VAŽNE INFORMACIJE za građane koji žele da predaju ORUŽJE: Kakve će biti NOVE MERE i kada stupaju na snaga?

Posle dve tragedije u Srbiji u kojima je u samo dva dana ubijeno 17 ljudi, Vlada Srbije pozvala je građane da predaju nelegalno oružje koje poseduju, za šta neće snositi nikakvu odgovornost, ali, ako to učine do 8. juna.

Počevši od 8. maja, pa do 8. juna svi građani koji poseduju neregistrovano oružje treba da ga predaju u bilo kojoj policijskoj stanici u Srbiji. Tokom tog perioda građani koji predaju neregistrovano oružje neće krivično odgovarati, niti snositi bilo kakve posledice, a ne moraju dokazivati ni poreklo oružja, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Kazne i zatvor

Međutim, građani se pitaju hoće li biti kazni za ilegalno oružje do 8. juna. 

- Treba videti da li se to odnosi na delo gde je oružje pronađeno pre nego što je ova odluka Vlade Srbije objavljena, jer se nekad dešava da prođe određeno vreme od momenta podnošenja prijave pa do sprovođenja istrage. Dakle, ako je oružje nađeno u periodu od kad je Vlada donela ovu odluku pa, recimo dok taj rok ne istekne, po meni ne bi bilo elementa ovog krivičnog dela - kaže za Blic Aleksandar Cvejić, advokat.

U takvom slučaju istraga se neće voditi, odnosno biće obustavljena, jer nedostaje element protivpravnosti u tom momentu.

- Međutim, ko je već osuđivan za nešto, posebno za delo sa elementom nasilja, i da mu pronađu nelegalno oružje sada, to je sigurni pritvor. Sad je dobra prilika da se svi otarase ovog nepotrebnog oružja koje imaju u kućama. Bolje je to uraditi nego da rizikujete da o tome razmišljate u zatvoru - upozorava advokat.

Kako kaže, građani mogu i sedmog juna da odu da vrate nelegalno oružje i neće snositi nikakvu odgovornost.

- Ko želi da preda oružje on to već radi sada, neće čekati poslednji trenutak. Takođe se može desiti da policija ima nalog za pretres stana zbog nekog drugog dela, droge ili bilo čega, pa nađe i oružje. Teoretski gledano, do 8. juna moguće je samo krivično goniti za drogu, ali ne za oružje - objašnjava Cvejić.

Za ovo vreme pokazalo se i da ljudi ne znaju kako da vrate oružje. 

Foto: MUP RS

Upozorava na to da ljudima nije dobro objašnjenja procedura vraćanja oružja u ilegalnom posedu, jer, kaže takvo oružje se ne može slobodno nositi sa sobom.

- Neovlašćeno držanje oružja je lakše krivično delo od neovlašćenog nošenja oružja. Otkud će policija da zna zbog čega ste vi negde pošli sa tim oružjem, pa i da imate dozvolu za posedovanje. Da li ću ja da pljačkam banku ili da vratim pištolje to se ne zna, i to je problem. Dodatno, tu ima raznog oružja, nema samo običnih pištolja, već i dosta ozbiljnijeg i razornijeg oružja. Zbog toga ne bi ljudi smeli da se šetaju sa oružjem - kaže Cvejić.

Kako kaže, ljudi ne smeju da nagađaju sami na koji način da vrate oružje.

- Ako imaju nelegalno oružje kod kuće, građani ne bi smeli ni da ga nose do policijske stanice da ga predaju. Svakome ko želi da preda nelegalno oružje savetujem da pozove policiju da dođu po njega, ili da građani odu u policiju, prijavi da ima nelegalno oružje. U tom slučaju najbolje je da ostane pismeni trag. To je jedini način na koji bi to smelo da se radi. Na svaki dugi način ljudi su u riziku - kaže Cvejić.

Osvrnuo se na to da država od 8. juna planira da uvede rigorozne kazne za nelegalno držanje oružja i da će minimalna kazna zatvora biti dve godine.

- Moglo bi možda se eventualno ublaži do šest meseci. Ali svakako je siguran zatvor, nema uslova, nema nikakve olakšice. Ja se ne bih baš igrao sa držanjem nelegalnog oružja ako dođe do te promene u Zakonu. Opasno je nelegalno oružje imati kod sebe, posebno je opasno ako ste već za nešto osuđivani - napominje.

Nasleđeno oružje

Milica Lovrić, advokat kaže za Blic da kada premine član porodice koji je imao dozvolu za oružje, u ostavinskoj raspravi se utvrđuje ko će postati naslednik.

- U slučaju da umre lice koje je imalo, recimo, oružje, njegov naslednih je u obavezi da u roku od 45 dana od smrti lica, bez obzira kada je održana ostavina da obavesti MUP o tome. Notar uvek pozove i pita naslednike šta je ta osoba imala od pokretne i nepokretne imovine. U pokretnu imovinu spadaju recimo oružje, pištolj, puška. Dešava se da naslednici nemaju saznanja o tome da li je ostavilac posedovao neko oružje, ali ako imaju dužni su da to i prijave - govori ona.

