Danas je NAJRADOSNIJI DAN u godini! Znate li koji su OBIČAJI I VEROVANJA vezani za BOŽIĆ

Prvi dan Božića je 7. januar. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.

Ovaj praznik uglavnom se vezuje za porodicu, decu, domaćinstvo, a postoje neki običaji i verovanja koji su nastali davno, a koji se i dalje poštuju i u koje se veruje.

Jutarnja liturgija

Proslava rođenja Hristovog počinje jutarnjom Božićnom liturgijom koja se služi u svim hramovima. Posle službe u crkvi se prima nafora (osvećeni hleb) i to je prvo što se uzima na ovaj praznik.

Božićni pozdrav

Jedan od najvažnijih običaja je da se ljudi umesto uobičajenog pozdrava na današnji dan pozdravljaju sa "Hrstos se rodi" i otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

Položajnik

Božić ne može da prođe bez položajnika koji kao specijalni gost dolazi u kuću domaćina rano ujutru. To je prva osoba koja kroči u kuću na Božić. Položajnik dolazi sam ili je unapred određen zato što se smatra da će doneti sreću porodici.

Kada položajnik uđe, običaj je da pozdravi ukućane rečima "Hristos se rodi", a onda da priđe ognju, uzme grančicu badnjaka i džara vatru uz reči: "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica." On može da nabroji sve što misli da bi domaćinu bilo važno da mu se umnoži.

Veruje se da će porodica zahvaljujući tome biti zdrava i radosna tokom cele godine, a običaj je da domaćini daruju položajnika.

Foto: Shutterstock

Česnica

Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, uglavnom od pšeničnog brašna, od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. Pripremu česnice prate različiti običaji koji su se menjali vremenom. Nekada se voda za testo u nekim krajevima donosila na Božić pre svitanja sa izvora ili bunara u koje se baci pregršt žita. Ovu vodu nazivali su "jakom vodom", pridajući joj posebnu blagotvornu snagu.

Uobičajeno je da se u testo za česnicu stavi novčić, koji se može čuvati i koristiti u ovu svrhu iz godine u godinu, naročito ako je od plemenitog metala.

Foto: Shutterstock

Božićna trpeza

Pripreme za Božić započele su pre 40 dana Božićnim postom, pročišćenjem duha i tela. Danas je prvi dan kada se jede mrsna hrana, a božićni ručak tradicionalno je najsvečaniji ručak u toku cele godine.

Hrana ne bi trebalo da se odnosi sa stola naredna tri dana, a posle posta za Božić se jede meso uglavnom prasetina ili jagnjetina.

Narodna verovanja

Postoji još mnogo verovanja koja su se zadržala od davnina, šta je dobro uraditi, a šta ne na ovaj najveći srpski praznik. Ovo su samo neki od njih: 

 1. Za Božić je dobro posaditi neku biljku, jer se veruje da će se ona sigurno primiti i krenuti da raste.

2. Na Badnji dan bi trebalo da se svi dugovi i pozajmljene stvari vrate, a za Božić ne bi trebalo ništa pozajmljivati, jer se veruje da će u tom slučaju tokom cele godine stvari samo da "odlaze" iz kuće.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

3. Na Božićnoj trpezi bi trebalo da bude neparan broj jela.

4. Sve što nam je bilo teško da radimo u toku godine ili smo imali problema sa tim - trebalo bi upravo za Božić da radimo kako bismo ih lakše savladali tokom ove godine.

5. Za Božić se valja ponoviti, ali i započeti sve što želimo da ove godine uspemo da uradimo.

6. Prema verovanju - ukoliko za Božić padne kiša sve što se okopa motikom će roditi.

7. Od Božića do Svetog Stefana ne valja čistiti kuću.

 

 

Ostavite komentar