SUZE, TUGA i POTRESNI GOVORI: Održana komemoracija ŽARKU LAUŠEVIĆU!

Porodica, prijatelji i kolege oprostili su se danas od Žarka Lauševića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Među prvima su stigli: Milan Caci Mihajlović, Vesna Čipčić, Peđa Bjelac, Petar Božović, Mima Karadžić, Branka Petrić, Radoš Bajić, Branka Pujić, Vaja Dujović, Dragan Bjelogrlić, Aleksandar Srećković Kubura, Goran Jevtić...

Na komemoraciju je došao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a od političara je tu i bivši premijer Srbije Zoran Živković.

Komemoracija je počela minutom ćutanja za Žarka Lauševića, a velika sala JDP-a je bila ispunjena do poslednjeg mesta. U prvom redu sedela je njegova supruga Anita, sa decom.

Glumac Petar Božović održao je emotivni govor, a na kraju svih govora je cela sala aplaudirala.

- Dva veka i dva milenijuma i čovek ne zna odakle da krene. To je bila valjda 1978. godina, selo Gorinje, jesen, radi se predstava o povratku čoveka iz Amerike. Milo mi je predstavio jednog prelepog mladog dečka i kaže da mi je to sin. Oduševio sam se. Nisam znao da Žarko tek tada ide na prijemni u Beograd, rekao mi je posle da je položio. Uočio sam jednu od crta koje su ga krasili. Pričali smo stalno i kaže mi da ga je sramota što mi jednom nije doneo čašu vode. Ne sećam se toga naravno, ćutimo i on kaže: "Oli da ti sada donesem?" Rekao sam mu da ode po flašu viskija, godinama kasnije smo donosili jedno drugom čašu vode - govorio je Božović i dodao:

- Sećanje me lakom tugom goli. Miriše lipa, kroz sumrak se čuje školska škripa. U susret otrčimo njima, a kari nas vrate srećne kući. Zalud uho zvukove lovi, zalud oko daljinama pipa, davno više ne čuje se škripa". Odlete nam Žare...

Foto: Časlav Vukojičić

Prisutnima se, ranije, obratio i Milan Marić.

- Dragi Žarko. Žare, Lauše. Za mene si bio veliki glumac. Za mene si bio neko koji je nosio život dostojanstveno. Za to sam ti beskrajno zahvalan. To mogu samo ljudi koji život hrabro nose. Hvala ti što si mi posvetio vreme, za razgovore, prijateljstvo... Hvala ti za sve stvari, koji su oplemenile naše život. Hvala ti, Žare, što te naša mladost nije plašila. Ja sam kod tebe Žare najviše voleo život. Hvala ti za sve - rekao je Milan Marić.

Foto: Časlav Vukojičić

Prisutnima se obratio i Svetozar Cvetković. Glumac je prisetio kako je sa Žarkom proveo dan Njujorkom i kako su gledali "Evroviziju" i kako se Svetozaru obratio neki ćovek koji je želeo da se vidi sa Žarkom. Cvetković je sve to ispričao Laušević. Žarko je Cvetković rekao da su ga njih 15-oro rekli da žele da ga vide, ali da se nikome nije javio.

Svetozar se posle prisetio slobodnog dana koje su imali kada su snimali film "Volja sinovljeva", kao i priču sa popom koji je bio na prekidu predstave o Svetom Savi, koji je posle bio na slavi kod Žarka Lauševića.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Još jedna priča je vezana koju je ispričao Cvetković jeste kada su snimali film "Nož" u jednom selu nadomak Dubrovnika. Žarko je našao neki kamen gde je ispisan da su 31. jul 1993. godine stradali neki momci od granate. Na isti dan je i Žarko Laušević počinio ubistvo u Podgorici. Čovek koji je postavio ploči je otac stadalih momaka od granate. Isto kao čovek se zvao kao i otac čiji sin je bio ubijen.

