Amfiteatri SVE PRAZNIJI, niko neće da bude NASTAVNIK SRPSKOG: Ipak, Milica bi PONOVO UPISALA OVAJ FAKULTET

Interesovanje budućih studenata za srbistiku ni ove godine na većini fakulteta nije prešlo 50 odsto. Izuzetak je Filozofski fakultet u Nišu, gde je u odnosu na broj predviđenih mesta upisano je 66 posto studenata, saopštio je prof. dr Dragiša Bojović, upravnik Departmana za srbistiku ovog fakulteta.

Ipak, u ostalim gradovima popunjenost je ispod polovine, te se čini da retko ko danas želi da bude nastavnik srpskog jezika.

Milica Bijelić, profesorka srpskog jezika, svesna je svih nedostataka koje ova profesija nosi. Kako ističe za Telegraf, postoji nekoliko razloga zbog kojih studenti izbegavaju smer koji je završila.

Međutim, Milica se diči svojom profesijom i jasno kaže da bi kada bi vratila vreme, ponovo upisala isto.

- Niko pri zdravom razumu nikada nije upisivao Filološki fakultet u nameri da se obogati. Oduvek su prosvetni radnici, a i ostala moguća zanimanja koja proističu iz diplome Filološkog fakulteta i katedre za srpski jezik i književnost, bili plaćeni nedovoljno i nesrazmerno obrazovanju koje se ovim zahtevnim i ozbiljnim programom stiče. Ono što je nažalost tačno jeste da je plata u prosveti danas nešto što neće motivisati učenike srednjih škola da se opredele za ovaj fakultet. Drugi razlog jeste onaj koji se tiče svih zaposlenih u prosveti, a to je dostojanstven odnos društva i pre svega sistema prema njima. Treći razlog je nemogućnost zaposlenja i godine provedene na zamenama bez stupanja u stalni radni odnos. Ljudi se umore, čak i najveći entuzijasti odustanu od potrage za poslom u struci - iskrena je naša sagovornica.

Dodaje da se boji da će se posledice odustajanja od studiranja u ovim godinama videti najdalje za nekih desetak godina kada će se osetiti stvarni nedostatak stručnog kadra.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ipak, Milici je diploma donela mnogo više od radnog mesta. Ona je time ispunila svoj san i ostvarila tri najveće ljubavi - podučavanje dece, proučavanje jezika i književnosti i mogućnost da kao književnik podstiče mlade pesnike da rade na svom talentu i pišu poeziju. U njenom slučaju čini se, novac je ipak zanemarljiv u odnosu na ono što joj je donelo celo iskustvo predavanja.

- Što se mene tiče, ja sam presrećna jer sam uspela u životu da objedinim svoje tri ljubavi.  Za 12 godina rada postigla sam mnogo toga sa generacijama učenika od jezičkih takmičenja, preko literarnih konkursa i raznih projekata iz oblasti kulture - navodi profesorka za naš portal.

I, sigurna je - da se opet rodi, ponovo bi upisala isti fakultet.

- Da se ponovo rodim, opet bih upisala Filološki fakultet gde sam imala čast da mi predavači budu: Zona Mrkalj, Vladeta Janković, Nikola Milošević, Ljubomir Popović, Dušan Ivanić, Nada M. Đorđević, Jovan Delić, Ljiljana Bajić, Đorđije Vuković, Tomislav Jovanović i mnogi drugi velikani koji su ostavili značajan trag u našoj kulturi - pojašnjava Milica.

Iako se čini da su budući studenti počeli da odustaju od karijere nastavnika srpskog jezika, naša sagovornica smatra da postoji način da se volja kod dece vrati.

- Mi imamo mnogo talentovane dece iz jezika i književnosti i smatram da država treba da uloži u proširenje fonda časova srpskog jezika, kao i da usvoji inicijativu da se na jeziku radi i u okviru drugih fakulteta - dodaje ona.

Takođe, smatra da je odgovornost na svakom nastavniku i profesoru kao pojedincu da deci pruže ljubav i sigurnost, kao i da ostave trag koji đaci neće zaboraviti. Time će dopreti do njihovih srca i usaditi im ljubav prema maternjem jeziku.

- Takođe smatram da je velika odgovornost i na nama, pojedincima koji smo u mogućnosti da ljubavlju prema predmetu koji predajemo, probudimo u srcima svojih učenika volju da se jezikom i književnošću bave i neguju ih bez obzira na materijalnu dobit - zaključuje Milica Bijelić.

Ostavite komentar

Maja

Hajde da dodamo jos jedan razlog protiv ucenja za profesora srpskog jezika: ono sto se cini sa nasim jezikom poslednjih godina je najmanju ruku ruzno. Kovanje novih reci koje su cista transkripcija sa stranih jezika, i jos bolje, stvaranje zenskih oblika reci za kojekakva zaposlenja, pored dobrih postojecih reci, to se dopada samo onima koji su pobrkali trivijalnu borbu za ravnopravnost sa pravom borbom za ravnopravnost. Zenama su potrebne jednake plate s muskarcima, da ih drustvo ne posmatra kao sponzoruse i udavace, vec kao ravnopravne clanove drustva, da gotovo svaki gazda ne trazi seksualne usluge od svojih radnica, itd. a ne da nekoga zovu psiholoskinja (uz razne druge -inje), a dane govorimo o primoravanju upotrebe odredjenog pisma u svakodnevnom zivotu zarad tradicije i necijeg ega.

28.09.2023 03:33

0 0 Odgovori