Koji su najčešći RAZLOZI ZA DISKRIMINACIJU u Srbiji?

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da se, za 13 godina rada te institucije, kao prve četiri osnove pritužbi građana zbog diskriminacije uvek javljaju pol, invaliditet, starosno doba i nacionalna pripadnost, saopštio je Institut društvenih nauka.

Govoreći u Institutu društvenih nauka na međunarodnoj konferenciji posvećenoj monitoringu manjinskih prava „Izazovi monitoringa u evropskom multikulturalnom okruženju", Janković je nedavno rekla da se na petom mestu kao uzrok diskriminacije javlja zdravstveni status, seksualna orijentacija ili neka vrsta višestruke diskriminacije.

- Kada je reč o pritužbama na osnovu nacionalne diskriminacije, prošle godine je dve trećine pritužbi stizalo za diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine. Ostale manjinske grupe obraćaju se u mnogo manjem broju - rekla je poverenica.

Dodala je da se najveći broj pritužbi ticao prava na obrazovanje na maternjem jeziku i upotrebu jezika i pisma.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da multikulturalnost nije česta tema u akademskoj zajednici i da ne postoje takvi sadržaji u obrazovnom sistemu.

- Ni na jednom od četiri pravna fakulteta u Republici Srbiji čiji je osnivač država, ne postoji nijedan predmet koji je posvećen tematici manjinskih prava, iako je to ustavna kategorija - istakao je Žigmanov.

On je naglasio da je došlo do pozitivnih pomaka u ostvarivanju standarda i unapređene saradnje sa savetima nacionalnih manjina. Šefica Odseka Saveta Evrope za nacionalne manjine i manjinske jezike Eliz Korni rekla je da je usvojeni Okvir jedno od glavnih dostignuća rada Saveta Evrope, pošto je to jedini zakonski obavezujući okvir na evropskom nivou za zaštitu manjina.

- Preporuke i standardi Savetodavnog komiteta (za praćenje sprovođenja Okvirne konvencije) jesu reference za rad mnogih tela Saveta Evrope, Evropske komisije i drugih organa. Takođe, oni se koriste za procenu ispunjenosti uslova za članstvo u EU - rekla je Korni.

Povodom 10. decembra, Dana ljudskih prava, učesnici konferencije, naučnici i građani 12 evropskih zemalja usvojili su Apel za okončanje sukoba i dostojanstven život, u kojem iskazuju zabrinutost za pripadnike grupa koje zbog etničkog, nacionalnog i verskog porekla pate ili trpe nasilje ili su izloženi ponižavanju.

- Uvereni smo da je život važniji od teritorija i raspodele moći, te da su granice propustljive linije spajanja, a razgovor, poverenje i kompromis osnove za postizanje održivih rešenja. Zalažemo se za održiv mir i stvaranje atmosfere u kojima slobodni ljudi imaju mogućnosti da tragaju za srećom - poručuje se u apelu.

 

Ostavite komentar