Nismo imali nameru da POVREDIMO OSEĆANJA ROMSKE ZAJEDNICE, oglasio se Klett povodom spornog teksta u udžbeniku

Izdavačka kuća Klett danas je saopštila da im je žao što je izbor pitalice u njihovoj lektiri za treći razred osnovne škole "Narodne umotvorine lake za đake trećake", autorke Nataše Stanković Šošo, povredio osećanja romske nacionalne zajednice.

- Mi svakako nismo imali takvu nameru. Naime, romsko dete se u pitalici ne pominje u negativnom kontekstu. Naprotiv, reč Ciganče je hipokoristik, reč od milja, čime se ističe pozitivan emotivni stav prema onome na koga se reč odnosi - objasnila je urednica za srpski jezik i književnost u Kletu Ana Vukomanović.

U pomenutoj knjizi pitalica glasi: "Pitalo Ciganče majku: Koji je dan najdulji u godini? - Oni kad se čeka večera bez ručka".

Vukomanović je navela i da se - pitalicom skreće pažnja na važan društveni problem siromaštva, pa se učenici u razgovoru mogu podstaći da razmišljaju o teškom socijalnom položaju Roma kako nekad, tako i danas.

- Treba primetiti da se problem siromaštva ne sagledava samo iz perspektive Roma. U našem izboru našla se i pitalica: "'Pitao beg raju: Ma kako možeš tako slatko suha hljeba jesti? - Ogladni ovako kao ja, pa ćeš i ti za me dva -, kaže se u saopštenju.

Prema mišljenju urednice, time se učenicima omogućava da promišljaju o problemu siromaštva iz različitih pozicija, što je važno s obzirom na značaj ovog problema u savremenom društvu, kao i na njegovu složenost.

- Budući da tekst narodne pitalice nismo mogli da menjamo, nameće se zaključak da je trebalo da ga izostavimo. Mi, naprotiv, mislimo da je važno govoriti o problemu siromaštva i da se ovom pitalicom ni na koji način ne iskazuje negativan odnos prema Romima, već se skreće pažnja na njihov težak položaj - navodi se u saopštenju.

Primetivši da je u narodnoj književnosti uobičajen naziv Ciganin, budući da je reč o tekstovima nastalim u ranijim vremenima, Vukomanović je dodala da tada  - ovaj naziv nije imao pejorativni karakter, o čemu svedoči i upotreba hipokoristika.

- Budući da se u narodnoj književnosti često pojavljuju tipski likovi, nije neobično da se kao siromašan čovek pojavljuje Rom budući da se time oslikava društvena stvarnost vremena kada su dela usmene književnosti nastajala-  ocenila je Vukomanović.

Iz Klett-a su još jednom istakli žaljenje što su povredili osećanja romske nacionalne zajednice, dodavši da veruju - da je Ciganče iz pitalice našlo put do srca trećaka i da je pomoglo da razviju osećanje empatije, kao i da razumeju problem siromaštva.

Ostavite komentar

Ostavi komentar