(ANKETA) Ima li VASPITANJA BEZ BATINA? Svaki drugi roditelj u Srbiji FIZIČKI KAŽNJAVA svoje dete

Ovi alarmantni podaci rezultat su istraživanja misije UNICEF u Srbiji

Kakve posledice kod dece ostavljaju roditeljski šamari i "ćuške"? O tome su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorili psiholozi Radmila Vulić Bojović i Željko Mašović, i Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj".

- Svaki put kada udarite, vi dajete dozvolu da neko udari vas. Roditelj koji udari je roditelj koji je izgubio kontrolu i živce, koji je izgubio "upravljački mehanizam". To je roditelj koji je pokazao slabost i to dete koje je udareno će pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, to razumeti i početi da to koristi u drugom pravcu. Zlostavljanje podrazumeva nameru da nekoga ugrozite, ponizite, omalovažite. Ali efekat kod svakog udarca i fizičkog kažnjavanja je manje ili više isti – kazala je u "Uranku" Radmila Vulić Bojović.

Prema rečima njenog kolege Željka Mašovića, u vaspitanju je ključna doslednost.

- Ja sam za nultu toleranciju kada je fizičko kažnjavanje u pitanju. Ni u kom slučaju to ne treba raditi, to je krajnje nepotrebno. Da je batina valjala ne bi izašla iz raja. Odrastali smo u tome, i dok ne prođe nekoliko generacija to se neće iskoreniti iz govora i ponašanja. Roditelji greše kada kažu: Mesec dana nećeš videti telefon, a znaju da je to nemoguće i onda su nedosledni. Mora se pretiti kaznom koja će da se poštuje. Veća kazna za današnju decu je reći im da sat vremena neće dobiti telefon, pa sledeći put dva sata, i ispoštovati to što ste rekli. Kada detetu 865 puta ponovite istu rečenicu – i to je forma nasilja, takođe iz nemoći. Jer svaki put kada izgovorite isto vi ste sve glasniji i glasniji, i na kraju dete zaurla na vas u smislu: Ma, ćuti bre više. Trebalo bi primenjivati "kupon" – nagradu i kaznu, ali da se to uvek ispoštuje. Da to bude dogovor. Već od treće godine deteta čovek može da se sa njim dogovori. To je sporazum. Na primer: ako hoćeš čokoladicu, skloni igračke. I to nije ucena, to je dogovor.

Radmila Vulić Bojović nadovezala na stav svog kolege i objasnila:

- To je zasluživanje privilegije. Ako se dogovorimo da je čokoladica privilegija, ona mora da se zasluži. Decu zasipamo privilegijama i stvarima za koje msilimo da su im potrebne, a uopšte nisu. Sve im se daje, a nema nikakvih granica, uslova. Roditelji su odgovorni za to kako se dete ponaša – naglasila je psihološkinja.

Lični primer

Prema rečima Gordane Plemić iz Udruženja "Roditelj" kada udarite dete, to je roditeljska nemoć.

- Granice su deci potrebne i ponekad to nije lako, ali moramo znati kako da ih postavimo. U raznim situacijama se nađemo pa posegnemo za udarcem ali to nije način i trebalo bi da učimo i vidimo šta kao roditelji možemo da uradimo. Ali, doslednost je ključna u vaspitavanju dece, saglasna sam sa psiholozima. Mnogo je važno dati i lični primer. Deci često kažemo da nešto urade, a mi drugačije radimo. To decu zbunjuje. I mi moramo da poštujemo to i da se ponašamo na isti način. Ja se svojoj deci javim uvek kada kasnim, a isto očekujem i od njih. U redu je d dete ima svoju narav. I to moramo da poštujemo jer i mi imamo svoje naravi koje su možda drugačije od dečjih. Odnos poverenja je ključan, moramo od prvog dana, otkako je dete beba – da sa njim razgovaramo. Često su roditelji u komunikaciji vrlo tehnički – kako je bilo u vrtiću, u školi..? A moramo da razgovaramo, da ih čujemo i da se nađemo na sredini. Ja imam troje dece i svi su različiti. Mi sa decom rastemo i učimo se roditeljstvu. Tako i deca uče da ništa nije savršeno, da svi učimo. To na taj način treba i da komuniciramo pred decom.