Foto: Tanjug/AP Photo/Seth Perlman

Napominje da može da se desi da je ostavina gotova i da posle godinu dana ljudi u kući pronađu oružje. Tada se o tome obaveštava MUP i radi se dopuna ostavinskog postupka.

Objasnila je i da oružje ne može da nasledi lice koje za to nema dozvolu.

- Dešava se da naslednik hoće da ostavi to oružje da im stoji u kući kao eksponat, uspomena. U tom slučaju imaju pravo da traže da se iz tog oružja izvadi udarna igla i to oružje više ne može da bude upotrebljeno. To je tada trofejno oružje i ima sentimentalnu vrednost - kaže Lovrić za "Blic".

Objašnjava da se u tom slučaju ne plaća godišnji porez jer je to trofejno oružje i ne može da bude upotrebljeno. Prethodno je, kaže, neophodno dobiti potvrdu od MUP-a da je udarna igla iz oružja izvađena i to dostaviti potvrdu Poreskoj upravi.

Porez na oružje

Lovrić priča za Blic da se za svaki komad legalnog oružja, onog za koji se ima dozvola državi plaća porez koji varira od vrste oružja.

- Iznos koji se na godišnjem nivou plaća za držanje pištolja konkretno je 3.500 dinara po komadu. To dakle znači da će osoba koja ima dva pištolja plaćati 7.000 dinara godišnje. Dok bi porez za držanje i nošenje oružja godišnje iznosio otprilike od 6.000 dinara pa naviše. U slučaju da neko ima pušku, on će plaćati porez više jer to je oružje jače razorne snage - kaže ona.

Podseća na to da se porez na oružje ne plaća ako je udarna igla onesposobljena, te da se to radi u policiji i potom o tome obaveštava Poreska uprava.

Nasleđeno oružje

Lovrić kaže da nije retkost da je maloletnik naslednik nekog oružja, ali da je tada procedura drugačija od one kada je naslednik punoletan

- Tada se to oružje čuva do njegovog punoletstva u policiji. Ako ipak odluči da zadrži oružje, onda je u obavezi da u roku od šest meseci od dana sticanja nasledstva, u ovom slučaju oružja, podnese zahtev radi izdavanja oružanog lista, kako bi se to oružje registrovalo. Druga opcija je da to oružje otuđi, odnosno da ga MUP onesposobi vađenjem udarne igle - govori ona, ona i dodaje:

- Može recimo da se desi da vlasnik primeti da mu nema oružja. U tom slučaju, ako je vlasnik registrovan i ima dozvolu za držanje i nošenje, on je u obavezi da u roku od 24 sata obavesti nadležni organ, u ovom slučaju MUP, da im kaže da je njemu oružje nestalo. Ako policija u nekom momentu nađe to oružje, ona će to oružje da vrati vlasniku i tu je sve u redu. Stvar se komplikuje, ako bi se utvrdilo da je tim oružjem izvršeno neko klinično delo i u tom slučaju se ono naravno neće vratiti, jer je to predmet izvršenja krivičnog dela i to se oduzima.

Rigorozne kazne

Kako Lovrić objašnjava, prema aktuelnom Zakonu kazna za nelegalno držanje oružja kreće se od 20 do 150 hiljada dinara ili kazna zatvora do 60 dana, ali da novi nacrt Zakona predviđa samo kazne zatvora.

- Sada će kazne biti mnogo rigoroznije. Tako je prema nacrtu novog zakona predviđena kazna od jedne godine, pa do osam godina za lice koje ima dozvolu za oružje, ali koje neovlašćeno nabavlja, prepravlja i stavlja u promet vatreno oružje. Može da se desi da to isto lice stavlja u promet ono oružje za koje ne može da bude dobijena dozvola, i ono još gore, kaznom od 2 do 12 godina. Onaj ko stavlja u promet veću količinu takvog oružja koja imaju jaču razvojnu snagu od, recimo pištolja, pa neka to bude i obična puška, on će da se kazni sa kaznom od 5 do 15 godina zatvora. Istom kaznom, od 5 do 15 godina kazniće se lice koje stavlja u promet oružje za koje ni on nema dozvolu nadležnog organa - govori ona.

Podseća da dozvola za nošenje oružja važi samo za jedan oružani list, odnosno samo za jedan komad oružja na koji se odnosi.

- To znači da neko ko ima na primer pet komada oružja mora pet puta da ide na proveru za dobijanje dozvole za nošenje oružja. Takođe dozvola za nošenje oružja je vremenski ograničena i važi pet godina. Koliko sam ja upućena na svakih pet godina mora da se radi nov lekarski pregled i da se utvrdi da li će se ta dozvola produžiti ili ne - zaključuje Lovrić za "Blic".

Podsetimo, predaja oružja već je ranije u nekoliko navrata bila organizovana u Srbiji, a poslednja ovakva akcija sprovedena je tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije korona virusa, od 16. marta do 16. juna 2020. godine. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u akcijama prikupljanja nelegalnog oružja od 2003. do 2017. godine predato je 101.283 komada oružja i 2.517.520 komada municije.

Kada je u pitanju najnovija akcija prikupljanja ilegalnog oružja, koja traje do 8. juna, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije saopštio je da je do sada prikupljeno više od 13.300 komada oružja i više od 2.000 bombi i eksplozivnih naprava.

 

 

Ostavite komentar