POTRESNA ISPOVEST: Čuo sam da IMA MRTVIH u Ribnikaru, kada nisam mogao da LOCIRAM DETE - sve mi je bilo JASNO

Branko Anđelković, otac ubijene Mare Anđelković u masakru u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu bio je gost jutarnjeg programa na K1 televiziji. Govorio je o tragediji koja nas je sve promenila.

Ni sedam meseci posle tragedije u školi "Vladislav Ribnikar", kada je ubijeno devetoro đaka i čuvar škole, nema odgovora na pitanje šta nam se dogodilo 3. maja. Gde je nestala empatija i briga za druge? Kako se roditelji i deca koja su svedočila masakru bore s tim? Zašto roditelji ne mogu da se usaglase i nađu zajednički jezik? Samo su neka od pitanja na koja moramo naći odgovor. 

- Sticajem okolnosti, malo pre sam bio u prilici da čujem da je velika pažnja poklonjena zločinu u Severnoj Makedoniji. Bavimo se tuđim stvarima, a svojima se niko nije bavio. Zašto je došlo do podele među roditeljima? To je zato što je onaj koji je trebalo da donese odluku, nije doneo, već dao samo preporuke. To je trebalo da bude završeno 3. maja jednostavnom odlukom - da se uvede vanredno stanje - govorio je otac Branko.

On je objasnio da je istog dana trebalo da se donese vanredno stanje, ali niko nije tada razmišljao na pravilan način. Kako je rekao, sve su stavili pod tepih i pustili decu u školu sedam dana nakon tragedije. Pitao je kratko: Da li je to ljudski?

Foto: Tanjug screenshot

Kako je rekao, jedno njegovo dete sada ide i dalje u školu "Vladislav Ribnikar". Sin mu je rekao da jedva čeka da završi "taj Ribnikar", i odavno je znao da se tamo nešto čudno dešava. Kako je objasnio, od dvanaestogodišnjeg sina je i saznao za tragediju.

- Ja tu celu priču imam obrađenu do 10. maja, a sada kada neko nešto izjavi, ja pogledam u suprugu i kažem: Kada sam ja to rekao? Ja sam za to da se izađe, ako ništa, sa većinski izglasanim stavom. Razmišljao sam da dete prebacim u drugu školu, ali nisam. On je nama javio šta se dešava u školi. Nismo mu verovali, jer ima 12 godina. Ispred škole smo videli policiju, nismo imali predstavu da ima stradalih sem Dragana i milsili smo da je nastavnica stradala. Prva dva sata sam očajavao zbog Dragana. Onda su nas prebacili u drugu ulicu. Koliko su ta tela ležala tamo? Lagali su nas da ima još 60 dece zadržano zbog ispitivanja u učionicama - počeo je priču o tragičnom 3. maju.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

Branko je objasnio da je za stanje njegovog deteta sam morao da traži odgovor. Iz škole se, kako je rekao, niko nije oglašavao. 

- E onda je već postalo sumnjivo i ja sam trčao od Tiršove do Urgentnog dok je supruga stigla do škole. Tamo sam čuo od medicinskog tehničara da ima 6, 7 mrtvih. Uputio me je na novi Urgentni, a tamo su mi rekli da mi ćerka nije tamo i stvari su mi postale jasne - ispričao je prve trenutke tragedije otac ubijene Mare.

- Da li je to dan za zaborav ili dan za ošvešćivanje o tome da je ovo društvo pogrešno, ne znam kako drugačije da kažem. Svako gleda neki lični interes - rekao je Branko. 

Branko je predložio odluku na koji način bi trebalo da se reši pitanje dece koja sada pohađaju Ribnikar.

- Mogli su jednostavno da donesu odluku: Škola radi do novogodišnjeg raspusta. Imaju mesec dana da organizuju da deca idu na drugo ili druga mesta, ništa jednostavnije. Taj objekat ne može da bude škola, i nije škola od 3. maja. Pravi ljudi treba da donesu odluku o tome. To više ne može da se skrnavi. Ništa jednostavnije. Ja se ne nadam rešenju, ja tražim da neko kompetentan donese odluku - objasnio je. 

Podsetimo, učenik sedmog razreda (13) to jutro 13. maja je uoči prvog zvona za kraj časa ušetao u školu sa očevim pištoljem. Sa vrata je upucao čuvara škole Dragana V. potom i devetoro đaka. Dečak je sam pozvao policiju i mirno ih dočekao. 

Ostavite komentar