Nesiguran roditelj – dvostruko nesigurno dete

Psihološkinja Radmila Vulić Bojović istakla je da je suština vaspitanja u tome da nisu sva deca ista, i da nije svaki vaspitni stil za svako dete.

- Neko pregovara, nekima treba čvršći okvir ali to čvrsto nikako ne podrazumeva "ćuške" - to je van svake diskusije. Građenje odnosa sa detetom počinje od prvog dana, kada je dete još neverbalno, jer vas ono prati i u vama vidi izvor stabilnosti i smirenosti. Nesiguran i roditelj koji gubi kontrolu – to je duplo neisgurno i zbunjeno dete. Nemaju deca drugi izvor sigurnosti i stabilnosti osim nas. Neophodno je učenje po modelu, svojim primerom. Neprikosnoveni autoritet u današnje vreme ne postoji. Autoritet ne sme biti autoritet sile, nego autoritet poštovanja. Dete će poštovati roditelja na kojeg može da se osloni i da računa. Roditeljstvo je najkompleksniji posao za koji nas niko ne obučava, a neophodno je stalno promišljanje. Zapitajte se: Da li funkcioniše ono što radim? Ako insistirate na nečemu što ne daje efekat – problem je u vama – istakla je psihološkinja na televiziji K1.

Važno je kako provodite vreme sa decom, a ne koliko

Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj" istakla je da su istraživanja pokazala da je potrebno 20 minuta svakog dana provesti sa decom u punom fokusu, u konkretnom razgovoru, da bi odnos bio dobar.

- Neke majke su stalno kod kuće ali to ne znači da imaju kvalitetan odnos sa svojom decom. U 20 minuta dnevno potpunog fokusa na dete i konkretnog razgovora, dete dobija sve što mu je potrebno. Sve obaveze po kući možemo da radimo zajedno. Odvojite pola sata potpunog fokusa, stvarno čujte svoje dete. Autoritet je poštovanje koje gradiš kao osoba. Dete uči po tome kako se ja ponašam. Pitajte svoje dete zašto prati nekog jutjubera, pričajte o tome.

Psiholog Željko Mašović kaže da je suština roditeljstva da se stalno preispitujete.

- Ne postoji sjajan roditelj. Zameraće ti dete kako god da si se postavio i uglavnom ćeš biti dosta nesavršen u očima deteta. Autoritet sile radi kratko. Iz toga dete uči samo to da roditelju nešto sakrije, da ne vidi ono što mu smeta. Dete uči da krije – napominje Mašović. – I ljudi i deca testiraju granice, a roditelj može i rečima i gestovima i delima da pokazuje granice. Osluškujte potrebe svoje dece. Neko dete se raspriča pred spavanje, neko ujutro i ključno je da "uhvatite" taj momenat i iskoristite ga. Dete mora da zna da si ti tu za njega, da možete o svemu da razgovarate. Roditelji ograniče vreme koje njihovo dete provede na internetu, a ne znaju šta im dete gleda u tih sat vremena.

Vezanost i privrženost

Psihološkinja Radmila Vulić Bojović kaže da kada dete na ulici ili u restoranu počne da iskazuje neki protest - ključno je deeskalirati situaciju, a ne dolivati ulje na vatru.

- U toj situaciji ne možeš da ignorišeš dete, to je upravo ono što dete ne želi. Dete nema druge alate, a roditelj uvek ima druge alate. Razumem da je teško. Mnogo se radi i saosećam sa mladim roditeljima, ali ključno je postaviti prioritete. Ne postoji ništa važnije od odnosa sa detetom. Definicija emotivne vezanosti i sigurne privrženosti je da znaš da postoji neko na ovom svetu ko će onda kada to tebi treba da ostavi sve i da se posveti tebi. Kod mene uglavnom dolaze dobri roditelji koji se bave i promišljaju, dolaze i traže još priče o tome. Nemam ja univerzalni recept, ali suština je da razgovaramo. Decu bi trebalo učiti šta znači biti čovek, biti odgovoran za ono što činiš i ne činiš. Dete koje je poštovano će poštovati. Nema druge. Potrudite se da upoznate njegov svet, šta želi i šta ne želi. Mi smo ključni u životu deteta, mi mu u emocionalnom smislu najviše značimo.

Tagovi: