SRBIJA raste, DECE ima SVE VIŠE: Ovo je uspelo SAMO nama u REGIONU, ali cilj je DALEKO

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, izjavila je da je zaustavljen trend negativnog prirodnog priraštaja, da nam raste stopa fertiliteta i da nas je sve više.

- Ono što nas je posebno obradovalo je da je značajno povećan broj provorođene dece, za 660 više u odnosu na prošlu godinu. To se nije dogodilo od osamdesetih godina prošlog veka. To nam je značajna pokazatelj ne samo prostog broja porasta novoređene dece, nego da i ukupan broj parova i žena u generativnom periodu je sve veći u našoj zemlji - rekla je Kisićeva Tanjugu, komentarišući činjenicu da je Srbija jedina zemlja u regionu kojoj je pošlo za rukom da zaustavi pad broja novoređene dece.

To nam, ističe, direktno i indirektno govori da sve manje ljudi odlazi iz naše zemlje, da se vraćaju i da žele ovde da osnuju svoje porodice. 

- Kada smo 2019. videli da je stopa nataliteta iznad 1,5 bili smo jako srećni, a sada je ta vrednost 1,63. Međutim, to je još uvek daleko od odličnih rezultata, jer je za prostu reprodukciju potrebna stopa nataliteta od 2,1. To znači da bi se održao broj koliko nas je sada, potrebno je da u proseku da jedan par ima najmanje dvoje dece - naglašava ministarka. 

Dodaje da, nažalost, preko 50 odsto parova u našoj zemlji ima jedno dete, ali da se sada taj trend lagano menja. 

Naglašava, kada je u pitanju roditeljski dodatak, da je nikada veća i snažnija finansijska podrška države porodicama sa decom i da se svake godine u te svrhe izdvaja 87 mililjardi dinara.

- To nije nikakva socijalna pomoć, već je to podrška koju dobijaju svi parovi i roditelji koji dobiju prvo, drugo, treće i i četvrto dete. Kao što smo čuli od našeg predsednika, takva sistemska podrška se planira i za peto i šesto dete -  ističe Kisićeva.

Navodi da je za treće dete finansijska podrška u ukupnoj vrednosti od 2.070.000 dinara, a za četvrto 2.922.000 što bi značilo da oni koji dobiju četvrto dete 10 godina u svakog meseca dobijaju preko 24.000 dinara. 

- Finansijska podrška jeste jako bitna, ali nije odlučujuća. To je samo jedna od mera podrške. Prošle godine smo promenili i proširili starosnu granicu za vantelesnu oplodnju sa 43 na 45 godina. Sada imamo potpomognutu oplodnju sa doniranim reproduktivnim materijalom i već prve žene su ostale u drugom stanju na takav način - ističe Kisić. 

Kada se pogleda uzrastna struktura žena koje su se odlučile da rađaju decu, ministarka kaže da je sve veći broj žena koje su starije od 35 godina. 

- Sigurno je da su različite mere dale različite efekte u različitim uzrasnim grupama, ali sve zajedno su dovele do toga da je najzad zaustavljen negativni trend i da se nadamo da ćemo već u narednim mesecima, a sigurno u narednim godinama, beležiti sve veći porast nataliteta - poručuje Kisićeva.

Ona dodaje da je za njeno Ministarstvo jako bitna saradnja sa lokalnim samoupravama.

- To je pitanje svih nas koje nas ujedinjuje. Mismo gotovo polovinu našeg budžeta odlučili da raspodelimo na lokalne samouprave, koje takođe značajan deo svog budžeta usmeravaju na pronatalitetnu politiku. Pre dve nedelje smo potpisali ugovore sa 52 lokalne samouprave i tom prilikom mi smo izdvojili 400 miliona -  istakla je Kisićeva. 

Jedna od tih lokalnih samouprava je Zemun, koju je posetila, i koji je odlučio da ta sredstva iskoristi za pakete dobrodošlice za sve nove Zemunce i Zemunke i projekat se zove "Bebo, dobrodošla u Zemun". 

Povodom uvođenja besplatnog testiranja novorođenčadi na spinalnu mišićnu atrofiju, Kisićeva kaže da su takve mere pokazatelj jačine našeg zdravstvenog sistema i ekonomske stabilnosti naše zemlje.

- To nije prvi skrining test koji se uvodi za novorođenu decu. Prošlo je više decenija od kako je uveden test za fenilketonuriju. To je test koji pokazujue da li dete ima određeni enzimski deficit. Jer ako se to ne otkrije, nakon nekog vremena, nastupa mentalna retardacija, a ako se otkrije na vreme, samo odgovarajućim dijetetskim režimom, dete se potpuno normalno razvija u potpuno normalan kognitivni razvoj - kaže ministarka. 

Dodaje da, kada je u pitanju spinalna mišićna atrofija, imamo priliku da već u prvim danima života otkrijemo da li postoji određena anomalija i što se pre ona otkrije, to se pre može ne samo lečiti, nego i preventirati da nastanu tegobe koje mogu i te kako da ugroze kvalitet života.    

- To znači da se može da se deluje na vreme i da možemo da omogućimo da ta deca imaju zdravo detinjstvo i kvalitetan život - poručila je Kisićeva.

Ostavite komentar