Takođe, Književnica i rediteljka Vida Ognjenović održala je emotivan govor:

- Žarko je Žarko, Žarko, Žarko. Obeležavali smo crvenim slovom datume njegovog dolaska. Uzbudljivo je bilo kad smo saznali da će posle stranstvovanja živeti ovde, bez redova letenja. Nemamo snage da prihvatimo njegov odlazak. Nagovestio ga je poklon publici. Ne bi Žarko bio Žarko da nije naslutio blizinu odlaska. Ne bi on bio on da nije ubedio lekare da mu pomognu da dođe i pokloni se publici. Stajao je u blagom naklonu, sjaju njegove svojstvene lepote. Namučen, blag i setan dok su ga zapljuskivale salve aplauza u očima su mu bile iskrice uzbuđenja i dugog bola. I dan je prošao i sve, pa i doživotna i evo poručivao je publici: "Evo, upravo prolazi i život, samo sam ga zamolio da malo sačeka da vam se poklonim." I ne pitajte više za kim zvona zvone ni ko je bio Žarko Laušević. Došao je iz nekog svog mitonosnog sveta i bio je mitska pojava. Umeo je da naslika, a ono za šta je slika nedovoljna iskazivao je pismom - rekla je Ognjenović i dodala: 

Foto: Časlav Vukojičić

- Sledio je '68. slogan "Budimo realni i tražimo nemoguće". Žarko je igrao sve i na sceni i na ekranima i u životu. Tražio je nemoguće jer je i sam bio iznad svega. Surovom samoanalizom ispitivao je sebe. Napisao je da tu izdržljivost zahvaljuje osim najbližih i rodbine, čije je posete u zatvoru iščekivao kao željan svega. Tako je uspeo da uz sve nedaće ostane umetnik. Osetljiv, blag i osećajan i da uprkos svim zalima sačuva krhko biće i sa takvim žarom piše o svojoj porodici. Duboko saosećam sa njihovim bolom danas. Zbogom, neponovljivi Žarko moj, neka su ti povratak u nit i beskraj lakši no što ti je život bio - završila je Vida Ognjenović.

Jedan od govornika bio je i Dragan Bjelogrlić.

- Kada odu najveći, svet zastane, zvezde se uskomešaju, disanje se zaustavi, srce se stegne, a nebo se otvori da primi velikana. Postajemo zbunjeni sa ogromnom prazninom. Žarka sam voleo da gledam na sceni i platnu, voleo sam da ga čitam, njegove slike i crteže, voleo sam sa njim da radim. A najviše sam voleo da pričam sa njim. Pričao sa njim o glumi, veri, nacijama, istoriji... o svemu. Svaki taj razgovor, nebitno kad i gde se dešavao, svi ti topli ljudski razgovori odisali su njegovom gospodskom diskrecijom bez zadiranja u sagovornikovu intimu. Poslednji beše na terasi tvoje bolničke sobe, pre mesec dana. Bio je topao jesenji dan. Jeli smo teletinu. Ti, Anita i ja smo pričali dugo i polako, o svemu i svačemu. Rekoh ti tada kako mi je to najlepši dan posle dužeg vremena, nisam znao da ću ga pamtiti do kraja života. Bio je talentovan, imao je jedinstven žar, neprestano se saplićući o njegovu krhku i tananu dušu. Kao da je zlo izabrao junaka savremene antičke drame. Kroz takav život Žarko je suvereno nosio ulogu tragičnog junaka jednog zlog vremena. Radio je sve to dostojanstveno, zrelo i muški. Ipak, njegova krhka i ranjena duša to nije mogla da izdrži. Podlegla je ranama. Poslednja slika - ti stojiš na terasi bolnice. I dalje si lep. Mašeš mi i vičeš mi - "vidimo se". Vidimo se u nekom boljem svetu, ako zaslužim da budem pored tebe - rekao je Bjelogrlić, koji nije uspeo da zadrži suze.

