Od početka godine USVOJENO SAMO 30 DECE: Više od 290 mališana ČEKA na svoje USVOJITELJE

U Srbiji je od početka ove godine usvojeno 30-oro dece, od kojih je petoro dato na međunarodno usvajanje, a uslove za trenutno ispunjava 293 deteta, rekao je Stevan Popović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Popović je naveo da je kod 747 parova i pojedinaca postoji  podobnost za usvajanje, koju utvrđuje Centar za socijalni rad, a obavezni kriterijumi koje moraju da zadovolje su da su zdravi, da imaju redovne prihode, da mogu da prilagode porodičnu dinamiku novom članu, kao i da nisu osuđivani.

Centar za socijalni rad utvrđuje i da li dete ispunjava uslove za usvajanje, a kriterijum je da je ostalo bez roditeljskog i porodičnog staranja, što znači da među bliskim srodnicima deteta nema nikoga ko bi ga prihvatio, i u tom slučaju se traži usvojiteljska porodica.

Kada je reč o pravima bioloških roditelja u odnosu na usvojeno dete, Popović objašnjava da od trenutka usvajanja, prema Porodičnom zakonu, prestaju sve obaveze i prava roditelja u odnosu na dete i obratno.

- Biološki roditelji nemaju pravo da tragaju za detetom i da znaju gde se ono nalazi - rekao je on.

Popović napominje da se odnos sa biološkom porodicom može obnoviti kada dete napuni 15, odnosno 18 godina, dodajući da tada može da zatraži podatke o biološkim roditeljima od Centra za socijalni rad koji je učestvovao u postupku usvojenja.

- Usvajaju se ona deca bez roditeljskog i porodičnog staranja koja nemaju oslonac u biološkoj porodici iz različitih razloga - rekao je on.

Kada je u pitanju zaštita dece bez roditeljskog staranja u Srbiji, Popović ukazuje da postoje dva oblika - zaštita u hraniteljskim porodicama i u ustanovama socijalne zaštite, a da se određuje jedno ili drugo u zavisnosti od potreba i karakteristika deteta.

- Dete u hraniteljskoj porodici boravi neko vreme, a zatim ide u druge oblike zaštite, za koje je poželjno da bude usvojenje. Sa duge strane, usvojenje je trajni oblik zaštite deteta i to je osnovna razlika - rekao je on.

Bez obzira da li se radi o hraniteljskim porodicama ili onima koje usvajaju decu i jedni i drugi prolaze kroz obuke u okviru kojih se pripremaju za preuzimanje uloge.

- U okviru obuke oni se upućuju u to da je hraniteljstvo privremenog karaktera i da je hraniteljska porodica dužna da se u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima brine o detetu kao porodica, dok se usvojitelji pripremaju da je usvojenje trajni oblik zaštite i da je ono neraskidivo - rekao je on.

Dodao je da u Srbiji ima oko 4.000 hraniteljskih porodica u kojima boravi oko 6.000 dece koja imaju do 26 godina.

Na pitanje da li postoji razlika u proceduri ukoliko decu iz Srbije žele da usvoje strani državljani, Popović objašnjava da i jedni i drugi moraju da ispune iste kriterijume, a da je jedina razlika što su strani usvojitelji pripremljeni na to da jedino mogu biti kandidati za usvojenje deteta sa smetnjama u razvoju.

Foto: Unsplash.com

- Zato je nama međunarodno usvojenje važno, jer predstavlja šansu za onu decu koja ne mogu da pronađu domaću usvojiteljsku porodicu - rekao je on.

Popović je naveo i da pojedinci mogu da usvoje decu, ali da je zlatni standard kod usvojenja da se traga za porodicom.

- Nekada su karakteristike dece takve da se porodica može teže pronaći, u tom slučaju pojedinci postaju kandidati. Centar za socijalni rad može birati pojedinca pod uslovom da pojedinac prihvata dete sa karakteristikama takvim kakve jesu - rekao je on.
 

Ostavite komentar