolko sam uspeo da pratim, ipak je on razumno pozvao policiju, u komunikaciji sa policijom jasno rekao o čemu se radi, i ponašao se posle kao osoba koja uživa u delu koje je uradila - dodao je on. 

Spisak i rukopis

S obzirom na to da mu je uža specijalnost u okviru veštačenja psihofizičko stanje u vreme pisanja, profesor Svičević je na osnovu analize spiska osoba koji je Kosta napisao, objasnio da se na tom spisku, prvo, zapaža precrtavanje jedne od osoba.

- To ukazuje na razuman, racionalni pristup, a racionalan pristup podrazumeva analizu nečega što je urađeno i što je napisano. Drugo, iz celog tog spiska, zapaža se da su sva slova zasebno pisana. To govori da se uživeo u situaciju koju je već zamislio i odredio da treba da se desi. Kada kažem uživeo u situaciju, mislim na to da je on imao slikovnu predstavu dok je pisao. Imao je slikovnu predstavu šta će da bude i u toj situaciji on je nalazio svoje zadovoljstvo - objasnio je. 

Na pitanje da li Kosta sada pati, da li mu je žao njegovih drugova, da li pati za majkom i ocem, profesor ističe: 

- Ne. Ne pati ni za slobodom. Izgleda paradoksalno, čudno, neobično, ali on je jedna narcisoidna ljuštura zatvorena u sebe i u svoje predstave u kojima živi, u svetu zamišljenih predstava. Sad se nešto može i psihologizirati, u smislu da to predstavlja neki simbolični bunt i osvetu i prema roditeljima, jer se u ovom slučaju može raditi, što ne mogu tvrditi jer ne poznajem dovoljno dobro, o tipu roditelja agresivnih i osećajno hladnih osoba. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1

Roditelji koji su danas gostovali na K1 televiziji bili su u strahu da će Kosta jednog dana izaći. Ne uskoro, ali u nekom narednom vremenskom periodu. On svoj spisak nije dovršio i ta deca, koja se na tom spisku nalaze, se plaše.

Profesor Svičević ističe da su roditelji u pravu.

- Razumljiv mi je strah roditelja. Asocirali ste me na jedan konkretan, lični problem. Ja imam dva unuka. Jedan ide u IV, jedan u V razred. Moj sin je bio na sahrani devojčice njegovog kolege advokata, i pod jakim emocionalnim stresom celog tog događaja patnje roditelja i kolektivne patnje ljudi na toj sahrani, imao stresnu reakciju, a ona se odrazila na njegovu decu, jer je iz straha zabranio deci da idu u školu. Ja sam njemu morao da različitim rečima i gestikulacijom kažem da će se strah koji on ima, ako duže potraje, sigurno preneti i na decu, što je jedan od zakona psihološkog funkcionisanja. I deca su danas otišla u školu, što je dobro - objasnio je profeor, i dodao: 

- Kada ilustrujem ovaj događaj kažem: Gde je odsutan Bog, tu đavo radi svoja posla. Pod tim podrazumevam da je došlo do značajnog odstupanja, greški u vaspitanju, u odnosu, gde pogotovo dominira prezaštićeni tip ličnosti koja je izuzetno sama po sebi opasna. 

 

 

 

Ostavite komentar