Foto: Časlav Vukojičić

Okupljenima se obratio i Milutin Mima Karadžić, koji je bio dugogodišnji prijatelj i kum Žarka Lauševića.

- Kad smo bili klinci, između ostalog, igrali smo se i pozorišta. Bilo je divno. Upoznali smo jednog starijeg druga zvao se Sloba Mijatović. Napravili smo pozorište "Dodest". Došao je jednog dana jedan klinac, fino očešljan sa velikom dioptrijom, rumen u obrazima. To je bio Žarko. Posle je Sloba napravio predstavu o Marku Kraljeviću. Žarko je bio Šarac, a ja Buzdovan. Obišli smo celu Jugoslaviju. To pozorište "Dodest" je postao izbiljno pozorište. Ah, govorili smo i poeziju. Obično bih ja Vita Ivanovića, a Žarko meni Lesa Ivanovića. Nema više ni Karibola, ni Šabana, nema ni lesa, ni Vita, a nema ni tebe, moj dobri Laćo. Moj dobri kume, putuj sa anđelima - izgovorio je Mima Karadžić s knedlom u grlu.

Foto: Časlav Vukojičić

Svetlana Ceca Bojković obratila se video porukom.

- Prvi veliki bljesak Žarkovog raskošnog dara dogodio se na samom početku kada je stupio na scenu. Bilo je jasno rođen je veliki glumac. Usledile su godine kontinuiranog uspona do 1993, na dan Ognjene Marije, koji mu je bespošteno promenio život. Sledila su suđenja, zatvor, kazna. Mislim da je najveća kazna bila njegovo samoispitivanje i griža savesti. To sve, tu dramu i tragediju, Žarko je ispisao u četiri uzbudljive knjige koje su dnevnik jedne robije, to je bio put i težnja ka sopstvenom iskupljenju. Po tom putu ka slobodi, vratio se ponovo da zablista u punom sjaju svojim glumačkim darom. Svi smo mu se divili i voleli ga. Onda je došla opaka bolest koja ga je odnela. Šta reći? Dragi Žarko, duboko smo pogođeni tvojim odlaskom. Imamo saznanje o tvom iskupljenju. Ispraćamo te sa tugom i velikom ljubavlju za tebe - rekla je glumica.

Nakon obraćanja Svetlane Bojković emitovani su inserti iz serije "Kalkanski krugovi", u kojoj je ostvario jednu od poslednjih uloga u karijeri.

 

 

Irfan Mensur se, među prvima, obratio potresnim govorom.

- Nemojte da je ko suzu pustio, Anita, Branka, deco, dragi prijatelji. Ljutiće se Žarko, znam ga. Svi su već sve rekli i zapisali i meni nije ostalo ništa, ostala su mi samo sećanja. Da bih se prisetio napravio sam puškice. Napisao sam sve na ruci. Šta će meni nedostajati. Nedostajaće mi naši razgovori dok je bio u Njujuorku, tekstovi koje mi je slao još nedopisanih knjiga sa pitanjem šta misliš i ja sam nekad mislio... nedostajaće mi preporuke koje knjige da šročitam i koje je kupovao. Nedostajaće mi ono što sam mu preporučivao. Nedostajaće mi jedan poklon koji sam dobio od njega, neke žute čarape. Nedostajeć mi naše šetnje. On upali kameru na svom telefonu pa šetamo Njujorku, a onda ja upalim kameru posle par dana pa šetamo Beografom, a on mi kaže lakše malo da uživam. Dragi moji ode Žarko ali ja ne pristajem na to jer nije fer!

Foto: Časlav Vukojičić

Vojislav Brajović, kolega i prijatelj Žarka Lauševića, odao je počast glumcu citirajući stihove Šekspira i Branka Miljkovića.

