Šta to beše KOMUNIKACIJA? Sve više SKROLUJEMO, a sve manje SLUŠAMO i GOVORIMO

Zabeležen je ozbiljan porast problema u govoru, ali i u komunikaciji mladih. Uzroci toga mogu biti različiti. Uticaj virtuelnog sveta ne možemo zanemariti, ali svoj govor možemo poboljšati – radom i vežbom.

Najveći grčki govornik Demosten je u ranoj mladosti bio meta podsmeha zbog problema sa mucanjem, ali je, zahvaljujući prijatelju glumcu, počeo da vežba govor, da bi već sa 18 godina odbranio svoju prvu sudsku parnicu.

Demosten je držao govore olujnim talasima kako bi ih nadjačao, govorio sa kamenčićima u ustima... Upornošću i vežbanjem ne samo da je izlečio mucanje i usavršio dikciju, već je ušao u istoriju kao jedan od deset najvećih govornika svih vremena.

U odnosu na staru Grčku, savremene tehnike za usavršavanje govora izgledaju znatno drugačije. Međutim, mi danas na sasvim nove načine koristimo i ono što nam je priroda podarila – svoj govorni aparat.

- Kod starijih govorimo o kašnjenju i odstupanju od usvajanja govorno-jezičkih veština, dok je kod mladih produbljen problem. Pričamo o oskudnijem rečniku, o lošim socijalnim veštinama, lošim komunikacijskim veštinama, i u najširem smislu sniženim jezičkim kapacitetima - navodi defektolog Ivana Dragičević.

U proseku, šest do devet sati dnevno mladi provedu koristeći mobilne telefone. U tom periodu je izuzetno slabo angažovanje govornog aparata, što za posledicu ima značajno umanjenu sposobnost verbalne komunikacije.

Tako vremenom naše komunikacijske veštine bivaju osiromašene, govor postaje nerazgovetan, a vokabularu dodajemo uglavnom žargonizme.

- Samim tim rečnik je oskudan, deca gube ‘jedan na jedan’ komunikaciju koju imaju sa porodicom i vršnjacima zato što beže u virtuelni svet, a taj virtuelni svet im može doneti samo jednosmernu komunikaciju - objašnjava Dragičevićeva.

- Vizuelna pažnja je po prirodi dominantnija, odnosno više informacija dobijamo putem vizuelne pažnje, čime društvenim mrežama i izloženošću ekranima ta vizuelna pažnja zauzima još veću dominaciju u odnosu na slušnu pažnju, koja nam je jako bitna za razvijanje komunikacije i dijaloga, kao i usvajanje jezika - ističe defektolog Ivana Maksimović.

Pravilan način govora, pored socijalnih interakcija, značajan je i za celokupno zdravlje govornog aparata. Njegova nepravilna upotreba može dovesti do različitih vrsta povreda koje je zatim potrebno tretirati vokalnim, respiratornim, i raznim drugim vidovima terapije.

- Za glas je potrebno da ceo vokalni aparat bude u funkcionalnom stanju i da bude zdrav, što znači da je bitan generator glasa, a to su glasnice, aktivator glasa – pluća, i rezonator glasa, to su usna duplja nos i sinusi. Ukoliko dođe do poremećaja na bilo kom ovom nivou može doći do problema sa glasom i govorom - objašnjava specijalistkinja otorinolaringologije i subspecijalistkinja fonijatrije prof. dr Sanja Krejović.

Lekar može da preporuči vokalnu terapiju, koju sprovode logopedi, ili respiratornu kineziterapiju koju obavljaju fonijatri.

- Ukoliko dolazi do prekomerne upotreba glasa, nepravilne upotrebe glasa ili zloupotrebe glasa, na glasnicama mogu nastati promene u vidu čvorića na glasnicama, tzv pevačkih čvorića, pa čak i hematoma, odnosno povrede na glasnicama - kaže prof. dr Sanja Krejović.

Kvalitet života danas u velikoj meri zavisi od svakodnevnih interakcija koje ostvarujemo kroz komunikaciju sa drugim ljudima. Iz tog razloga ne bi trebalo zanemarivati važnost govora koji, uz jaku volju i želju, mogu da unaprede i starije osobe.

Ostavite komentar