Vesti > Srbija

Kako da nam DECA ne PROVEDU ceo RASPUST na TELEFONU: Roditelji, nije lako, ALI je MOGUĆE

Korišćenje društvenih mreža samo po sebi nije negativno, ali u Srbiji svaki treći učenik je doživeo neku vrstu nasilja na internetu

Izvor: K1info/blic.rs

11/06/2023 > 10:01

podeli vest:

Kako da nam DECA ne PROVEDU ceo RASPUST na TELEFONU: Roditelji, nije lako, ALI je MOGUĆE
Foto: Freepik.com


Za pojedince je počeo letnji raspust i kada pomislimo koliko su društvene mreže uzele maha, glavno pitanje jeste kako da deca ne provedu slobodno vreme na mobilnom telefonu. U okviru 20. po redu Svetskog kongresa pedijatrijske i adolescentne ginekologije govorila je i prof. dr Milica Pejović Milovančević, dečji i adolescentni psihijatar i direktorka Instituta za mentalno zdravlje, o opasnostima od zavisnosti od društvenih mreža po decu i adolescente.

Naime, pomenula je studiju iz 2020. godine u kojoj je otkriveno kom sadržaju na internetu su više skloni dečaci, a kom devojčice, kao i kakve posledice ima konzumacija i prekomerno korišćenje društvenih mreža. Psiholog Snežana Mrvić, sa Instituta za mentalno zdravlje otkrila na koji način možemo razgovarati sa decom kako ne bi ceo letnji raspust provela na telefonu.

- Važno je da napomenemo da se društvene mreže razlikuju od ostalih platformi na internetu i da se karakteristične po njihovoj masovnoj upotrebi, kao i po tome što dozvoljavaju kreiranje sadržaja i najvažnije, daju slobodu ljudima koji nemaju formalno znanje o masovnim medijima da pružaju neke informacije koje nisu proverene - rekla je prof. dr Pejović Milovančević, direktorka Instituta za mentalno zdravlje.

Ona dodaje da dolescenti provode puno vremena na društvenim mrežama, jer je to jedan od načina socijalizacije sa vršnjacima, dok studenti provode vreme na brojnim drugim digitalnim platformama.

Ona ističe da je u Srbiji nedavno sprovedeno istraživanje na grupi dece od devet do 17 godina i rezultati pokazuju da na internetu provode više od tri sata dnevno. Što je dete starije, to je veći prosečan broj sati provedenih online, a ide čak do četiri i po sata na dan. Takođe, od godina zavisi i kako to vreme provode.

- Kada govorimo o razlikama između rodova, istraživanje je pokazalo nekoliko razlika u korišćenju društvenih mreža u ovoj grupi. Tokom 2020. godine je Snapchat bila najviše korišćena aplikacija među devojčicama, dok su You Tube koristili češće dečaci - rekla je prof. dr Pejović Milovančević.

Foto: Freepik.com

 

Adolescentkinje provode više vremena online u odnosu na dečake svojih godina, ali se može reći da je ponašanje dečaka na mrežama rizičnije.

- Izloženiji su različitim fenomenima na društvenim mrežama, agresivnom i nasilnom ponašanju. Ono što se tu pojavljuje kao problem je činjenica da je dalji sadržaj koji se na mrežama nudi, povezan sa sadržajem koji je tinejdžer konzumirao pre toga - rekla je ona.

Profesorka dalje navodi da je u Srbiji svaki treći učenik doživeo neku vrstu nasilja na internetu. Najčešći tip digitalnog nasilja koji su učenici prijavljivali je dobijanje pogrdnih ili kriptičnih poruka na račun zdravlja ili fizičkog izgleda.

- Uzimajući u obzir da su ti mladi ljudi izloženi reklamama i slikama koje su "manipulisane", odnosno prepravljene tako da prikazuju lepši izgled, i da su tinejdžeri najčešće već na neki način nezadovoljni svojim izgledom i telom, ovo je tema čiji potencijal za povređivanje putem društvenih mreža raste. Nerealna očekivanja mogu imati negativne posledice poput povećanja rizika od poremećaja u ishrani - rekla je ona.

Naglašava da korišćenje društvenih mreža samo po sebi nije negativno.

Kada govori o zavisnosti od društvenih mreža, profesorka Milovančević navodi da postoje simptomi koji treba da nam budu alarm ako ih primetimo kod dece, a to su tišina, promene raspoloženja, netolerancija, apstinencijalna kriza, razdražljivost.

Savet za roditelje tokom letnjeg raspusta

Snežana Mrvić, psiholog sa Instituta za mentalno zdravlje dala je savet svim roditelja koji tokom letnjeg raspusta svoje dece rade, kako da im pomognu da ne provode sve svoje slobodno vreme na telefonima.

Foto: Freepik.com

 

- Kraj školske godine predstavlja završetak jednog ciklusa u životu svakog deteta. Kao što razvojne faze nose različite blagodeti i frustracije, tako i završetak razreda predstavlja radost, ali i izazov u životu i dece i roditelja, te shodno tome početak raspusta je suštinski radostan događaj za većinu dece. Zapravo, slobodno vreme i odmor od većine aktivnosti je neophodno za razvoj dece - rekla je ona i dodala:

- Ove godine kao što je poznato raspust je počeo tri nedelje ranije od planiranog i stoga će deca ovog leta imati više slobodnog vremena. Mnogi roditelji, bez obzira koliko su srećni što su njihovi đaci uspešno završili još jednu godinu, svesni su da će njihova deca mnogo više vremena provesti na ekranima, a posebno su zabrinuti oni koji rade i koji će morati da ostavljaju decu samu najmanje 8 sati dnevno.

Psiholog kaže da brojna istaživanja pokazuju da su deca, posebno osnovci, mnogo više izloženi upotrebi telefona, tableta i kompjutera za vreme raspusta nego tokom školske godine, kao i to da se hrane mnogo nezdravije.

- Za roditelje je važno da koliko toliko održe strukturu vremena svoje dece. To ne znači nužno da deca za vreme raspusta i dalje imaju obaveza na pretek, već da imaju bilo kakav plan i raspored svojih aktivnosti, jer tad će i deca, a i roditelji imati nekako bolji doživljaj kontrole. Sat vremena čitanja dnevno može doprineti da se vokabular dece obogati, da se njihov kapacitet za imaginaciju razvija - rekla je ona.

Roditelji bi trebalo da se uključe u mnoge aktivnosti zajedno sa decom, što jeste teško za zaposlene roditelje, ali posle radnog vremena bi bilo lepo da zajedno prošetaju, odu u muzej, u bioskop.

- Ograničiti vreme na ekranima, suština je da se održi rutina, jer škola je ta koja deci daje, strukturu, a struktura je važna u održavanju kohezije. Naravno, potrebno je da se deci dozvoli da uživaju u raspustu, istovremeno potencijrajući da učenje i sticanje znanja nikada ne prestaje, jer je učenje ključni marker bogatstva našeg i intelektualnog i emocionalnog života. Znanje nas štiti i mentalno jača - rekla je ona.

 

Ostavite komentar