- Pitaju šta je to čime biste opisali Žarka? Šta je to što ga čini tako velikim? Setio sam se priče o balerini koja je polagala audiciju za Baljšoj teatar. Odigrala je svoju tačku, direktor joj je aplaudirao "Odlilno poznajete muziku, imate divan pokret. Bićete primljeni u teatar". Ona još uvek u poklonu i bila je zadovoljna. Dodao je: "Nikada nećete biti primabalerina. Zato što nemate ono što čini da publika ustane sa sedišta i aplaudira vam". Žarko Laušević je imao to ono. Ko to može da opiše rečima ne znam. Zato su ga jurili da ga dodirnu. Eto, zbog te antičke tragedije mi govorimo o njemu, umesto da on isijava svoj dar. Naravno da je Šekspir taj kako je on počeo, ali nekako je moje uverenje da je Šekspir svojim glumcima dao snagu - započeo je svoj govor Vojislav Brajović, a potom pročitao Šekspirove stihove:

"Ali tvoje leto sa lepotama tvojim izbledeti neće. U večnost ovim ćeš stihovima poći."

Foto: Časlav Vukojičić

- Kopajući po stihovima koje bih mogao da mu podarim pronašao sam stihove za koje dam mislio da ih je Žarko napisao, a zapravo je Branko Miljković. "Završiće se putovanje ostaće tišina. To čemu se molite je žalosni slavuj, ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? Dan odjekuje, zvezde stoje. Prazno srce, prazna scena, a mene nema, ali ima ljubavi moje.." Njega nema, ali ostaje naša ljubav, poštovanje i divljenje - rekao je Brajović drhtavim glasom.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

- Danas se opraštamo od našeg prijatelja, od dramskog umetnika, Žarka Lauševća. Prvi put se pojavio na ovoj sceni 1981. godine. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1982. Ostavio je neizbrisiv trag. Za svoja filmska i pozorišta ostvarenja dobio je brojne nagrade. Žarko Laušević je bio jedinstven. Molim vas da minutom ćutanja odamo počast Žarku Lauševiću - rekla je Tamara Vučković Manojlović ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Foto: Časlav Vukojičić

Podsetimo, Žarko Laušević rođen je 19. januara 1960. u Cetinju. Bio je srpski i crnogorski filmski i televizijski glumac. Dobitnik je velikog broja nagrada i važio je za jednog od najtalentovanijih glumaca svoje generacije.

Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1982. do 1994. godine.

Prvu ulogu u JDP-u ostvario je 1981. godine u predstavi Raskršće. Na matičnoj sceni ostvario je uloge u brojnim predstavama među kojima su Hrvatski Faust, Muke po Živojinu, Kolubarska bitka, Baal, Valjevska bolnica, Pozorišne iluzije, Lažni car Šćepan mali…

Nastupao je na brojnim beogradskim i jugoslovenskim scenama u predstavama kao što su Gorski vijenac, Romeo i Đulijeta, Original falsifikata, Mala, Čaruga, Mačka na usijanom limenom krovu, Čekajući Godoa, Staklena menažerija, Sveti Sava, Kanjoš Macedonović…

Igrao je u preko trideset filmskih ostvarenja među kojima su Igmanski marš, Jagode u grlu, Lepota poroka, Šmeker, Dogodilo se na današnji dan, Oficir s ružom, Oktobarfest, Braća po materi, Original falsifikata, Crni bombarder, Bolje od bekstva, Nož, Smrdljiva bajka, Leto kada sam naučila da letim… Poslednji put, publici se poklonio na premijeri filma Heroji Halijarda u oktobru ove godine.

Značajne uloge ostvario je u televizijskim serijama Sivi dom, Vuk Karadžić, Zaboravljeni, Senke nad Balkanom, Koreni, Vreme zla, Državni službenik, Kalkanski krugovi…

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Poslednje fotografije Žarka Lauševića u javnosti na na premijeri filma "Heroji Halijarda" pogledajte u posebnoj vesti.

Legendarne citate iz knjiga Žarka Lauševića pročitajte u našoj odvojenoj vesti.

 

 

Ostavite komentar